Palačinke (noć koja je mogla promeniti sve)

Te večeri kao i gotovo svake večeri inače izašao sam u grad. Međutim, te večeri imao sam za izlazak razlog više. Bili su prvomajski praznici. Grad je bio prepun studentarije koja je došla kući da napuni baterije na domaćoj maminoj kuhinji i izluduje u svom rodnom gradu. Tada su provodi u gradu bili najbolji. Među svom tom studentarijom, koja je posle dužeg vremenskog perioda konačno došla u svoj mali rodni grad, bila je i ona. Lepa, pohotna, u kratkoj majčici i tesnim farmerica stajala je za šankom, pila neki koktelčić, mamila i vabila prisutne mužjake. Saletali su je sa svih strana. Ona ih je uporno odbijala i uopšte se nije obazirala na njihovo flertovanje. Ni sam ne znam kako se to dogodilo, valjda je protok vremena učinio svoje, sećam se samo da sam vodio neku žešću polemiku sa njom. Ne polemiku. Uglavnom sam ja ćutao a ona je pričala. U tom trenutku sam skontao da se upecala. Čim devojka krene da priča i priča i želi da ostavi utisak a ne da se samo smejulji i očekuje da je očarate, zavedete, opčinite i fascinirate već je odlučila i rekla DA. Na kraju večeri otpratih je do kuće i normalno da smo se pri rastanku strasno ljubili jedno desetinu minuta. Bio sam presrećan i ponosan. Iako sam znao da će se za par dana vratiti nazad u prestonicu i da se samim tim naša priča tu završava, osmeh mi je bio od uva do uva. Nisam razmišljao o sutra. Hteo sam sve i hteo sam odmah. Da parafraziram čika Caneta iz Partibrejkersa.

Dogovorili smo se da sutraveče, ona dođe kod mene kući na jednu kaficu. Nismo planirali da izlazimo u grad. Imali smo druge planove. Cele noći nisam mogao da spavam. Nisam mogao da dočekam to veče. Mislio sam samo o njoj. Mislim da sam je čak i sanjao cele noći. Sutradan, čim se probudih i ustadoh, bacih se na sređivanje sobe iako nije bilo potrebe za tim. Napravio sam selekciju muzike koju ću puštati. Pred njen sam dolazak ispekoh gomilu palačinki i tako nenamazane  uvih ih u alu-foliju da se ne bi hladile. Da budu tople dok ne dođe. Na brzinu se istuširah, par puta oprah zube, namerisah se parfemom koji sam koristio samo u specijalnim prilikama, vratih se u sobu, upalih lampu radi stvaranje romantične atmosfere, pustih muziku i odoh da je sačekam na dogovoreno mesto jer nije znala gde živim. Iz daljine videh je kako se približava. Što se više približavala bila je sve lepša i lepša. Sve mi je to delovalo gotovo neverovatno. Kako se samo skockala. Ispao mi jezik do zemlje. Gutao sam je očima i balavio. Ona se samo smeškala dok mi je prilazila. Po dolasku strasno smo se poljubili a ja sam u tom trenutku bio najsrećniji čovek na svetu.

 

Posle par minuta stigli smo u moju momačku sobu. Ona je razgledala gomilu audio kaseta i diskova sa muzikom i pravila selekciju šta ćemo slušati, dok sam ja u kuhinji kuvao kafu. Uz kaficu servirao sam palačnike sa sladoledom, bananom, šlag kremom, i topingom od čokolade. U frižideru se hladilo kvalitetno belo vino. Normalno da sam je veče ranije pitao šta voli da pije i da sam shodno tome obezbedio par buteljki kvalitetnog vina. Palačinke su bile pun pogodak. Uživala je u svakom zalogaju. Samo sam je posmtarao kako ih je slasno jela i zadovoljno se smeškao. Čak je tražila i repete.

palacinke

Veče se okončalo onako kako sam se i nadao. Ludim divljim seksom. Cele te duge i besane noći borili smo se za prevlast i dominaciju u toj večitoj borbi polova. Čas bi ona vodila igru čas ja. Dominacije bi se smenjivale iz minuta u minut. Na kraju te neverovatne večeri, dok sam se polako spremao da je ispratim do kuće, upita me, gledajući me onako čežnim pogledom:

Ima li još palačinki? Donesi mi još jednu, molim te. Bolje palačinke u životu nisam jela.

Ja se samo nasmejah i odoh u kuhinju da pripremim palačinku. Vratih se palačinkom. Ona je pojede u slast. Odmah potom bacila se na mene i počela strasno da me ljubi, otkopčavajući mi pantalone, cepajući majcu. Vodili smo ljubav još jednom. Divlje i žešće nego ranije. Kasnije, gotovo pred zoru, otpratih je do kuće i na rastanku se poljubismo. U svoj toj mojoj opijenosti i zaluđenosti njenom lepotom i njenom pojavom zaboravio sam da joj prethodno uzmem broj telefona. Očekivao sam da će u toku dana, kada se naspava i odmori, doći do mene.

Međutim, nije je bilo. Goreo sam na tihoj vatri i mislio samo o njoj. Na kraju ne izdržah i bukvalno otrčah do zgrade u kojoj je živela. Na poštanskom sandučetu videh njeno prezime i skontah u kom stanu živi. Pozvonih na zvono. Posle par trenutaka otvoriše se vrata. Bila je to njena majka. Lepa i prijatna žena.

Reče mi da je njena ćerka, njena dika i ponos, njena lepota i princeza, jutros otišla za Beograd. I nju je to iznenadilo jer je trebalo još koji dan da ostane kući, ali da je ona, onako sva usplahirena, nervozna i neispavana, iz ko zna kojih razloga, ipak krenula to jutro. Zatražih njen broj telefona na kojem mogu da je kontaktiram ali mi majka reče da joj je ona strikno naredila da to nikako ne uradi.

Nije mi dala njen broj telefona. Ja sam bio u rebusu. Šta se to desilo? Gde sam pogrešio? I zašto je pobegla, kad sam imao utisak da joj je bilo lepo i da je uživala?

Odgovore na ta pitanja dobio sam mnogo godina kasnije, posle gotovo dve decenije, prviput kada sam je video nakon te večeri. Šetala je malu devojčicu. Krišom sam je posmatrao nekoliko minuta. I dalje je bila lepa i zgodna. I dalje je zračila lepotom i seksipilnošću. Protok godina od skoro dve decenije i trudnoća na nju nije imalo uticaja. Na kraju joj priđoh da se pozdravimo. Nisam mogao da izdržim. Ona se prilično iznenadila i činilo mi se iskreno obradovala. Sedosmo u prvi kafić, naručismo po kafu za nas dvoje i sokić od jabuke za devojčicu i krenusmo sa nekom stereotipnom pričom. Devojčici očigledno beše dosadno i otrča deci koja su se igrala u omanjem parkiću da im se pridruži u igri. Tada sam ugrabio priliku da je upitam ono što me je godinama unazad kopkalo.

Izvini, molim te, ne mogu da izdržim, mora da te pitam nešto. Možda to tebi ništa nije predstavljalo ali ja, evo već godinama unazad, mislim samo o onoj večeri. Zašto si nestala bez reči? Zašto nisi ostavila broj telefona? Zašto si pobegla od mene? U čemu sam pogrešio? Da li znaš da je to jedna od najboljih i najlepših noći u mom životu a ti kao nekakva utvara nestade sa prvom pojavom Sunca? Često sam pomišljao da možda sve to nije bio san. Ali sada kada sam te video sa ćerkicom, znam da nije. Reci mi šta se to dogodilo?

Ona se samo kiselo nasmeja, malo pocvrene i krenu sa pričom:

Ni ja ne znam šta se to desilo i šta mi je bilo. I ja sam godinama samu sebe pitala zašto sam postupila tako. Jednostavno sam se uplašila nečega. Ali jedno je sigurno. I ja ću tu noć pamtiti dokle god sam živa. Bile su to najbolje palačinke koje sam ikada probala. I dvadeset godina kasnije, bolje i ukusnije palačinke nisam probala.

Ništa ne odgovorih. Kiselo se nasmejah. Popih kafu. Pozdravih se sa njom. Zahvalih se na iskrenosti i rekoh da mi je prilično drago što sam je video posle toliko godina. Poljubih u mirišljavu kosu devojčicu koja je u međuvremenu dotrčala iz parkića i krenoh svojim putem. Dok sam se udaljavao od nje neminovno sam razmišljao o njenom odgovoru. Zapravo ona mi ništa i nije ni odgovorila. Samo da će tu noć pamtiti po palačinkama. Nije se čak ni izvinila, dala mi valjani razlog za njen postupak. Nije ni spomenula sav taj divlji seks koji smo imali. Bio je to jedan od najžešćih seksualnih iskustva koja sam imao u životu a ona ga čak i nije spomenula. Ili je tim spominjanjem palačinki htela i to da mi kaže. Kroz neku simboliku. Zašto žene uvek moraju da budu tako složene i komplikovane? Zašto neki put ne budu ‘jasne i glasne’. Nego sve nešto uvijeno i polurazumljivo. Na kraju krajeva, palačinke i nisu bile nešto posebno. Mnogo puta pre toga i posle toga sam ih spremao. Svako ko ih je probao u manjoj ili većoj meri ih je pohvalio. Ali ipak, bilo mi je drago što će me pamtiti makar po nečemu. Makar po najboljim palačinkama koje je ikad probala.
Ona je ostala sa ćerkicom u kafiću. Znao sam da je u tom trenutku gledala u mene kako se udaljavam, neminovno se pitajući da li je pogrešila što je pobegla te noći i šta bi se zapravo zbilo da je ostala. Ali kao što naš narod voli da kaže: „Posle jebanja nema kajanja.“

15 Comments

  1. Pingback: Palačinke (noć koja je mogla promeniti sve) | www.blogovnik.com

  2. Zanimljivo napisana priča.
    Ali totalno nelogičan i besmislen potez ove devojke/žene – odlazak bez objašnjenja i prekid kontakta. A pogotovo je nelogično i besmisleno njeno kasnije (nakon 20 godina) objašnjenje zašto je tako postupila. Niđe veze. Nešto tu ne štima…

  3. E bre sve mi nekako stimalo do poslednje recenice… Kud bre tako da zavrsis pricu o najlepsem danu u svom zivotu? Verovatno te jos muchi…

  4. Exxx, samo da znaš da sam ljuta, zaštićen si kao Pentagon, ne mogu da ostavim komentar na ove palačinke već deseti put pokušavam, već su se i ohladile…

    Meni u ovoj priči mnogo toga izgleda nedorečeno, a ko će ga znati šta se iza brda valja. Ne volim takvu tajanstvenost, odmah se setim španskih serija, ona je mislila, on nije znao, ona je pretpostavila…. uh… život ne mora biti komplikovan, zar ne?

    • Breskvice
      ne znam zašto se to dešava.
      U vezi priče, priča je istinita tako da nisam mogao mnogo da utičem na njen kraj. Ili sam mogao da lažem? http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com