Ljubav je upravo ono što nije logično – Milan Kundera citat iz zbirke priča „Smešne ljubavi”
Da se ne bismo pogrešno razumeli, Kunderina zbirka priča „Smešne ljubavi“ ne govori o smešnim ljubavima, niti Kundera ljubav smatra smešnom. Smešni su ljudi koji zbog svoje pogrešne predstave i doživljaja ljubavi ponašaju se tako kako se ponašaju. Taj odnos između dva ljudska bića, to njihovo međusobno nepoznavanje, nepoverenje, licemerje, poročnost, seksualna znatiželjnost likove priča dovodi u smešne i neobične situacije koje će vam sve vreme, dok čitate knjigu, izazivati osmeh na licu, ali naterati i na razmišljanje, jer priče iako pisane šaljivim tonom nisu nimalo naivne. Bave se jednom ozbiljnom temom. Stanjem duše. Osećanjima. Ljubavlju. Odnosno, ljudskim zabludama o ljubavi.
Knjiga „Smešne ljubavi“ predstavlja zbirku od sedam priča kroz koje je Kundera prikazao međuljudski odnos, pre svega u jednom ljubavnom i seksualnom kontekstu. Zapravo sve ono smešno ali u istu ruku i tragično i apsurdno nastaje zbog ljudske nemogućnosti da shvate i dožive ljubav na pravi način. Kao i većina ljudi inače, junaci Kunderinih priča su ljubav pogrešno shvatili, poistovećujući je sa seksom, požudom i strašću. Otud nastaju i sve te tragi-komične situacije. Sa druge strane, sa takvim pogrešnim pristupom i doživljajem ljubavi, Kunderini junaci tragaju za tom svojom drugom izgubljenom polovinom, za svojom srećom i svojom sudbinom, što čitavom traganju daje crtu tragičnosti i lične nesreće jer kako pronaći nešto što i ne shvatate šta zapravo jeste.
Iako je knjiga prvi put objavljena 1968. godine, nije je pregazilo vreme. Knjiga je i dalje čitljiva. Teme su aktuelne. U izvesnoj meri oseća se duh vremena tadašnje Čehoslovačke, koji je inače, pored Kunderine ozlojeđenosti u vezi rodne države, zastupljen u njegovim knjigama. U pričama ima scena seksa, ali sve je to opisano krajnje obazrivo i vrlo površno. U pitanju je blaga erotika. Seks je u knjizi opisan više kroz nagoveštaje, ali imajući u vidu kada je i gde knjiga nastala, to je i više nego razumljivo. Na kraju krajeva, Kundera se u „Smešnim ljubavima” više fokusirao na ‘perveziju misli’ nego na sam čin seksa. Možda je suvišno reći da je Kundera kroz prizmu ljubavi, erotike i seksa prikazao stanje stvari, način razmišljanja, duh i ideje koje su vladale u tim vremenima. Priče su svojevrsne kritike sistema, ljudske gluposti, politike, religije… Na kraju, čitajući „Smešne ljubavi“ doćićemo do zaključka da likovi u Kunderinim pričama ne shvataju samo ljubav pogrešno, već mnoge stvari oko sebe. Pre svega sami sebe i svoje mesto u društvu a zatim i međuljudske odnose, stanje u državi, religiju, politiku… Sve je pogrešno i nakaradno shvaćeno. Zbog te svojevrsne kritike društva u kojem je živeo i kojem je pripadao, zbog tog slobodnog, ‘amoralnog’ duha i ideja koji su preovladavali u njegovim knjigama, Kundera i biva demonizovan od strane državnog aparata. Kada se posmatra iz današnjeg ugla, imajući u vidu šta je danas sve napisano i objavljeno, govoriti o amoralnosti Kunderinih knjiga zvuči suludo i smešno. Ali nije bilo takvo stanje stvari pre 50 godina kada su „Smešne ljubavi“ i napisane, u jednoj komunističkoj državi.
Ono što je najbitnije u celoj priči je činjenica da sam maksimalno uživao dok sam čitao ovu zbirku priča. Čak mogu reći da sam svaku priču čitao lagano, nisam žurio da knjigu pročitam što pre, baš zato što sam želeo da je čitam što duže. A mogao sam da je pročitam u dahu, mamila me je, priče su zanimljive, teraju na čitanje, ali sam ipak odlagao čitanje želeći da na taj načim povećam užitak čitanja. Odavno mi se nije desilo da naletim na takvu knjigu, da mi se toliko čita, da prosto želim da je pročitam u dahu a da ipak odlažem čitanje jer će me posle biti žao što sam je tako brzo pročitao. Smešno zar ne?
