Pred nama je veoma dobar film: priča o ljubavi i braku. Možda takvih filmova ima dosta, ali malo je onih koji zaista nešto vrede. Opet, „45 Years“ je više od toga – to je realistična priča koja govori o životu, a najveći kvalitet ovog filma je gluma – dvoje ljudi koje ćemo upoznati je apsolutno zadovoljstvo gledati. To, međutim, ne treba da čudi, jer je reč o starijim, iskusnim i nagrađivanim glumcima. Film je zasnovan na kratkoj priči „In Another Country“ engleskog pesnika i pisca Davida Constantinea, a režiju i scenario potpisuje Andrew Haigh, autor rođen u Velikoj Britaniji, koji iza sebe ima nekoliko dela, kako kratkih, tako i dugometražnih.
„45 Years“ je premijerno prikazan u glavnoj takmičarskoj sekciji Berlinskog festivala, gde je Charlotte Rampling osvojila Srebrnog medveda za najbolju glumicu, a Tom Courtenay Srebrnog medveda za najboljeg glumca. Njih dvoje u ovoj priči su Kate (Rampling) i Geoff (Courtenay), penzionisani bračni par koji se sprema da proslavi 45. godišnjicu braka. Decu nemaju i nikada nisu imali, jubilarna 40. godišnjica morala je da bude otkazana zbog Geoffove operacije srca, a nekoliko dana pre zakazane proslave pojaviće se nešto što bi ponovo sve moglo da poremeti.
Naime, Geoff je dobio pismo u kome se navodi da je pronađeno telo Katye, njegove prve ljubavi, koja je nestala početkom šezdesetih dok su bili na planinarenju po Švajcarskoj („Našli su moju Katyu“, kaže Geoff). On je, verovatno, bio svestan da je Katya mrtva, ali potvrda koja je sada stigla kao da je donela neku promenu u njegovom odnosu sa Kate. U početku, Kate je spremna da podrži svog muža, jer ipak taj događaj nema nikakve veze sa njom, pritom to između Geoffa i Katye se dogodilo još pre nego što su se upoznali. No, praktično iz ničega, život koji je delovao potpuno harmonično, i veza koja je delovala potpuno iskrena i puna ljubavi, naći će se pod velikim znakom pitanja.
Kako bi se njihovi životi raspleli da se to nije dogodilo i da li ju je Geoff ikada zaista voleo kao što je voleo svoju prvu ljubav? Da li je Geoff ikada prestao da voli Katyu? Njega je sve to uzdrmalo, i promena u njegovom ponašanju je jasno vidljiva (nastavlja sa svojim starim pušačkim navikama uprkos tome što je pre pet godina imao operaciju, osamljivanje…) Što se Kate tiče, borba sa duhom pokojnice je možda besmislena i uzaludna, ali nikako nije bez posledica.
Inače, Kate i Geoff žive u Norfolku, imaju psa koji se mora prošetati, povremeno se odlazi u grad… U jednom trenutku, Geoff odlazi na tavan da potraži staru fotografiju Katye. Kada Kate traži da to vidi, on odbija, što će nju razbesneti: „Pokaži mi prokletu sliku!“, kaže mu Kate. Ona zna da je njihovu kuću – i njegov um – zaposeo ovaj davno mrtvi, zauvek mladi rival. I ona će na kraju sama preturati po prošlosti. Naravno, želimo da ovo dvoje ljudi ponovo budu srećni, te se nadamo da bi sve moglo dobro da se završi. Haigh precizno režira ovu vešto napisanu bračnu dramu i mudro veruje u svoje glumce, a oni mu se odužuju maestralnim predstavama. Ovako nešto nije viđeno još od filma „Amour“ (2012) Michaela Hanekea, koji je takođe ispričao priču o braku, doduše, daleko bolniju. U tom smislu, izbor glumaca i detalji vezani za likove i njihov zajednički život su izuzetno važni. Haigh tako ubacuje muziku njihove mladosti, iz 60-ih pre hipi pokreta, a kroz dijaloge svojih protagonista oslikava kako se vreme promenilo i kako su se oni promenili s vremenom.
Dakle, reč je o slojevitoj priči i filmu koji tera na razmišljanje. „45 Years“ je veoma vešto snimljen film i Andrew Haigh zaslužuje veliko poštovanje, ali bi sve palo u vodu bez tako sjajnih glumaca koji su zaslužni što ne možemo da skinemo pogled sa ekrana. Još jedna velika preporuka od mene! (A biće ih još, stay tuned!).
Ocena: 9/10.
Autor: Marko Jovanović
