Da li ćemo postati ljudožderi?

Inicijalna kapisla za pisanje ovog teksta bila je vest koju sam pročitao negde na netu a koja se ticala Gastro Samita u Štoholomu koji je održan početkom septembra ove 2019. godine. Tema ovogodišnjeg samita bila je „Budućnost hrane“ u sklopu kojeg je bihevioralni naučnik i marketinški stručnjak Magnus Söderlund iz škole Stockholm School of Economics izneo prilično bizarnu ideju o budućnosti hrane. Naime, on je održao prezentaciju pod nazivom „Možete li zamisliti da jedete ljudsko meso?“ u kojoj je dao predlog konzumacije ljudskog mesa u ishrani ljudi sa navodnim ciljem rešavanja problema nestašice hrane koja je svakako nastupila i neizbežno sledi kao posledica klimatskih promena koje se već dešavaju na našoj planeti.

Ova kontroverzna ideja izazvala je velike reakcije širom sveta tako da su se pojavili mnogi članci koji su o tome pisali. Najšokantniji pojam koji se pojavio u tim članicima svakako je bio „industrija ljudskog mesa“ tako da je neminovno počelo da se nameće pitanje:

Ako ćemo već početi da jedemo sopstvenu vrstu, da li ćemo se hraniti leševima, ljudima koji su silom prilika umrli, ili će ta industrija mesa podrazumevati redovno ubijanje ljudi da bi se opskrbila dovoljna količina mesa za ishranu?.

Deluje kao neki horor film, ali eto vidite dokle je ova naša civilizacija stigla, da se na jednom međunarodnom naučnom skupu, u jednoj od zemalja sa najvećim životnim standardom na svetu, gde su se skupili ljudi od znanja i integriteta, polemiše o tome da li treba da postanemo kanibali.

Sigurno je da kanibalizam nije nešto novo na ovoj našoj planeti. Čak i u svetu životinja postoje pojedine vrste koje proždiru sopstvenu vrstu. Jedna od tih životinja, koja kod nas Hrišćana ima „povlašćeni tretman“ u ishrani jeste i svinja. Takođe, ni ljudi kao vrsta kanibala nisu neka novost. Postoje dokumenti o ljudožderstvu kroz ljudsku istoriju. To je danas posredstvom interneta mnogo lakše pronaći nego pre određenog broja godina dok internet nije bio dostupan.

Kanibalizam se pojavlјuje u folkloru i legendama mnogih kultura i naroda. Brojni mitovi i priče iz grčke mitologije uklјučuju kanibalizam, npr. mitovi o Hronosu, (rimskom Saturnu), Tereju, Tantalu, Lamiji kao i Baba Jagi iz slovenskog folklora.

Rubens – Saturn proždire svog sina (1636)

Zatim tu je Vendigo, stvorenje koje se pojavlјuje u legendama algonkvijskog naroda. Inuita Indijanci koji su živeli u toj regiji, nazivali su stvorenje raznim imenima, uključujući i Vendigo, Vitigo, Vitiko i Wee-Tee-Go, što u prevodiu znači „zli duh koji proždire ljude“[I]. Postoje različta tumačenja ali u osnovi Vendigo je zli kanibalistički duh koji zaposeda lјude ili čudovište u koje se lјudi fizički transformišu. Zuni propovedaju priču o ogromnom demonu ljudožderu Atahsaia – koji proždire druge demone i koji je u večitoj potrazi za lјudskim mesom.

Večuge je stvorenje ljudožder ili zli duh koje se pojavlјuje u mitologiji indijanskog naroda Athabake. Predanja govore da je u pitanju polu-životinja-polu-čovek i da shodno tome ima mnogo različitih oblika.

Međutim, tu nije kraj u nabrajanju, kanibalizma ima čak i u „naivnim“ dečjim bajkama, koje pred spavanje pričamo našim potomcima za laku noć. Pravi primer za to je veštica iz bajke „Ivica i Marica“, koja se hrani ljudskim mesom, što samo potvrđuje činjenicu da su priče i mitovi o ljudima i stvorenjima koja proždiru ljudska bića oduvek postojali i privlačili ljudsku pažnju.

Ali ako mitove, predanja, priče i sujeverja ostavimo po strani i ostvremo se na našu prošlost i sadašnjost, svakako da možemo videti mnoge primere ljudožderstva, što u dalekoj prošlosti, što u današnjem modernom svetu. U prilog tome linkujem listu kanibalizma kroz ljudsku istoriju pa ko hoće može da pogleda.

Kanibalizam je, kako nekada tako i dan danas, praktikovan iz više razloga. Kao deo rituala, magijski ili religijski čin, kulturološka norma ponašanja u određenim plemenskim društvima. Postoje verovanja da ljudsko meso daje određene moći konzumentu pa su iz tig razloga i u novijoj istoriji mnogi konzumirali ljudsko meso verujući da će tako dobiti natprirodne moći ili ako ništa drugo da će svoju snagu uvećati snagom onog ljudskog bića koje su konzumirali. Pored pomenutog primeri ljudožderstva dešavali su se i za vreme ratova, kada bi nastupila nestašica hrane a sve u cilju preživljavanja. To su najčešće bili slučajevi nekrokanibalizma tj. konzumiranje ljudskih leševa. Takvi slučajevi zabeleženi su i za vreme Drugog svetskog rata, čak i na ovim našim prostorima,[II] ali i za vreme ratova devedesetih na prostorima bivše SFRJ.

Znači, ljudožderstvo nije ništa novo u ovoj našoj dekadentnoj i posrnuloj civilizaciji. Toga je bilo od kada čovek postoji, ali to su bili sporadični slučajevi. Ovo što se dešava danas, da se na međunarodnim naučnim skupovima na kojima se navodno pokušava da spasi ova naša devastirana planeta, predlažu takve sumanute ideje kao što je konzumacija ljudskog mesa, je van svake pameti. Tamo negde, iza kulisa, gde se odlučuje o daljoj sudbini čitave ljudske civilizacije razmatra se opcija masovnog ljudožderstva. Počećemo masovno da se proždiremo samo da bismo navodno preživeli. Zar nije dovoljno sve ovo zlo koje smo do sada uradili na ovoj planeti? Uništili smo prirodu i doveli čitavu planetu da ivice propasti, istrebili mnoge civilizacije, biljne i životinjske vrste, razorili čitave eko sisteme, poremetili klimu, iskoristili gotovo sva prirodna bogatstva, zagadili i zatrovali vodu, vazduh i zemlju, a sve to samo zarad sticanja što većeg bogatstva malog broja ljudi koji vladaju ovom planetom i svima nama na njoj. Sada bismo da krenemo da se međusobno proždiremo, jer to je jedini način, po rečima tamo nekih, da kao ljudska bića preživimo, da ljudska civilizacija opstane. Ako je to cena koju moramo da platimo, onda je možda i bolje da se desi ta kataklizma, apokalipsa, taj sudnji dan! Ako počnemo da se međusbno proždiremo i ubijamo jedni druge da bismo imali šta da jedemo, onda više i nemamo šta da spašavamo i nemamo prava da se i dalje nazivamo homo sapijensima, jer to više i nismo. Ili zapravo homo sapijens nikada nije ni bio nešto sveto, dobro, plemenito, biće od Boga stvoreno po njegovom obliku, nego je oduvek bio oličenje zla, egocentrizma, svireposti, neodgovornosti i okrutnosti. Sve sam ubeđeniji da je to tako. Sva dešavanja i pravac u kojem ide ovaj propali svet to samo potvrđuje, da je čovek u suštini zlo biće koje će uništiti i proždrati sve oko sebe pa čak i samog sebe!

A ako u međuvremenu postanemo planeta kanibala, pitam se, pitam koji ćemo narod prvi pojesti i ko će to biti poslastica na jelovniku i specijalitet dana?


[I] Vendigo – ( The Wendigo Legend – Cannibal Spirit of the North )
[II] Jasenovac radni logor: kanibalizam 
link: https://www.makroekonomija.org/istorija/jasenovac-radni-logor-kanibalizam/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com