Bog & Rock’n’roll

Sinoć, posle duže vremena, izađoh sa ortacima u noćni život. Prilikom izlaska nismo se nimalo dvoumili gde ćemo otići. U gradu postoji samo jedan kafić u kojem se pušta muzika po našem ukusu. Alternativa, R’n’R, punk, grundge… A to je CINEMA. Tek kada smo otišli tamo saznali smo da je to veče bilo namenjeno za živu svirku. Bend  je prašio muziku naše mladosti: The doors, Peral Jam, Alice in chains, Radiohead zatim EKV, Partibrejkers, Plejboj…

U jednom trenutku obratih pažnju na omladinu oko sebe. I odmah mi kroz glavu prostrujaše misli: »To sve pijano.To sve ludo. To sve bez pameti«. U tom trenutku, spoznaji opšte poznate istine, sam sebe podsetih na neku prestrašenu babu koja se zgražavajući krsti  gledajući današnju omladinu šta radi i kako se ponaša. To me neminovno natera da sam sebi postavim nekoliko pitanja: »Nije li to vreme krenulo da me gazi? Da nisam možda polako, ali sigurno zakoračio u svet matoraca čim mi je bilo tako čudno da se tu, odmah do mene, dvoje srednjoškolaca žvakaju i vaćare ne obazirajući se na svet oko sebe? A da me šutka klinaca na drugom kraju kafića činila poprilično nespokojinim?  Zar sam zaboravio  da smo i mi kao klinci bili takvi?«

Međutim, kada bend krenu sa izvođenjem pesme Partibrejkersa: »Hoću da znam« i nakon stihova »Marijo majko božja da li vidiš šta rade sa tvojom decom?« rodi se ideja za pisanje ovog posta. Bog & Rock’n’roll. Blog & Rock’n’roll.

A propo, hteo bih kao napomenu da spomenem da sam 2000 i neke (zaboravio sam tačno koje godine beše) u Beogradu, na mašinskom fakultetu, prisustvovao tribini »Bog & Rock’n’roll«. Ujedno je to bila i promocija istoimene knjige koju je napisao jedan monah o svom pokojnom prijatelju, talantovananom slikaru, koji je živeo R’n’R životom. Odnosno, obojica su živeli tim životom. Jedan od njih je pronašao Boga i pritom svoj spas a drugi drogu i svoju smrt. Monah je sve to u svojoj knjizi i opisao. Ali vratimo se na tribinu.  Svrha i namera te tribine bila je da, između ostalog, pokuša da pronađe zajedničku nit između religije i muzike to jest da odgovori na pitanje: »Da li je moguće širiti veru kroz rock’n’roll odnosno bilo koju drugu muziku mladih?«

Da li se smatra bogohuljenjem i skrnavljenjem vere da tamo neka rock grupa, (a zna se kako žive rokeri) propoveda bibliju? Da li se treba napraviti kompromis i jednu religiju transformisati i prilagoditi današnjem modernom čoveku i na taj sprečiti zastranjivanje čovekovo ili ostati tvrdokoran po tom pitanju, jer bilo kakva adaptacija i modifikacija je zapravo udaljavanje od istine i skretanje sa pravog puta? U Grčkoj su, možda pronašli rešenje za te nedoumice. Monasi su osnovali svoj rock band koji propoveda pravoslavlje kroz rock rifove i to je omladina prilično dobro prihvatila. I kod nas je, pre jednog izvesnog vremena, pokrenut sličan projekat crkve i rock muzike: »Sagradimo Stupove« ali mislim da to baš i nije urodilo plodom.

BOG-I-ROKENROL-MONAH-ARSENIJE_slika_O_1796288

I neću više da mudrujem i filozofiram, ostaviću Vama da o tim pitanjima razmislite ako Vas to uopšte i zanima.  Zato se vraćam na sinoćno veče. Na repertoar su došli i EKV  i njihova pesma  »par godina za nas«. Gledao sam ljude oko sebe kako pevaju i bio neizmerno sretan zbog toga, ali ipak debelo sam se  zamislio. Da li je ovo ipak zemlja za nas ili je ostalo još samo par godina za nas ?

ili

Ova 2 pitanja postavljam sam sebi godinama unazad gledajući svoju decu kako rastu. Ipak je EKV bio vanvremenski bend. A gde je tu Bog? Kako gde? Pa valjda nas neko posmatra?

14 Comments

  1. Ne znam zašto bi rokenrol automatski bio bogohuljenju sklon. Postoje ljudi koji vjeruju u Boga, kao što postoje i ljudi koji to ne čine. Postoje različite profesije, i ljudi koji ih praktikuju. Sve je to stvar ličnog izbora.

    Naravno, priča o rokenrolu i njegovom antagonizmu spram religije jeste nešto što ovaj muzički pravac prati otkako se pojavio na sceni..ali, to je bio jednostavan sukob generacija-klinaca koji su to tada slušali i njihovih roditelja..u tom obračunu potegli su i boga kao argument, ali..that`s not cool, jel` :) Bog nema veze sa tim ;)

    • Milko
      šta je danas cool ? A ovaj post je trebalo da bude mnogo obimniji jer sam hteo da objasnim tu suprotnost i pokušaj u spajanju dve nespojive stvari ali mnogo vremena je za to potrebno a ja sam još uvek neispavan i umoran od sinoć tako da sam sve ovo napisao iz prve…
      Ono što sam hteo da kažem da je cilj bio stvoriti religiozni rnr koji će izgubljeno stado vrati na pravi put odnosno u crkveno dvorište ali šta zna stado ?

  2. “Današnja omladina uopšte ne poštuje svoje roditelje, nikoga ne slušaju, rade sve po svome i ne priznaju nikakve vrednosti svojih predaka. Ovo nikako ne valja… biće skoro propast sveta”… izgovorio je jedan sveštenik… (pazi sada)… u Egiptu pre 2.500 godina.
    Exxx, omladina je omladina, a kad “odrtavimo” tada je smak sveta, ali samo za nas. ;)
    Uostalom, drago mi je da si se lepo proveo :) … ja trenutno “žickam” lovu od mojih klinaca za Gregorijan koji gostuje u Sava Centru… to ne smem da propustim :D

  3. Mišljenja sam da se Bog nalazi u svakom od nas, samo ga treba pronaći. Svako ko želi može da pronađe Boga u sebi, a da li se bavi muzikom, nekim kancelarijskim poslom, arhitekturom ili se odlučio za monaški život, svejedno je. Svako ima svoje načine i po meni je to najbitnije, sloboda izbora.

  4. Mislim da rok bendovi nemaju presudnu ulogu u vaspitanju već samo i jedino roditelji dece. Svi mladi su buntovnici, i to je meni simpatično, ali ipak postoji neka granica u svemu.

    • Breskvice
      teško je sačuvati decu iskušenja u ovom svetu zla… Nije potrebo samo dobro vaspitanje i ljubav jer zlo vreba iza svakog ugla i u svakom kafiću !

  5. Odlična tema. Ja sam pobornik teorije da muzika može veoma da utiče na veru kod ljudi, kao i na odsustvo iste. Najbolji primer za to je razlika izmedju crkvene muzike i nekog HC-a. Da li možeš da zamisliš da su se deca šutirala u tom klubu uz Enya-u? Ne. Da li možeš da zamisliš crkvenu propoved uz Deep Purple? Ne. Muzika izaziva osećanja, muzika nas tera da radimo odredjene stvari koje inače ne bi radili. Muzika nas tera da joj se prepustimo, ona nam iz pozadine daje takt kako da se ponašamo u skladu sa situacijom. Ti klinci su u Cinema klub došli sa namerom da se izluduju, znali su kakva će mjuza tu biti. Da su pustili Bilju krstić i pesmu “puče puška” svi bi izašli napolje. Simple as that

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com