LIKE je uništio suštinu blogovanja

Još kada sam počinjao sa blogovanjem, te, sada tako, daleke 2009. godine, ljudi koji su već bili u celoj toj priči, podeli su mi par saveta. Mene nije bilo sramota da pitam sve što me je interesovalo, iako su im moja pitanja u više navrata bila smešna. Bitno je bilo doći do odgovora. Jedan od saveta koji mi je u više prilika, više puta napomenut, bio je sledeći:

»Ne piši duge postove. To odvraća od čitanja. Niko neće da gubi svoje vreme. Ukoliko je tekst kraći veća je verovatnoća da bude pročitan.«

I verujte mi da je to potpuna istina.

Hteo bih da nagalasim, da kao i svaki bloger na svom početku, i ja sam celu priču započeo preko platorme WordPress. U to vreme mogućnosti koje je pružao WP bile su ograničene ali to svakako nije značilo da se nije mogao napraviti vizuelno privlačan i funkcionalan blog, da ne kažem sajt.

Ono što je bila bitna razlika u odnosu na današnje blogove je što tada nije bilo mogućnosti i opcije da se članci i komentari na blogu šeruju, tvituju, lajkuju, ocenjuju… Kada ovo kažem, pre svega mislim na blogove aktivirane na platformi wordpress.com. Znači, jedina mogućnost da čitalac ili „slučajni prolaznik“ skrene pažnju da je bio na blogu i „pročitao“ tekst bila je da ostavi komentar. Ostaviti komentar značilo je pročitati tekst i izneti svoje mišljenje, ali je veoma brzo pronađeno kompromisno rešenje. Svako ko je želeo da stavi do znanja da je bio na blogu, a da pritom ne mora da aktivira svoje moždane ćelije i troši svoje vreme na čitanje napisanog, ostavio bi neki od smajlija ili više njih. Ta fora je ubrzo provaljena tako da je svako od blogera znao da neko ko bi u svom komentaru ostavio samo smajli zapravo tekst nije ni pročitao. U najvećem broju slučajeva.

Ubrzo su na wordpress blogovima postavljene opcije za lajkovanje, šerovanje, tvitovanje… što je samom blogovanju dalo jedan sasvim drugačiji pravac i otvorilo mnoge mogućnosti. Samim pritiskom dugmeta LIKE, autoru bloga nagoveštavate da vam se predmetni članak dopada i da ste zapravo bili na blogu. Autor bloga ne može utvrditi da li ste članak uopšte pročitali ili ste LIKE jednostavno pritisnuli radi reda i da bi autor vama uzvratio istom merom. Kod ostavljanja komentara nije takva situacija, jer ostaviti komentar znači pročitati tekst ili makar deo.  U suprotnom može se desiti da ostavljeni komentar nema blage veze sa člankom koji se komentariše, što svakako može dovesti do situacije da ispadnete glupi u društvu. Sigurno je da mnogi autori na svojim blogovima imaju i takve komentare.

like this

Svakako da je vreme bitan faktor u celoj priči i da ima mnogo blogova i da se ne mogu svi propratiti i pročitati. Zato je i izmišljeno dugme LIKE. Da propratite sve, pohvalite sve a potrošite minimum svog vremena. Na taj način bićete aktivni u celoj priči a nećete morati da se zamarate sa čitanjem i samim tim sa donošenjem zaključaka šta je autor zapravo napisao i želeo da kaže. Bitno je da ste lajkovali njegov tekst. Jer to je najvažnije. Broj poseta, broj lajkova… Više lajkova, veća popularnost. A što više lajkova ostavite na drugim blogovima i oni će više lajkova ostaviti na vašim. Čist reciprocitet. Niko se ne pita zašto sve manje dobija kvalitetne komentare na svoje tekstove.

Sa druge strane, primetio sam jednu pojavu, koju su mnogi blogera počeli da primenjuju na svojim blogovima. Uopšte ne odgovaraju na komentare čitalaca. Ne znam, zašto? Da nije u pitanju ego ili možda neki trend? A mene iskreno rečeno to strašno nervira. Ako ja mogu da odvojim svoje vreme da neki post pročitam, ako se potrudim da ostavim konstruktivan komentar, valjda i autor može da odvojiti minut vremena da na komentar odgovori. Zar to nije suština blogovanja. Interakcija. Jedna kvalitetna polemika koja se može razviti… Ili ja celu priču kontam pogrešno?

Sve u svemu meni je mnogo draži jedan konstruktivan komentar, makar on bio i negativan, nego stotine lajkova, jer znam da je ostavilac komentara tekst pročitao i time mene kao autora udostojio i ispoštovao, što ne mogu tvrditi za one silne lajkere.

50 Comments

  1. Ja lajkovala, i sad cu d’ ostavim smajli :-) a ipak procitala :-) Sta da komentarises na nesto sto je kompletno, interesantno, istinito ili vec nesto tri’est trece.? Nekad stvaarno nemas mnogo izbora.. Nekad samo procitam i ne ostavim nikakakav trag…

    • Crna Perla
      i ja vrlo često nakon čitanja teksta ne znam šta da napišem u komentaru baš zato što je autor rekao sve ono što je potrebno i isto tako ne ostavim komentar ali u većini slučajeva radije komentarišem nego što lajkiram

  2. Pingback: LIKE je uništio suštinu blogovanja | www.blogovnik.com

  3. Dok nije bilo opcije lajk, mnogo tekstova sam pročitala i ništa nisam komentarisala. Nisam imala šta, autor je sve rekao. Sada lajknem da bar zna da sam bila tu i pročitala. Tako da ja nemam ništa protiva lajkića!http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

  4. Ja ne oddgovaram, ili skoro nikad ne odgovaram na komentare. Razlog nije ni ego ni trend, vec stav da sam ja svoje misljenje rekao kroz post, te smatram da ga ne treba dodatno pojasnjavati. Sad na citaocima je da to komentarisu ako zele, te iznesu svoje vidjenje, ja iako ga postujem bez obzira na sadrzinu, nemam potrebe da ga komentarisem. To je moje misljenje na tu temu, sto ne znaci da sam u pravu.;-)

    • Marvine
      razumem te u potpunosti. Čak mi je jednom prilikom sugerisano od strae pojedninih blogera da ne odgovaram na komentare jer na taj način samo razvodnjavam tekstove… Svako ima svoje mišljenje i svoje viđenje stvari. U ovom postu su samo iznete neke moje predpostavke i konstatacije. Nije baš sve tako jednostavno kao što sam napisao. Postoji sigurno još mnogo uglova za posmatranje i različitih mišljenja što se ovom prilikom i da videti iz komentara i zbog čega mi je neizmerno drago http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif

  5. Delim mišljenje sa ostalima, zašto komentarisati nešto, ako je već u postu sve lepo rečeno? Nekada se jednostavno nema komentar, nekada je suvišan, nekada može da bude neumesan, pravila nema… Komentarišem uvek kada za to osetim potrebu, a na komentare rado odgovaram. Draži su mi komentari od lajkovanja posta. Nekako mu udahnu život ;) I da… lajkujem samo ono što mi se dopada, ne očekujem nikada reciprocitet :)

    • Labilna
      ne sumnjam u tvoje lajkovanje a što se tiče komentara normalno da ne mora uvek da se ostavi komentar mada uvek može da se kaže po koja reč… Svakom je drago kada se njegov tekst komentariše jer to znači da je ipak ostavio utisak, pozitivan ili negativan, skroz nebitno a to je i svrha blogovanja, zar ne ?

  6. Ako smatraš da je opcija “like” uništila suštinu blogovanja zašto je jednostavno ne ukloniš :) kao što je to uradio recimo Babauta na ZenHabits.

    Ali, u pravu si da ljudi nekada lajkuju a da zapravo nisu pročitali tekst što je van pameti. Meni se dešavalo da na pojedinim tekstovima imam više lajkova nego što statistika pokazuje da je tekst pročitan?!

    I za komentare se slažem jer verujem da su oni integralni deo teksta, i često sam post dobije potpuno drugu težinu posle inteligentne diskusije sa čitaocima.

    • Ivane
      u vezi lajkovanja posebno me nervira jedna pojava koja se konkretno ne tiče blogovanja. To je je lajkovanje pojedinih klipova i sadržaja na Facebooku. Iste ne možeš da pogledaš dok ih prethodno ne lajkuješ. Kakva nebuloza: da lajkuješ nešto pre nego što vidiš. Da lajkuješ nešto što ti se možda i neće svideti kada ga pogledaš http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif

  7. Exxx, nasmejao si me ovo baš liči na tebe jer ti sve voliš da analiziraš :)
    Nikada nisam razmišljala zašto nešto lajkujem, ali nikada nisam lajkovala radi reda, ako mi se ne sviđa (tekst ili autor)
    Eto, ovaj tvoj post bih lajkovala jer si tako sladak kad se upustiš u analitiku, što baš liči na tebe, da prosto ne može čovek da ne lajkuje, ma koliko ti negodovao :)
    Uostalom, gde ti je taj lajk, sad ga ne vidim :) http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif

  8. Sve si rekao i šta da dodam osim da mi se sviđa :D
    Šalu na stranu, mislim da problem i jeste hronični nedostatak vremena kod većine. Ta polemika i diskusija koje si pomenuo u tekstu, lagano nestaju. Ko još ima vremena da diskutuje. Ja se još uvek sa setom sećam nekih dobrih foruma koji su zamrli jer se većina korisnika preselila na fejsbuk.
    Sa druge strane, složila bih se sa onima koji kažu da nekada nemam komentar iako mi se dopada to što sam pročitala, tako da LIKE u suštini nije loša opcija.

    • Danijela
      najpre dobrodošla u eXperiment
      ono što je mene strah je da i blog čeka ista sudbina kao i te forume koje si spomenula… izumiranje…

  9. Evo, dobio si Like bez neophodnosti reciprociteta… ;)

    Inače, iako nisam predugo u blogovanju, te ne mogu puno govoriti o “starim dobrim vremenima” poprilično sam saglasan sa izrečenim i verujem da je izneta poenta tačna, a prosti klik na “like” idealan za površnost koja nas ponajviše i okružuje… Bez komentara nema diskusije, a bez diskusije nema ni poente blogovati jer ničije napisano nije sveto pismo, nego samo treba da pokreće na razmišljanje što većeg broja ljudi…
    Mislim, bar ja to tako vidim… ;)

  10. Ja i ne dozvoljavam komentare, sta me bole briga dal se nekom svidelo ili ne, ima opcija da serujesh i to je to, pa kad seruju mogu na glupavom faceu da ke…… kolko oce.http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif

  11. Kada se radi o tekstovima, stručne ili neke druge forme gde bi autor želeo da dobije neki feedback, mislim da bi umesto prostog “like” mogao da se postavi sistem ocenjivanja (standardnih 1-5 zvezdica). Poželjno bi bilo da ljudi ostave komentar pored ocene ako je niža od 5 da bi definisali svoje neslaganje sa stavovima iznetim u tekstu.
    Like je u komunikaciji na FB, kao i Favorite na Twitteru postao nešto čime se “na kulturan način” okončava konverzacija. Kada nemaš šta da dodaš na ono što je sagovornik rekao, a ti lupi Favorite. A možeš i na svaku njegovu… Malo bespotrebno, ali počelo je da se nameće kao bonton…

  12. Like je napravljen za lenje koji su kao pročitali ili videli nešto ali ih mrzi da komentarišu, to bi bio zaključak :-) Da, slažem se sa tobom, ali smo svi i dalje prilično zavisni od lajkova…

  13. Ne razumem zašto je moj komentar obrisan?!
    Nije bio uvredljiv, čak ni negativan prema napisanom nego, naprotiv, krajnje pozitivan i pohvalan.
    Kako god, svejedno… puno sreće u daljem pisanju… :)

    • Alexa
      jednostavno komentar je bio na odobravanju s obzirom da prvi put komentarišeš na blogu. A ceo dan sam bio u obavezama tako da sam tek sada stigao da bacim pogled na komentare. U svakom slučaju dobrodašao u eXperiment http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif

  14. sa jedne strane komentar zahteva intelektualni napor, mnogo je laske stisnuti lajk

    sa druge strane nisu svi tekstovi podložni komentarisanju i diskusiji, nekada je sve rečeno i može se jedino reći slažem se, odnosno lajk

  15. Ovaj post ima logike ali svakako da otvara mogućnosti za jednu dobru polemiku. Ovom prilikom ću samo prokementarisati završetak posta u kome si naveo da ti je draži jedan konstuktivni komenatar nego 100 lajkova jer znaš da je komentator tekst pročitao što za lajkere ne možeš da tvrdiš. Ja ipak mislim da je 100 lajkova mnogo bolja opcija jer danas je prilično teško dobiti toliki broj lajkovanja. Sigurno su neki od tih lajkova samo radi reda ali sigurno je veliki broj njih baš zato što im se predmetni post, slika, muzika dopada. A bloguješ valjda da bi te čitali. Bolje ti je onda da dobiješ 100 like nego jedan komenatr jer u tih sto bar 50% je pročitalo tvoj tekst. Sad što nisu komentarisali to je druga stvar.

    • Zoe
      i tvoj komentar ima logike. I o tome sam razmišljao kada sam pisao post. Međutim, mene u blogovanju najviše privlači baš ta interakcija, ta razmena mišljenja a ponekad i prava polemika i rasprava. To mi dođe kao neki feedback odnosno na taj način dobijam povratne informacije kakve je utiske ostavio i kakve je reakcije izazavao moj tekst…

  16. Ja pročitam ceo post, pa onda sve komentare, pa ako mi nešto nije jasno pročitam opet i tako mislim da sam jedna od retkih “ludaka” koji to tako rade. Zbog nedostatka vremena ne stignem da pročitam sve što želim, ali uvek mogu da se vratim, pa čitam i stare postove i meni sve to pričinjava zadovoljstvo. Kada ostavim onaj like što ima na wp platformi to obično znači da nemam pojma šta bih rekla, ali da mi se tekst dopada. Generalo blogovi “ispaštaju” zbog društvenih mreža, onako u globalu, ali šta da radimo kad je tako. Mi koji volimo pišemo, ko voli neka čita, ko ne voli neka lajkuje, svima dobro. ;)

  17. I još nešto. Ne slažem se sa Zoe da od 100 lajkova ima bar 50% onih koji su pročitali tekst. Taj procenat je mnogo manji. Postoje blogeri koji “žive” od stare slave, pa su ljudi u fazonu “aha to je on/ona pisao, ma dobro je to sigurno čim ima ovoliko lajkova” i tako lupaju lajkove, uzdižu ego jedni drugima i “mirna Bačka”, a da pojma nemaju o čemu se tu zapravo radi. :D Naravno da nije to slučaj sa svima, ali se dešava.

  18. Kad god pročitam neki tekst, gde se može ostaviti komentar, ja ostavim svoj komentar upravo zato što mnogo više govori od običnog, tuđeg, like. I mene, kao i vas, ume da iritira spoznaja da ljudi mnogo više vole da lajkuju postove, npr. na Facebooku, nego da ostavljaju svoje komentare na njih na samom blogu. Komentari su neophodni jer su, bar meni, smernice za dalji rad, a ujedno, baš kao što ste i sami primetili, potvrda da je neko potrošio svoje vreme da pročita napisano, što ja veoma cenim, ali često, nisam u prilici da to i kažem, jer, komentara nema.

  19. Potpuno si u pravu, slažem se sa svakom reči. Mnogo volim kad dobijem komentar i ne verujem onima što kažu da ne vole. Takođe, ne razumem one što ne odgovaraju svojim čitaocima… Kao važni smo, šta?.. Oni bi trebali da pišu dnevnik u notes a ne blog. Pozdrav!http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

  20. Dakle, ovo je toliko tacno! Nemam ama bas nista ni da prokomentarisem :-) Samo da dodam da ako se uvede najavljivana opcije dislike na facebook platformi pa onda verovatno i na blogu onda eto nama BOTOVANJA. Jedan bloger je lepo pre par meseci pitao “Cita li jos ko ovo ili se samo lajkuje?” , i bas me zamislio. Tada sam i obratila paznju da je komentara zaista jako malo i sve manje na blogovima.

  21. Ja neću da udarim “like”, nego “share”. Sasvim si u pravu. Blogovanje bez kometara nije blogovanje. Njihova svrha bi na neki način i trebala da bude razmena mišljenja. Tako da glasam za komentar.

  22. {Evo da ostavim i ovde komentar}
    Mišljenja sam da sve zavisi od toga kako ko doživljava i primenjuje LIKE. Ja na primer LIKE ne zlupotrebljavam :) Neću lajkovati nešto samo zato što su to drugi uradili. Ono što mi na prvu loptu zapadne za oko, to pročitam (ne samo tekst, već i komentare), ako mi se dopadne lajkujem (bez obzira da li će mi lajk biti uzvraćen ili ne). Tekstovi koji me posebno “pogode” u temu, koji u meni pokrenu neku lavinu osećanja, jednostavno mi izazivaju potrebu da ih prokomentarišem, te često i taj moj komentar bude isuviše dugačak (kao ovaj). Ja lično pišem dugačke rečenice koje proizvode duge tekstove. Tema na mom blogu je takva (uzani stupac) da oni izgledaju još duže, ali formu razbijam slikama, pasusima i podnaslovima, iako se radi o gastro blogu koji nije samo gastro. Upravo iz tog razloga ni ja ne bežim od dugačkih tekstova. Mnogi od njih mi duže održe pažnju nego neki kratki. Nekog autora pročitam jednom, a nekima se uvek vraćam. Mogu da razumem autore ovakvih tekstova, jer znam šta znači kada vas ponese emocija, znam koliko je vremena utrošeno na pisanje jednog takvog teksta. Svesna sam činjenice da imamo sve manje vremena, pa zato pribegavam “grupnom” čitanju. Kad imam više vremena, odem na neki od blogova koje pratim, sednem i krenem sa iščitavanjem. I da, da ne zaboravim, uvek, ali uvek odgovorim na komentare mojih čitalaca. Kako na fb reče Тајана ako neko napiše na moju priču i recept samo “njami” ili “mljac”, teško da se na to možeš odgovoriti, ali zato su tu smajliji :) . Toliko od mene. Pozdrav!http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

  23. E ne bih ja bas potpuno zanemarila like. Mislim sad sto se neko lajkuje radi reda to me ne zanima. Svi koji me vremenom upoznaju znaju da lajkum samo ono sto sam procitala. Nekad nemam vremena anekad i nemam sta dodati a da saljem smajlice i onda se stavlja like, ima on svoju vrednost Nije sad bas da nije. Na primer citam u busu, citam u radno vreme pa necu valjda sad da ne lajkujem islicno…like nije za odbacivanje samo ne podnosim lazne lajkove ili bilo sta bez citanja povrsno…isto ocekujem da kad ja nekog citam i on mene cita pa makar me kritikovao pa bar da znam zasto me ne cita. Ima puno onih koji samo pisu plasiraju ocekuju komentare hiljada a citaju par prijatelja i kao samo to vredi…ja sam u citanju mnogih upravo otkrivala mnoge nepoznate genijalne pisce koji nisu ni svesni koliko su bolji od ovih uticajnih i slicno…

    • Prezimenjakinjo
      bitno je da se čita. Jer svako ko hoće da piše, mora mnogo više da čita. I to knjige. Knjigu ništa ne može da zameni. Blog nudi tu interakciju ali knjiga nudi znanje, iskustvo, vokabular, oplemenjuje dušu, usavršava pisca… Danas bi svi da pišu. Zato je mnogo blogova. Previše, rekao bih. Ne kažem da nema dobrih blogova. Ima ih. Za svačiji ukus i potrebu. Svako bira šta će da čita shodno svojim afinitetima. Ja, kad naletim na neki dobar tekst, lajkujem ga, šerujem, komentarišem ali malo je slobodnog vremena tako i da nisam u situaciji da malo detaljnije istražujem te silne blogove. Sad ono što naleti do mene, naletelo je. Sigurno je da ima mnogo dobrih tekstova koje nisam pročitao ali internet je čudo. Možda već sutra neki od njih naleti na mene, jer kao što knjiga pronađe svog čitaoca, tako bi trebalo i blog…

      • Da naravno prezimenjace ali u ovom kontekstu bih rekla da po komenatrima pa i lajkovima u tom moru blogera nadju se srodniji i blog je za povezivanje kao ceo net to je komikacijska platforma otuda je ovaj tvoj tekst dobra tema za razmisljanje. Knjige su nesto drugo. I nisu javna ni citanja, ni dozivljaji tek poneka promocija. Knjiga je sa pojedincem. A net je javna podrska ili ha,ha blamaza ili lazni osecaj javnosti i medijske paznje bolje receno :-) pa otuda i trazi neko postovanje pravila komunikacije poputa maila “pisem ti ocekujem odgovor sistem”…naravno samo koliko se ima vremena nema tu ljutis :-)

  24. Zanimljivi stavovi i u tekstu i u diskusiji ispod. I opet nekako dođosmo na isto, da svako to doživi na svoj način. Volim da se makar zahvalim na komentaru i svakako mi on najviše znači kao povratna informacija najpotpuniji je. A opet, kao uskoro dupla mama (na ćoše) male dece nekad zaista ne stignem ništa sem da pokažem da mi je tekst baš ok.

    • Ljubice
      dobrodošla u eXperiment. Baš zbog tih povratnih informacija komentari su veoma bitni. Više puta mi je neki od komentara pomogao da napisani tekst, priču, pesmu sagledam nekim drugim očima, izmenim ih, dopunim i poboljšam… To je ono što LIKE nikad neće moći da pruži… http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com