Citat iz moje priče Po jutru se dan ne poznaje objavljene u zbirci priča DemoNkratija 2004. godine
…Nastupili su trenuci paranoje. Ni sam ne znam zašto sam se toliko potresao, ali nikako nisam mogao da se smirim. Možda zato što je u većini tih tekstova bila iskazana istina ili barem deo istine. Da bih se spasao tih užasa iz novina, kao i suicidnih misli, otpočeo sam sa traganjem, kao neki očajnik, za dnevnim horoskopom, ne zato što sam u njega verovao, nego zato što sam u njemu uvek mogao pročitati nešto vedro i optimističko. U njemu si, bez obzira koji si znak u horskopu, uvek bio uspešan na svim poljima. Uvek si u njemu mogao pročitati kako si veliki ljubavnik, kako si zdrav ko dren i pun para ko brod. Na svakom ćošku i na svakom koraku čekali su te uspesi i trijumfi. Po njemu, sreća je bila tvoj verni drug i doživotni saputnik. I nema veze što ti je organizam postao rezervoar holesterola i šećera, što su priučeni doktorčići vršili opite na tebi, što ti je novčanik uvek prazan i što već poduže vreme nisi primenio narodnu izreku da je tuđe uvek slađe. Nema veze što je istina bila nešto sasvim drugo. Ljudima je tih nekoliko vedrih redova teksta davalo nadu za bolje sutra.
I ja sam želeo da se bar malo zavaram sitnim lažima o svojoj uspešnosti, pa sam tragao za njim. Želeo sam da ublažim tu surovu realnost jer nisam mogao da je podnesem. Bila je isuviše brutalna. Konačno sam ga našao. U svom tom paranoično-histeričnom stanju, dok sam brzo okretao stranice, pri čemu zbog nemara pojedine i pocepao, nadao sam se da ću konačno pročitati koju reč utehe i na taj način se spasiti surove istine. Moje spasenje je trebalo da bude sadržano u tekstu koji se odnosio na moj horoskopski znak. Uzbuđeno sam prelazio prstom preko otkucanih redova koji su stajali ispod nacrtang znaka škorpije i još više se unervozio. Pisalo je, citiram:
„Danas nije vaš dan, ljubav pred krahom, posao nikad gore a zdravlje će biti znatno pogoršano. Najbolje bi bilo da se vratite u krevet i da prespavate ceo dan”…
