Palačinke (noć koja je mogla promeniti sve)

Te subotnje večeri izašao sam u grad. Kao i prilikom svakog izlaska inače išao sam iz kafića u kafić i tragao za što boljim provodom. To su u stvari radili svi u tom noćnom pohodu za dobrom zabavom. Obilazili kafiće, tražili društvo sa kojim bi cirkali do same zore i ludo se zezali ili pokušavali da smuvaju nešto, da se ogrebu za neki seks bez obaveza ili krenu u neku ozbiljnu vezu. U jednom od kafića bila je i ona. Lepa, pohotna, u kratkoj majčici i tesnim farmerica stajala je za šankom, pila neki koktelčić, mamila i vabila prisutne mužjake. Saletali su je sa svih strana. Ona ih je uporno odbijala i uopšte se nije obazirala na njihovo flertovanje. Nisam je video dugo vremena. Bila je na studijama i kao svaki student retko je dolazila kući. Kada sam je ugledao te večeri srce mi je divlje počelo da udara u grudima. Njena lepota me je u momentu raspametila. Ni sam ne znam kako se to dogodilo, valjda je protok vremena učinio svoje, sećam se samo da sam vodio neku žešću polemiku sa njom. Ne polemiku. Uglavnom sam ja ćutao, a ona je pričala. U tom trenutku sam skontao da se upecala. Čim devojka krene da priča i priča, i želi da ostavi utisak, a ne da se samo smejulji i očekuje da je očarate, zavedete, opčinite i fascinirate već je odlučila i rekla DA. Na kraju večeri otpratih je do kuće i normalno da smo se pri rastanku strasno ljubili jedno desetinu minuta. Bio sam presrećan i ponosan. Iako sam znao da će se za par dana vratiti nazad u prestonicu i da se samim tim naša priča tu završava, osmeh mi je bio od uva do uva. Nisam razmišljao o sutra. Hteo sam sve i hteo sam odmah. Da parafraziram čika Caneta iz Partibrejkersa.
Dogovorili smo se da sutraveče, ona dođe kod mene na jednu kaficu. Nismo planirali da izlazimo u grad. Imali smo druge planove. Zato sam po dolasku kući odmah legao da spavam, da bih sutradan bio što odmorniji, ali dugo nisam mogao da zaspim, jer sam sve vreme mislio na nju. Imam utisak da sam je i sanjao čim sam zaspao. Sutradan, po buđenju i ustajanju, bacih se na sređivanje sobe, iako nije bilo potrebe za tim. Napravio sam selekciju muzike koju ću puštati. Pred sam njen dolazak ispekoh gomilu palačinki i tako nenamazane uvih ih u alu-foliju da se ne bi hladile. Da budu tople dok ne dođe. Na brzinu se istuširah, par puta oprah zube, namirisah se parfemom koji sam koristio samo u specijalnim prilikama, vratih se u sobu, upalih lampu radi stvaranja romantične atmosfere, pustih muziku i odoh da je sačekam na dogovoreno mesto jer nije znala gde živim. Iz daljine videh je kako se približava. Što se više približavala bila je sve lepša i lepša. Sve mi je to delovalo gotovo neverovatno. Kako se samo skockala. Ispao mi jezik do zemlje. Gutao sam je očima i balavio. Ona se samo smeškala dok mi je prilazila. Valjda je primetila koliko me je opčinila. Po dolasku strasno smo se poljubili, a ja sam u tom trenutku bio najsrećniji čovek na svetu.
Posle par minuta stigli smo u moju sobu. Ona je razgledala gomilu diskova sa muzikom i pravila selekciju šta ćemo slušati, dok sam ja u kuhinji kuvao kafu. Uz kaficu servirao sam palačnike sa sladoledom, bananom, šlag kremom, i topingom od čokolade. U frižideru se hladilo kvalitetno belo vino. Normalno da sam je veče ranije pitao šta voli da pije i da sam shodno tome obezbedio nekoliko buteljki kvalitetnog vina. Palačinke su bile pun pogodak. Uživala je u svakom zalogaju. Samo sam je posmatrao kako ih je slasno jela i zadovoljno se smeškao. Čak je tražila i repete. Uz palačinke smo popili buteljku vina. I sam sam bio iznenađen kako se slažu slatki ukus palačinki i kiselkast ukus vina. Ili mi je u tom trenutku sve bilo lepo i sve mi prijalo baš zato što je kraj mene bila takva lepota.

Veče se okončalo onako kako sam se i nadao. Ludim, divljim seksom. Cele te duge i besane noći borili smo se za prevlast i dominaciju u toj večitoj borbi polova. Čas bi ona vodila igru, čas ja. Dominacije bi se smenjivale iz minuta u minut. Na kraju te neverovatne večeri, dok sam se polako spremao da je ispratim do kuće, upita me, gledajući me onako čežnim pogledom:
– Ima li još palačinki? Donesi mi još jednu, molim te. Bolje palačinke u životu nisam jela.
Ja se samo nasmejah i odoh u kuhinju da pripremim palačinku. Vratio sam se u sobu sa palačinkom. Ona je pojede u slast. Gotovo da popi na eks polu-punu čašu sa vinom. Odmah potom bacila se na mene i počela strasno da me ljubi, otkopčavajući mi pantalone, skidajući majicu. Vodili smo ljubav još jednom. Divlje i žešće nego ranije. Kasnije, gotovo pred zoru, otpratih je do kuće i na rastanku se poljubismo. U svoj toj mojoj opijenosti i zaluđenosti njenom lepotom i njenom pojavom zaboravio sam da joj prethodno uzmem broj telefona. Očekivao sam da će u toku dana, kada se naspava i odmori, doći do mene.
Međutim, dan je polako odmicao, polako se bližilo veče a nje nije bilo. Goreo sam na tihoj vatri i mislio samo o njoj. Na kraju ne izdržah i bukvalno otrčah do zgrade u kojoj je živela. Na poštanskom sandučetu videh njeno prezime i skontah u kom stanu živi. Uspenjah se uz stepenice i kada stigoh ispred vrata njenog stana pozvonih na zvono. Posle par trenutaka otvoriše se vrata. Pojavila se njena majka. Lepa i prijatna žena.
Reče mi da je njena ćerka, njena dika i ponos, njena lepota i princeza, jutros otišla za Beograd. I nju je to iznenadilo jer je trebalo još koji dan da ostane kući, ali da je ona, onako sva usplahirena, nervozna i neispavana, iz ko zna kojih razloga, ipak krenula to jutro. Zatražih njen broj telefona na koji mogu da je kontaktiram, ali mi majka reče da joj je ona strikno naredila da to nikako ne uradi.
Nije mi dala njen broj telefona. Ja sam bio u rebusu. Šta se to desilo? Gde sam pogrešio? I zašto je pobegla, kad sam imao utisak da joj je bilo lepo i da je uživala?
Prošlo je prilično godina od tog događaja. Skoro dve decenije. Od tada je nisam video niti jedanput. Jeste da smo u međuvremenu postali prijatelji na Fejsbuku i da sam  sa vremena na vreme zavirivao u njen profil i na taj način video šta se dešava u njenom životu, ali uživo se nismo videli.  Nikad nisam mogao da joj se obratim i pitam šta se to dogodilo pre mnogo godina i zašto je tako izneneda nestala. Bilo mi je nekako glupo. Mnogo puta sam razmišljao o tome šta bi bilo da nije tako iznenada otišla. Da li bi bili zajedno? Da li bi isto tako delila na društvenim mrežema naše fotografije kao što je delila sa mužem i detetom. I onda sam je ugledao. Imao sam utisak kao da me je udario grom. Šetala je malu devojčicu. Od tri – četiri godine starosti. Imao sam mušku decu tako da nisam mogao tačno da ocenim uzrast devojčice. Krišom sam je posmatrao nekoliko minuta. Znao sam da je i  dalje bila lepa i zgodna, zahvaljujući Fejsbuku, ali u prirodi je izgledala mnogo lepše. Fotografije publikovane na Fejsu nisu uspevale da iskažu njenu pravu lepotu. Bila je poput vile. I dalje je zračila lepotom i seksipilnošću. Protok godina od skoro dve decenije i trudnoća na nju nisu imali uticaja. Na kraju joj priđoh da se pozdravimo. Nisam mogao da izdržim. Ona se prilično iznenadila i činilo mi se iskreno obradovala. Sedosmo u prvi kafić, naručismo po kafu za nas dvoje i sokić od jabuke za devojčicu i krenusmo sa nekom stereotipnom pričom. Devojčici očigledno beše dosadno i otrča deci koja su se igrala u omanjem parkiću da im se pridruži u igri. Tada sam ugrabio priliku da je upitam ono što me je godinama unazad kopkalo.
– Izvini, molim te, ne mogu da izdržim, moram da te pitam nešto. Možda to tebi ništa nije predstavljalo ali ja, evo već godinama unazad, mislim o onoj večeri. Zašto si nestala bez reči? Zašto nisi ostavila broj telefona? Zašto si pobegla od mene? U čemu sam pogrešio? Da li znaš da je to jedna od najboljih i najlepših noći u mom životu, a ti kao nekakva utvara nestade sa prvom pojavom sunca? Često sam pomišljao da možda sve to nije bio san. Ali sada kada sam te video sa ćerkicom, znam da nije. Reci mi šta se to dogodilo?
Ona se samo kiselo nasmeja, malo pocvrene i krenu sa pričom:
– Ni ja ne znam šta se to desilo i šta mi je bilo. I ja sam godinama samu sebe pitala zašto sam postupila tako. Jednostavno sam se uplašila nečega. Ali jedno je sigurno. I ja ću tu noć pamtiti dokle god sam živa. Bile su to najbolje palačinke koje sam ikada probala. I dvadeset godina kasnije, bolje i ukusnije palačinke nisam probala.
Ništa ne odgovorih. Kiselo se nasmejah. Popih kafu. Pozdravih se sa njom. Zahvalih se na iskrenosti i rekoh da mi je prilično drago što sam je video posle toliko godina. Poljubih u mirišljavu kosu devojčicu koja je u međuvremenu dotrčala iz parkića i krenuh svojim putem. Dok sam se udaljavao od nje neminovno sam razmišljao o njenom odgovoru. Zapravo ona mi ništa nije odgovorila. Samo da će tu noć pamtiti po palačinkama. Nije se čak ni izvinila, dala mi valjani razlog za njen postupak. Nije ni spomenula sav taj divlji seks koji smo imali. Bio je to jedan od najžešćih seksualnih iskustava koja sam imao u životu, a ona ga čak i nije spomenula. Ili je tim spominjanjem palačinki htela i to da mi kaže. Kroz neku simboliku. Zašto žene uvek moraju da budu tako složene i komplikovane? Zašto neki put ne budu „jasne i glasne“. Nego sve nešto uvijeno i polurazumljivo. Na kraju krajeva, palačinke i nisu bile nešto posebno. Mnogo puta pre toga i posle toga sam ih spremao. Svako ko ih je probao u manjoj ili većoj meri ih je pohvalio. Ali, ipak, bilo mi je drago što će me pamtiti makar po nečemu. Makar po najboljim palačinkama koje je ikad probala.
Ona je ostala sa ćerkicom u kafiću. Znao sam da je u tom trenutku gledala u mene kako se udaljavam, neminovno se pitajući da li je pogrešila što je pobegla te noći i šta bi se zapravo zbilo da je ostala. Ali kao što naš narod voli da kaže: „Posle jebanja nema kajanja.“

15 Comments

  1. Pingback: Palačinke (noć koja je mogla promeniti sve) | www.blogovnik.com

  2. Zanimljivo napisana priča.
    Ali totalno nelogičan i besmislen potez ove devojke/žene – odlazak bez objašnjenja i prekid kontakta. A pogotovo je nelogično i besmisleno njeno kasnije (nakon 20 godina) objašnjenje zašto je tako postupila. Niđe veze. Nešto tu ne štima…

  3. E bre sve mi nekako stimalo do poslednje recenice… Kud bre tako da zavrsis pricu o najlepsem danu u svom zivotu? Verovatno te jos muchi…

  4. Exxx, samo da znaš da sam ljuta, zaštićen si kao Pentagon, ne mogu da ostavim komentar na ove palačinke već deseti put pokušavam, već su se i ohladile…

    Meni u ovoj priči mnogo toga izgleda nedorečeno, a ko će ga znati šta se iza brda valja. Ne volim takvu tajanstvenost, odmah se setim španskih serija, ona je mislila, on nije znao, ona je pretpostavila…. uh… život ne mora biti komplikovan, zar ne?

    • Breskvice
      ne znam zašto se to dešava.
      U vezi priče, priča je istinita tako da nisam mogao mnogo da utičem na njen kraj. Ili sam mogao da lažem? http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com