Dana 20.03.2015. godine sa početkom u 18:00 časova u Narodnoj biblioteci Dositej Novaković u Negotinu održana je promocija knjige pesama MITOVI I SENKE Saše Skaluševića Skale. Na izuzetno posećenoj promociji knjigu su predstavili: Suzana Sirotović – direktora biblioteke, Vlasta Mladenović – pesnik i urednik, Oliver Jovanović – pisac i recezent, Radojka Doka Plavšić – pesnikinja i lektor, Miljan Ristić – pisac i bloger i autor Saša Skalušević Skala.
Tekst koji sledi je moje predstavljanje Skaline poezije. Fotografije sa promocije preuzete su sa facebook stranice Narodne Biblioteke Dositej Novaković i Krajinskog književnog kluba.
Ako u ovoj našoj negotinskoj krajini postoji neko ko je zupčanik pokretač po pitanju pisane reči, ako neko ulaže truda, zalaže se, bori da pisana reč preživi i opstane, onda je to sigurno Skala. Čovek koji organizuje književne, pesničke večeri i tribine. Bavi se izdavaštvom. Predsednik je krajinskog književnbog kluba. Objavljivao je svoje radove u više književnih časopisa. Više puta je nagrađivan za svoju poeziju. Među prvima u Srbiji pisao je kolumnu na blogu kao Artterorista dok mnogi nisu ni znali šta je to blog. Mlad čovek koji je od svog ranog detinjstva zavoleo književnost i kome je književnost još od tih dana svrha bitisanja a knjiga postala jedna od najbitnijih stvari u životu. Ideja, smisao, način života. Piše poeziju, prozu, eseje, recenzije…
Zbirka poezije »Mitovi i senke« je prva Skalina knjiga koju objavljuje. Napisana je pre više godina i trebalo je da bude objavljena mnogo ranije ali nikako mu se nije dalo da je objavi. Međutim, ni sada nije kasno. Bitno je da je knjiga ugledala svetlost dana i da će na taj način jedna prilično kvalitetna i intelektualna poezija postati dostupna široj čitalačkoj publici i ljubiteljima poezije.
Skala ima završene još dve zbirke pesama i jednu zbirku priča, tako da ova knjiga predstavlja samo početak njegovog literarnog delovanja i stvaralaštva. Međutim, oni koji su prisutni u tom svetu pisane reči dobro znaju ko je Skala i mnogo pre nego što je ova zbirka pesama objavljena.
Forma SSSkaline pesme, bez znakova interpunkcije, nije nešto atipično kada je reč o savremenoj poeziji, međutim to odsustvo znakova lako može da vas zbuni prilikom čitanja. To je možda i namerno urađeno, jer samim tim iziskuje veću koncentraciju prilikom čitanja. Dalje, očita načitanost autora i njegov nivo znanja i poznavanja istorije (pre svega antičke Grčke i starog Rima), književnosti i filozofije vam svakako samo otežava čitav postupak demistifikacije i tumačenja njegove poezije. U velikom broju pesama naveden je citat, spomnuta neka istorijska ili književna ličnost ili pojam, navedena neka fraza na latinskom. To svakako nije slučajno. To je samo šlagvort u pesmi. Nekada jedna fraza u sebi krije mnogo više od pukih par reči. Može da bude čitava jedna filozofija što samo potvrđuje činjenicu da su pesme iz ove knjige neka vrsta filozofije ili spoj nekoliko. Spominjanje istorijskih i drugih poznatih ličnosti, pojmova i događaja iz prošlosti svakako da nosi neke poruke i daje određene smernice što pesmi sigurno može dati neku drugačiju dimenziju, značenje i kontekst. Zato se nemojte iznenediti kada u nekoj od pesmama pročitate imena kao što su: Seneka, Neron, Aristotel, Aleksandar Makedosnki, Platon, Vilijam Blejk, Borhes, Kolumbo, Kavafi, Faust, Lafkraft, Boš, Cezar, Murat, Đordano Bruno, Puškin, Diogen, Ginzberg, Džim Morison, Vitman… Ukoliko ne obratite pažnju na sve to, SSSkalinu poeziju nećete shvatiti na pravi način. Gledano sa tog aspekta SSSkalina knjiga “Mitovi i senke” je tako osmišljena i realizovana da zapravo predstavlja priličan problem i prevelik zalogaj za jednog mediokriteta. Očigledno je da čitaoci SSSkaline poezije treba da budu prilično potkovani znanjem i načitani jer u suprotnom možda neće biti u situaciji da pesme shvate i razumeju na pravi način. Ono što je SSSkala svakako namerno izostavio da unese u svoju knjigu su fusnote na kraju pesama, u kojima bi on izneo detaljna objašnjenja za sve gore pomenuto i time maksimalno olakšao čitanje same knjige. Međutim, kada bi to uradio onda to ne bi bilo to. Ubio bi poeziju i svu draž koju poezija nosi i krije. Ovako na način na koji je knjiga koncipirana SSSkala pred čitaoce ne predstavlja samo knjigu već jedan izazov, misteriju, istorijsko-filozofsko-književnu enigmu koja se jedino može rastumačiti samo ako se potencijalni čitaoci upuste u avanturu i krenu sa proučavanjem, čitanjem, kopanjem po istoriji, književnosti, filozofiji…
Ono što je olakšavajuće u celoj priči je da postoji prečica: internet i google. Međutim, ono što se neminovno nameće kao pitanje: koliko znanje zapravo poseduje autor koji piše takve pesme da je za njihovo tumačenje i rešavanja nepoznanica potrebno pročitati knjige i knjige ili pak koristiti enciklopedije ili internet? Nameće se još jedno pitanje: Ko su učitelji autora knjige “Mitovi i senke”? imajući u vidu da i on postavlja svojim čitaocima a možda i samom sebi isto to pitanje. Da li su oni zapravo odavno postali mit ili senka? Ili pak SSSKala ne želi da otkrije svoje učitelje kao što ne želi da otkrije ni svoje Magdalene, Beatriče, Dulčineje… ?
Sve u svemu, bitno je da je SSSkala napisao jednu posve neobičnu, veoma zahtevnu i prilično kvalitetnu zbirku poezije. Ko mu je bio muza i ko ga je naučio da je napiše na način na koji jeste, to je njegova lična stvar. Samo neka tako nastavi. Na pravom je putu da postane Mit. Ili Senka. Ili su to samo dve strane istog novčića.
