Majka svih nas

Dobro jutro, Majko Srbijo. Kako se osećaš danas? Kako si pregurala, sa svom tom svojom silnom decom, ove naporne novogodišnje i božićne praznike? Da li je skočio nivo holesterola, šećera i triglicerida u krvi od tog silnog prepijanja i prežderavanja? Ili je krvna slika ostala u normali, jer zapravo nisi imala novca za prepijanje i prežderavanje? Sad kada je konačno sve iza nas, kad su prošle sve te euforije i histerije u vezi te famozne Nove godine i kada je ostala samo još srpska Nova godina i još po neka slava da se otaljiga, možeš slobodno biti zadovoljna što si uspela da proguraš tu neumerenost u hrani i piću bez nekih težiš zdravstvenih posledica i konačno se posvetiti čišćenju svog organizma od unetih otrova iz prethodnog perioda. Jednoj duhovnoj i telesnoj katarzi. A više je nego poželjno da uvedeš malo restrikcije prema samoj sebi i svojoj deci. Ipak je kriza. Gde vodi to silno rasipanje i bacanje? Zar baš mora da se jede svaki dan i zar svaki dan mora sva tri obroka? Manje hrane i pića i videćeš kako se uštedi po neka parica a i linija se dovede u red.

Ja ne razumum ovu tvoju decu. Sva su nešto nezadovoljna. Sve im nešto teško. Kako ne razumeju svoju majku i činjenicu da samorhana majka mora da bude stroga, jer ako malo popusti, deca će se raspustiti i još više podivljati. Znači samo čvrsta ruka je rešenje. Šta znaju deca o opstanku, očuvanju integriteta, međunarodnoj politici, tranziciji, evropizaciji…? Nemaju pojma i samo nagađaju, zanovetaju, trtomude, izvode besne gliste i prave se pametna. Zato je dobro da povremeno dobiju po neku ćušku, šamar ili preko guze. To je provereni lek. Uvek delotvoran. Deluje vaspitno. Mora da se zna ko je glavni. Zamisli da popustiš. Šta bi se desilo? Imala bi 7 miliona raspuštene dece koja bi ti se za tili čas popela na glavu. Zato je dobro to što si rešila da uvedeš strogoću. Mora tako. Kakva sad dečija prava. Deca ne znaju kako je u ovim teškim vremenima teško biti samohrana majka.

Zato ja maksimalno podržavam sve što radiš i preduzimaš. Ipak si ti i moja majka i ja te volim, koliko god to zvučalo suludo i patetično. A dobro znam da nema prospireta i napretka bez odlučnosti i čvrste ruke. Ako si povećala porez na životne namernice i primanja veća od „500“ eura. Šta znaju deca o PDV-u i porezu? A 500 eura mesečno je stvarno mnogo. Naročito ako dete živi samo. Šta će mu više od toga? Problem nastaje ako više dece živi sa tim iznosom, ali, sa druge strane gledano, bolje išta nego ništa. Ima dece koje nemaju ni to. To nikako ne sme da se zaboravi.

Krivo mi je samo što nisi ravnopravna i što svu decu ne vrednuješ i ne voliš podjednako. Žao mi je što u tvojim očima sva deca nisu ista. Nego neka imaju sve, čak i više od toga, a neka nemaju ništa. Pojedinoj deci je sve dozvoljno. Mogu da rade šta hoće bez straha od konsekvenci, jer znaju da nikad neće biti kažnjena za to što čine, dok sva ostala deca mora da trpe i snose posledice usled takvog njihovog ponašanja i činjenja. Ali nije lako biti majka 7 miliona dece. Sigurno da svaka majka ima svoje omiljeno dete koje više toleriše i više mu poklanja pažnje i ljubavi. Zašto bi to bio izuzetak u tvom slučaju?

I dobro razumem zašto svoju decu zastrašuješ, strašnim pričama, kao što čine sve majke, jer deca treba da imaju strah od posledica ako su neposlušna i nevaljala. Ali nemoj da nam pričaš tako strašne priče, priče o uvođenje viza, priče o bankrotu i druge njima slične priče. Ipak smo mi deca. Volimo priče sa srećnim završetkom.

Majko, ovom prilikom bih ti poželeo, u svoje ime i u ime sve tvoje dece, srećnu Novu godinu, dug i srećan život! Na kraju, kao jedno od mnogobrojne tvoje dece, usudio bih se da ti kažem i predložim da onoj bahatoj i gordoj deci, kojima si u ranijim godinama sve dopuštala i tolerisala, ipak malo zavrneš uši i udariš po koju ćušku i šamar, jer su zaslužila i mnogo više od toga. Nije u redu da zbog njih nekolicine ispaštamo svi mi. Imaš ti snage. Ipak si ti Majka svih nas! Najveća i najjača!