Čitanjem kroz život

Knjige i čitanje knjiga predstavaljaju veliku stvar u mom životu. Čitam od ranog detinjstva i svrhu svog funkcionisanja i življenja pronašao sam među tim ispisanim stranicama, u tom svetu satkanom od reči. Iz knjiga sam učio, sazrevao, unapređivao se, plašio, smejao, isčuđavao, šokirao, lečio se… I dalje to radim. I nemam nameru da prestanem. Iz tog razloga rešio sam da napravim listu od deset knjiga koje sam pročitao, a koje su mi u određenom životnom dobu dale neke smernice, uticale na moje mišljenje, izgrađivale me, kreirale kao ličnost, pomogle da prebrodim teške trenutke u svom životu.  Ovo nije spisak najboljih knjiga koje sam pročitao već spisak najuticajnijih knjiga na mene kao ličnost u zavisnosti od životnog doba u kojem sam ih čitao. Bilo je prilično teško suziti izbor na deset knjiga, ali uspeo sam nekako.

 

alisaAlis Kerol – Alisa u zemlji čuda

Prva knjiga koju sam pročitao u osnovnoj školi a da nije bila pod moranje kao obavezna lektira. Ni slutio nisam da ću sa njom upasti kroz zečiju rupu u svet književnosti kao što je Alisa upala u zemlju čuda. Mnogo godina kasnije shvatio sam da knjige i jesu ta zemlja čuda. Ja sam još uvek tamo. I nemam nameru da se vraćam nazad.

 

 

 

 

vordHauard F. Lafkraft – Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda

Srednja škola. Mladost, ludost. Embargo, sankcije, rat, beda i nemaština. Thrash i death metal. Agresivna muzika koju sam slušao u agresivnom vremenu u kojem sam živeo kao tinejdžer zahtevalo je brutalnu i mračnu literaturu. Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda bio je najbolji mogući izbor za to. Duhovi,  mračne sile, crna magija, demonizam… Knjiga koja je ovekovečila moje tinejdžerske dane.

 

 

 

ludiloČarls Bukovski – Priče o običnom ludilu

Prva knjiga od Bukovskog koju sam pročitao i to u vojsci. Dok smo strahovali da nas ne pošalju na ratište koje je buktalo u Hrvatskoj i BIH, ne videvši svetlu budućnost pred sobom, tračak nade, tih prokletih devedesetih, ja pronađoh Bukovskog i svoj spas. Nema potrebe govoriti o mom iznenađenju kada sam otkrio da ima i drugačije literature. Vulgarne i pervezne. Prepune seksa. Prepune poroka, beznađa, greha, jada i bede…  Nakon ove knjige pročitao sam gotovo sve od Bukovskog ali ova zbirka priča je ostala prva i najbolja.

 

 

putSkot Pek – Put kojim se ređe ide

Možda će zvučiti patetično, ali meni je ova knjiga zaista pomogla da prebrodim teške trenutke u svom životu. U životu svakog čoveka postoje prelomni trenuci. Raskršća. Ponekad čovek ne zna kuda da krene i koji put da izabere. A neke stvari se ne priznaju ni sebi a kamo li drugima. Sva sreća da sam na samom pragu svojih dvadesetih izabrao put kojim se ređe ide i krenuo uzanom  stazom odrastanja i duhovnog sazrevanja.

 

 


blagoJovan Dučić – Blago cara Radovana

Ovo je knjiga koju čitam i dan danas. Knjiga za sva vremena. Uvek joj se vraćam. Ipak, imam utisak da ju je u pojedinim delovima vreme pregazilo jer je napisana pre više od osamdeset godina kada su ljudi bili moralniji, pošteniji, časniji, manje zli i zavidni… Danas su to vrednosti koje su precenjene, koje gotovo i da ne postoje ali i pored te činjnice ovo je knjiga za večnost. Leksikon ljudske duše i ljudske prirode. Riznica mudrosti. Ova knjiga mi je pomogla da prepoznam mnoge loše ljude oko sebe. Da naučim više o suštini života. Da osvojim neke žene i devojke za koje sam mislio da su neosvojive i nedodirljive. Ovo je knjiga broj 1 u mom životu.

 

1999Borislav Pekić – 1999

Pekićevu 1999. pročitao sam te ’proklete’ 1999. godine. Tražeći odgovore za sve to što nam se dešavalo kao narodu i državi naletoh na Pekića i njegovu 1999. Kao opčinjen krenoh sa čitanjem. Nisam ni mogao da naslutim da Pekićeva 1999. godina i moja 1999. koju sam proživljavao dok sam je čitao nemaju nikakve veze. Pekić je otišao mnogo eona dalje od vremena u kojem je pisao knjigu i vremena u kojem sam je ja čitao. Suvišno je reći da me je knjiga razvalila. Možda najviše od svih knjiga koje sam pročitao. Nakon ove knjige posvetio sam se čitanju i izučavanju Pekića. Pekić je postao moj omiljeni pisac. I dan danas, posle više od sedamnaest godina od te 1999. godine, ja još nisam uspeo da pročitam i dokučim celokupnog Pekića. To je misija koja traje čitav život i ja sam joj se posvetio. I verujte mi da uživam.

1984Džordž Orvel – 1984

Orvelovu 1984 sam kao i Pekićevu 1999 pročitao 1999. godine. Za razliku od Pekićeve godine, Orvelovu sam doživljavao na stvarnosti. Kao da se Orvelova 1984 preslikala na moju 1999. Fikcija je postala stvarnost. Čudan osećaj. Prilično jeziv. Doživljavao sam je kao brutalno predskazanje budućnosti. Naše budućnosti. Brinulo me je što je kraj Orvelovog romana mračan i surov. Strahovao sam da ne bude takva i naša realnost.  Mnogo toga sam naučio iz ove knjige. Pre svega o političkom aparatu i manipulisanju širokim narodnim masama. Nakon ove knjige još više sam zamrzeo politiku i političare.

 


besSalman Ruždi – Bes

Ovu knjigu sam pročitao početkom 21. veka. Bio sam oduševljen Ruždijevim talentom. Kraj knjige mi se nikako nije dopao ali dugo vremena sam razmišljao o toj knjizi. Jednostavno knjiga me je razbila. Ne znam ni sam zašto. Možda zato što sam se i previše identifikovao sa glavnim junakom. Možda zato što se Ruždi u njoj osvrće na našu zemlju i stanje u njoj za vreme embarga i rata. Možda zato što je jedna od junakinja srpkinja. Knjiga koju ću, kao što i jesam mnoge pre nje, morati da pročitam ponovo.

 

 

1q84 3Haruki Murakami – 1Q84

Aluzija na Orvelovu 1984 ali malo je poklapanja. Mislio sam da više nema knjiga koje me mogu zbuniti i iznenaditi, ostaviti bez teksta, naterati me da se zapitam: „Šta se to zapravo dešava?“,  ali pogrešio sam. Murakami me je potpuno omađijao. Njegova trilogija 1Q84 me je bukvalno izvela iz realnosti i uvela u njegov svet u kojem su na nebu sijala dva meseca. U vremenu dok sam je čitao (ima tri knjige svaka je preko 400 stranica tako da je potrebno prilično vremena) bukvalno da sam se pribojavao da pogledam u nebo. Bio sam ubeđen da ću i ja ugledati dva meseca. Mislim da to dovoljno govori.

 


nevaljala devojcicaMario Vargas Ljosa – Avanture nevaljale devojčice

Knjiga koju sam pročitao pre par meseci i koja me je u potpunosti razvalila. Bio sam prilično skeptičan u vezi nje baš zato što mi je naslov nekako više pasovao za neku čiklit literaturu ali roman nije ni približno tome. Iako sam pre toga čitao neke Ljosine knjige i samim tim znao koja je on veličina, ova knjiga me je prijatno iznenadila, opustila, razonodila. Bukvalno sam je proživeo i propatio sa glavnim junakom. A knjiga je o ljubavi, ljubavnoj patnji, čežnji, strasti i požudi. Svako ko je voleo, on je patio. A ko je pročitao ovu knjigu on je sve to ponovo proživeo. Prisetio se svojih neuzvrećenih ljubavi. Čitajući ovu knjigu svakako da će vas obuzeti tuga ali i biće vam toplo u predelu srca. Kraj knjige je fenomenalan.

 

2 Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com