Pročitati kvalitetnu zbirku priča je danas postalo i više nego retkost možda i zbog toga što se većina prozaista i izdavačkih kuća fokusirala na roman kao književnu formu. Izdavačke kuće su uglavnom nezainteresovane za priče kao prozno delo, zbog slabe prođe, pa samim tim to utiče i na ponudu knjiga koje možete kupiti, odnosno iznajmiti iz biblioteke. Ako priče i pripovetke i dođu u obzir, to su onda svakako razne antologije velikih imena. Međutim, i te antologije često nisu nešto posebno i novo, jer je u najvećoj meri odabir priča loš, a pod zvučnim imenima autora objavljuju se neke odavno napisane i pročitane priče. Znajući ove činjenice, možete shvatiti moje iznenađenje kada mi je u ruke dospela zbirka priča »Grotlo«, autora Olivera Jovanovića, našeg Zaječarca (Vražogrnčanina). Ostavimo po strani to što se Oliver i ja poznajemo i što smo u više navrata imali prilike da razgovaramo, u najvećoj meri o književnosti. To neće imati uticaj na moje predstavljanje »Grotla«.
»Grotlo« je zbirka od ukupno 17 priča. U pitanju je zbirka hard SF-a. Pojedine Oliverove priče se odigravaju u dalekoj prošlosti, u vreme vladavine starog Rima, kada su ljudi za sve neobjašnjive, abnormalne, fantastične pojave i događaje koji su im se dešavali, objašnjavali kao volju bogova, pa sve do daleke budućnosti kada je čovek sebe gotovo doživljavao kao Apsoluta. Delimično, takav pristup zastupljen u »Grotlu«: događaji iz daleke prošlosti („Čuvaj se martovskih ida“) pa „flash forward“ u daleku budućnost (priča „Grotlo“, „Oluja“), pa „flash backward“ u moguću sadašnjost („Kota 905“, „Noćnja izviđanja“, „Izmeštanje“…), koji između ostalog treba da prikaže tu evoluciju ljudskog bića kroz protok vremena od nekoliko hiljada godina, podsetio me je na Clarkov roman »Odiseja 2001« i istoimeni Kubrickov film. Čovekoliki majmun koji razbija kostur neke krupnije životinje ogromnom butnom kosti shvativši da u rukama drži moć i snagu koja ga čini superiornijim u odnosu na druge… „flash forward“… svemirski brod koji „luta“ univerzumom… Evolucija prikazana u svega dve sekvence u filmu »Odiseja 2001«, filmu koji i dalje nosi titulu najboljeg naučno fantastičnog filma ikad snimljenog. U romanu je malo detaljnije objašnjeno i opisano to buđenje svesti kod tih primata posredstvom crnog monolita. Ista takva evolucija se može pročitati i naslutiti u Oliverovim pričama. To je ta parlela koja se može povući između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti u kojima se odigravaju Oliverove priče. To je ta nit koja povezuje zbirku »Grotlo« u jednu celinu. Fantastika i fantazmagorija koje se dešavaju od kada je veka i čoveka. Mislim, da je Oliver time samo hteo da naglasi da se za mnoge stvari koje nam se dešavaju u sadašnjosti i koje će se dešavati u budućnosti, pravi uzroci kriju u dalekoj prošlosti. U »Grotlu« je Oliver kroz prizmu fantastike obuhvatio jedan takav događaj koji je bio veoma bitan i važan za ljudsku civilizaciju i koji je u velikoj meri uticao na dalji život velikog broja ljudi na planeti. U pitanju je Hristov dolazak. On nam tom prilikom nije sve rekao, niti objasnio. On nam je samo zagolicao maštu i znatiželju i dao smernice ukoliko imamo nameru da dalje tragamo sami, pritom nam poručujući da je možda tako stvarno i bilo. Ili ako nije, da je moglo biti.
Pored pomenutog Arthura Clarka, Oliverova kratka proza nastala je pod uticajem još nekih pisaca i SF filmova. S obzirom na to da naučna fantastika nije moj fah, da sam pročitao samo desetinu najpoznatijih naučno-fantastičnih romana (gomile filmova koje sam pogledao ne računam), moje znanje je po tom pitanju ograničeno, tako da ne mogu baš sa sigurnošću da analiziram Oliverovo pisanje sa tog aspekta. Međutim, jasno se može videti i Lafkraftov, Poov uticaj na Oliverovo pisanje. To su oni elementi strave i užasa koji se mogu uočiti i pojedinim pričama. Pored njih, kao što kaže sam autor, u njegovom izgrađivanju pisca učestvovali su i Kafka, Mishima, Čehov, Bierce… Ovim poređenjem ne želim da kažem da je Oliver pokušavao da piše kao pomenuti pisci. Čak naprotiv, oni su ga stvorili imajući u vidu činjenicu: „Mi smo ono što čitamo“!
Ono što ćete svakako uočiti u »Grotlu« je to da Oliver odlično barata terminima i u potpunosti vlada materijom o kojoj piše što samo može dovesti do zaključka o jednom ozbiljnom pristupu pisanju i samoj posvećenosti autora. Imajući u vidu da su mnoge priče napisane pre više od petnaestak godina, za vreme kojih je došlo do neverovatnih tehnoloških progresa a samim tim i mogućnosti koje su nam pružene, uočićemo da to nema nikakvog uticaja na Oliverove priče. Nije ih pregazilo vreme. I dalje su naučna fantastika što samo govori o umu, mašti i potencijalu samog autora.
S obzirom na to da je Oliver bio i učesnik rata na prostorima bivše SFRJ, devedesetih godina dvadesetog veka, mnoge njegove priče se i baziraju na tematici rata. Normalno, ukalupljene u formu fantastike (po pitanju »Grotla«). Priče „Izmeštanje“, „Kota 905“ i „Noćna kretanja“ su priče sa takvim ambijentom. Dok ih čitate neminovo je da će vam telo prožimati jeza, da ćete ih pročitati u dahu i da ćete nakon završenog čitanja dugo o njima razmišljati. Ja sam na primer o priči „Kota 905“, nakon što sam je pročitao, danima razmišljao o njoj. Nije mi dala mira. Proganjala me je. Opsedala. Možda baš zato što se radnja odigrava na Kosovu, 1999. godine, u vreme bombardovanja naše države od strane NATO alijanse. Bomabardovanje koje je svako od nas, u većoj ili manjoj meri, osetio na svojoj koži. To će možda stvoriti određena predubeđenja kod čitaoca ali svakako da će te predrasude biti razbivene prilikom čitanja priče. Ne može se ni naslutiti šta se to skriva na koti 905. U jednom selu na Kosovu. Jedini način da saznate je da pročitate priču. Sa druge strane, najveća vrednost same priče je simbolika koja iz nje proističe i paralela koja se može postaviti između 1999. i 1389. godine. Paralela između te dve značajne i pogubne godine za Srpski narod. Kao i te daleke 1389-te ni 1999-te, mala Srbija nije znala sa kim se upušta u rat i ko joj je najstrašniji neprijatelj.
Da ne bih previše objašnjavao i razotkrivao Oliverove priče, moja vam je preporuka da pročitate »Grotlo«. Jedna posve neobična knjiga! Ko želi može na »Scribdu« da pročita po neku priču: Link je ovde. Moja preporuka je: „Drvena krava“, priča iz zbirke »Žena na točku«.