Poštonoša


U poslednje vreme sam postao i previše fobičan. Moglo bi se čak  reći i paranoičan.  Da li to dolazi sa godinama? Ne znam. Možda. Znam samo da sam mnogih banalnih stvari počeo da se pribojavam. Ponekad se upitam da nisam možda poludeo i da me zato sve češće prožima strah, jeza, uznemirenost? Ili uzročnost toga počiva u nečem drugom? Ili je pak to danas postalo normalna pojava? Na ova pitanja ne mogu dati konkretne odgovore. Ali da bi ste shvatili o čemu je reč najbolje će biti da vam ispričam čega se to ja pribojavam.

Pa ovako. Trenutno me mnoge stvare užasavaju i plaše. Ništa nije čudno ako se čovek plaši boga, rata, siromaštva, bolesti, bede, pasa… Svaki, iole normalan, čovek oseća određenu dozu straha u ovim kriznim vremenima. Samo se lud čovek ničega ne plaši i ni za šta ne brine. Ja se plašim i brinem, to znači da sam normalan? Pa. Ne znam baš. Jer ja, pored ovih, nazovimo ih, uobičajnih steretipnih strahova, u svom biću gajim i određene fobije koje će možda svakom drugom normalnom čoveku delovati smešno a ne zlokobno i jezivo. Čega se ja toga toliko plašim a što drugim ljudima deluje tako trivijalno, banalno i apsurdno. Kako čega? Zar još niste ukapirali? Plašim se poštonoša. Svih vrsta poštonoša. A ima ih puno. Neki su uniformisani a neki deluju kao civili. Ali ja ih odmah prepoznam. Mene ne mogu prevariti. Znam ja tu sortu. Zato ih se i plašim. I dovoljno je da ugledam nekog od njih i odmah nastupa histerija.  Kao muva bez glave počnem da jurcam po stanu čak i kad vidim poštonošu kroz prozor. Uznemirim se i pritisak mi skoči na 200. Srce počne ubrzano da mi udara i imam utisak da će mi iskočiti iz grudiju. Zubi počnu da mi cvokuću i obliva me hladan znoj.  Kao da sam, ne daj bože, video satanu ili pak nekog našeg političara. Još ako se dotični uputio baš kod mene i ako još poštu ne ostavi u sanduče već pozvoni na vrata, onda sam ja na paklenim mukama. Ne znam šta da radim. Gvirkam kroz kjučaonicu i čekam da dotični ode. Ni po koju cenu ne otvaram vrata. Može da zvoni do sutra. Obavezno na vrata stavim i rajber. I neka lupa,  viče, psuje. Ja ne otvaram.  Nisam lud. Neću da šlognem od straha. I čim dotični ode meni nervoza i strah polako jenjavaju, ali ipak nisu okončani.

Zašto se ja toliko plašim poštonoša ? Ne, nije mi silovao poštonoša. Niti je moja bivša devojka promenila pol i postala poštonoša. Niti me je žena prevarila sa nekim od njih. Nadam se. Objasniću vam, i stvarno mislim da ćete i vi početi da se bojite poštonoše čim vam iznesem razloge svog strahovanja. Kao prvo, prošlo je vreme kada su poštonoše donosile razglednice, pare, čestitke, pisma dragih osoba u kojima ćete biti obasuti pažnjom, ljubavlju i poštovanjem. Prošlo je vreme kad su oni bili nosioci dobrih i lepih vesti.  Danas oni služe za druge stvari. Zato se više i ne  nude rakijicom i kafom kada se pojave na ulaznim vratima. Sad se psuju i kunu. Meni, kao i većini drugih ljudi, jedino što poštonoša donose  jesu računi, opomene, sudski pozivi. Poštonoše su postale donosioci loših vesti. Kao crni gavrani iz naših starih epskih pesama.  Zato sam i postao fobičan.  Čim  vidim da se neki od poštonoša uputio u pravcu moje kuće, ja se odmah prestravim i izbezumim jer znam da mi nosi neki račun. Nije bitno da li je za struju,  telefon, mobilini, kablovsku, vodu, komunalije, porez, za ratu kreditne kartice, za ADSL, neku postpejd pošiljku, glupost koju su naručila moja nevaljala deca gledajući neki od dečijih kanala, neka bezvezna igračka skupa kao otrov, ili možda turbošlank odnosno neki drugi preparat za brzo mršavljenje, koje piješ dok jedeš sve i mršaviš, koji je poručila žena za svog trbuljatog muža. Možda mi nosi i mnogobrojne kazne koje treba da platim, opomene od banke, raznorazna sudska rešenja za sporove koje sam izgubio ili pak sudske pozive jer me komšije non stop tuže a  napravio sam i par saobrćajnih prekršaja tako da  očekujem  i poziv od sudije za prekršaje. Vrhunac moje histerije nastupa kada poštonoša ode a ja otvorim poštansko sanduče i vidim da je prepuno. Brate, nema gore jeze. I onda krene računjanje svih rashoda i svih prihoda. Na kraju dolazi surovi zaključak. Rashodi su veći od prihoda. Pravi horor ? Ja sam još  u dobrom stanju. Još uvek se dobro držim. I kako da se ne plašim poštonoša ? Molim vas recite mi viiiii toooo ?

25 Comments

  1. Da znaš da sam odmah po naslovu znala o čemu je reč. Ako nestanem da znaš da su mi poštonoše došli glave, jedino oni i mogu da me unište… bar da su zgodni, pa da mi ne bude žao…

    • Crno ili belo
      prvo sam naslov i sličica daje dobar nagoveštaj o čemu je reč u tekstu. Mogao sam izabrati drugačiji naslov ali ovaj mi je nekako najprikladniji. Što se tiče slanja komentara na odobravanje, tako je bio naštelovan WP i to po defaultu. Čim u komentaru ima 2 ili više linka on ga shvata kao spam i šalje ga na odobravanje. Svaki smajli (zaazu emoticons) ima link tako da ako ostaviš 2 smajlija WP to shvata kao spam. Izmenio sam te opcije tako da sad to ne bi trebalo da bude problem

  2. E, ja sam taj strah davno prevazišla, ignorisanjem zvona. Što ti kažeš, ne može više da me obraduje, ničim! Ako stigne razglednica, ubaciće je u sanduče ako mu neko drugi otvori vrata. Ja, bogami, neću! Ne otvaram NIKOM! Od mojih, ko god želi da dodje, najaviće se telefonom!
    Sve tužbe će mi biti uručene, kako tako, ne bojim se, pronaći će me već nekako! Prema tome, probaj i ti tako! Deci pripreti da se slučajno ne našale da otvaraju!

  3. He,he, zar se u vašem kraju ne kaže “poštar” to “poštonoša” zvuči mi kao novija kovanica u hrvatskom jeziku
    Rešenje je da naučiš ženu da vozi, pa se pomiriš s komšijama i eto ti čika poštara na rakijici :)

    • Breskvice
      u pravu si kaže se poštar. Tako se prvobitno i zvala ova pričica, međutim ima mnogo nosioca pošte u civilu (sudski pozivar, radnici komunalnog…) koji pored PTT poštara isporučuju vrlo nezgodnu poštu. Iz tog razloga je naslov poštonoša…

      Što se tiče vožnje auta, moja supruga vozi bolje od mene. I tu smo podelili uloge. Kad idemo na neku proslavu, veselje, slavu, provod, noćni izlazak u odlasku ja vozim a u povratku ona…

  4. Pingback: Poštonoša | www.blogovnik.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com