A Complete Unknown, dir. James Mangold, 2025.)
Džejms Mengold snimio je neke vredne i značajne filmove od kojih mi najpre u sećanje dolazi Cop Land, te Walk the Line, biopik o životu amričkog badass folk muzičara Džonija Keša. Ovoga puta pozabavio se likom i delom najvećeg živog kantautora, čoveka koji se rodio kao Robert Zimmerman, ali je svetu poznat pod imenom Bob Dylan (nadalje Dilan).
Mislio sam da je posle sjajnog I’m not There nepotreban još jedan film o Dilanu za njegovog života. Mislio sam i da Šalame nema dovoljnu harizmu, mislio sam i da me film neće uraditi na način kako je to učinio, i drago mi je da sam pogrešio u sva tri slučaja. Da ne spojlujemo previše, reći ću samo da se film bavi počecima Dilanovog muzičkog života, te 4 godine koje su promenile muziku i svet opisane su kroz obilje muzike, sjajne kadrove koji opisuju atmosferu u Americi u to vreme, upliv Kubanske krize, ubistva Kenedija i rasnu segregaciju, te grozničavu potrebu mladih ljudi za promenom sveta i svog okruženja. U tom kontekstu, njegov dolazak iz Minesote u Njujork i njegov susret sa pionirima folk muzike, Pit Sigerom i Vudi Gatrijem, započinju film, a onda u narednih 130 minuta pratimo promenu koju je napravio, uz oproštaj sa svojim idolom Gatrijem u finalu.
U tome leži suština ovog odličnog filma, u neuhvatljivosti prave prirode ovog američkog genija, čije su reči i note oblikovale muzički background XX veka, a koji je još uvek stvaralački aktivan i muzički prisutan u okviru svoje Neverending ture, koja traje, ako se ne varam, od 1989. godine. Pre toga je kao član Travelling Wilbury’s opet iznenadio svet, onako kako je to činio od 1965. godine, neprestanim menjanjem i iskoracima u nešto novo, bio to rok, kantri, ritam i bluz, gospel, amerikana ili šlager fazon, izmičući bilo kakvoj definiciji ili ukalupljivanju u dobro poznate obrasce. Dilan je zapravo slobodan čovek, onaj koji postavlja ali ne priznaje granice, onaj koji donosi, ali se ne drži pravila, jedinstveni i neponovljivi umetnik. Ne portretišući ga boljim niti gorim nego što jeste, već kao enigmu koja nije svesna do kraja svog uticaja na druge, ili ne želi da je iko svojata ili poseduje, ovaj se božanski trubadur u ovom filmu kreće kao senka, pripaljuje cigarete, menja krevete i boravišta, baš kao i ljude, u svojoj misiji da svetu podari nešto jedinstveno i iskreno. Postoji mnogo rečenica u ovom filmu koje su antologijske, od one da se Džoan Baez „previše trudi“, te da su joj pesme kao „uljana platna u zubarskoj ordinaciji“, do one kad Silvi (Suzi Rotolo) njemu objašnjava kako je „on žongler tanjirima, a ona ne želi da bude tanjir.“ Pronicljivost Dilana u filmu je šamanska, i on vuče, paradoksalno i haotično, ali vrlo dosledno i bez zadrške konce svoje sreće i sudbine, a ostali se uklapaju u taj mozaik i služe da on funkcioniše.
Glumački ansambl u ovom filmu je izuzetan, Šalame, koji sve numere u filmu peva, a možda i svira, El Fening, Barbara Moreno, Ed Norton, Bojd Holbruk, Skut Mekneri, svi su dati kao formirani i uverljivi likovi i to dosta značajnije nego što jedan biopik obično nudi. Vođen svojom nestalnom i nemirnom prirodom, Dilan nam u ovom filmu Mengolda daje svoj jedinstveni portret na prvi pogled nehajno, brišući granice i barijere svojom muzikom i rečima, oblikujući kroz glas, uzdah, šapat ili pogled naraštaje koji sa njegovim delom tek treba da se upoznaju, ostavljajući nas matore u nedoumici odakle u tom liku i telu toliko božanskog nadahnuća i talenata, a opet, vodeći nas pritom u vremeplov, u šezdesete, u one godine, kako sam Dilan kaže, koje su možda odredile sudbinu sveta i karakter Amerike smaknućem tamošnjeg predsednika u atentatu u Dalasu, te se ima utisak da ovaj film progovara, kroz priču o menjanju sveta kroz muziku, i o našim danima. Amerika je do tog trenutka imala šansu, kaže Dilan, ali je onda nevinost izgubila. Bilo kako bilo, dok Holivud gori, dok se na ulicama Beograda studenti bore za pravdu, nije loše podsetiti se čoveka koji je pesmom zaradio Nobelovu nagradu za književnost i njegovog nazalnog glasa, koji nam proročki peva kako se vremena menjaju. Čoveka većeg od onog vremena i ovog vremena. Čoveka koji je promenio svet.
