Nova knjiga Živka Ivkovića: Valjevska rocknroll scena

Živko Ivković, rokenroler u ozbiljnim životnim godinama je ove 2023. godine bio i više nego produktivan. Objavio je čak dve knjige. Najpre Prozaonline: Rockopis 3 a potom i Valjevsku rocknroll scenu: (1962 – 2022). Povod za ovaj tekst je ova druga knjiga koja je nedavno izašla iz štampe.

Zapravo ovaj tekst prethodi promocijama ovog veoma važnog rokenrol književnog dela pogotovo za grad Valjevo koji do njegovog objavljivanja nije imao dokomentovanu istoriju lokalne rokonrol scene. Živko je tu nepravdu i propust ispravio objavljivanjem svoje 17. knjige. Prve promocije očekuju se u toku meseca septembra.

Ono što je najčudnije u ovoj priči je činjenica da Živko Ivković uopšte nije iz Valjeva, ne živi u Valjevu, niti je Opština Valjevo ili neka kulturološka institucija grada Valjeva ovo književno delo objavila ili pomogla izdavanje. Zapravo, Živko je Šapčanin i knjigu je objavio Kulturni centar Šabac. Deluje neverovatno i apsurdno, ali tako je.

Ono što Živka vezuje za Valjevo jeste njegova supruga koja je Valjevka, pa je to možda bio najvažniji razlog zbog kojeg se Živko odvažio da napiše ovu knjigu. Znači, glavni motiv za pisanje ove knjige je ljubav. S jedne strane ljubav prema svojoj supruzi sa kojom deli svoj život duže od pola veka, s druge strane, ljubav prema muzici i rokenrolu. Te dve velike Živkove ljubavi bile su najveći pokretač da napiše ovu rokenrol hronologiju. Kao i sve ostale knjige inače.

Živku je trebalo dve i po godine istraživanja i sakupljanja materijala da bi uobličio ovu rokenrol enciklopdiju grada Valjeva. To je podrazumevalo česte odlaske za Valjevo u cilju razgovora sa dostupnim članova postojećih i nekadašnjih bendova. Često su ti odlasci bili uzaludni i neuspešni, jer mnogi se muzičari nisu držali dogovora i zakazanih termina. Kada ovo kažem ne treba zanemariti činjencu koju sam spomenuo na početku teksta, a to je da je Živko u ozbiljnim životnim godinama, trenutno gazi 72. godinu, da je Valjevo udaljeno od Šapca 67 kilometara i da je Živko morao najpre da nađe slobodno vreme i novac i da javnim prevozom mnogo puta ode do Valjeva da bi sakupio materijal za svoju knjigu. To zna da bude veoma naporno, stresno i opterećujuće.

Ako za trenutak ovog posvećenog rokenrolera poredimo sa njegovim vršnjacima i kolegama penzionerima možemo zaključiti da Živko u velikoj meri odstupa od tih klišea kojima su definisani ljudi u godinama koje je vreme polako počelo da gazi i pokorava. I ne samo to. Živko je aktivniji,  angažovaniji, motivisaniji i posvećeniji svojoj misiji od većine ljudi čak i od onih koji su po godinama mnogo mlađi od njega. A to je pravi rokenrol morate priznati. Kotrljanje stena. Jedan težak, gotovo Sizifof posao. Ali nema odustajanja i nema nazad. Stena mora da se kotrlja, bez obzira na sve… like rolling stone.

U tom smislu, Živkovo delovanje i posvećenost upućuje me na jednu veliku pesmu nastalu krajem 2021. godine, koju su uradili Artan Lili i Zoran Kostić – Cane iz Partibrejkersa. Rokenrol posle rokenrola. E, to vam je prava pesma za našeg Žileta. Živko Ivković je taj rokenrol posle rokenrola. Ma koliko se svet menjao, duhovno i moralno propadao, tehnički i tehnološki unapređivao, Živko je bio i ostao rokenrol. Živi za rokenrol. Sluša rokenrol. Čita o rokenrolu. Piše o rokenrolu.

U svojoj knjizi Valjevska rocknroll scena obuhvatio je period od 60 godina, od 1962. do 2022. godine i predstavio više od 120 bendova. Knjige je prepuna fotografijama. Ima ih preko 170. U vezi toga Živko je rekao:

Teško je bilo sakupiti sav ovaj materijal pogotovo fotografije, ali nisam odustajao i imao sam volju iako sam mislio sam knjigu nikada neću završiti. Mnoge fotografije koje su našle u ovoj knjizi zapravo ne postoje. U pitanju su kadrovi iz video spotova i video snimaka do kojih sam došao u fazi istraživanja i prikupljanja materijala. Zamrznute scene iz loših video zapisa odrazile su se i na kvalitet slike ali jednostavno druge fotografske i video građe nema, tako da sam bio prinuđen da radim s onim što imam.

Veliki utisak na mene ostavila je slika na prednjoj strani korice. Povodom toga Živko je rekao sledeće:

Na koricama je slika spomenika na brdu Vidrak koje se uzdiže iznad Valjeva. U pitanju je spomenik podignut u čast borcima revolucije koji je oličen u narodnom heroju Stjepanu Stevanu Filipoviću kojeg su Nemci obesili 1942. godine. Fotografiju tog spomenika iskoristio je bend InVAzija za svoj album iz 1994. godine samo što je spomeniku dodata betonska gitara. Uz odobrenje članova benda iskoristio sam tu sliku za prednju stranu svoje knjige.

Da bismo shvatili značenje ovog spomenika pa samim tim i koricu Živkove knjige moramo se osvrnuti na taj tragični događaj Stevanovog pogubljenja.

Mladić kojeg je nemački vojni sud osudio na smrt, nije se predao zbog strašne sudbine koja ga je zadesila. Dok su ga odvodili na vešala, pozivao je narod da se ne predaje, da se brani, da ne posustane. Ispod vešala, s omčom koju je sam stavio oko vrata, uzvikujući parole protiv fašizma, čim su mu odvezali ruke, visoko ih je podigao stisnutih šaka u pesnice, iskazujući na taj način svoj bunt, posvećenost, nepokolebljivost i hrabrost. Možda je taj čin trajao nekoliko trenutaka, ali će taj prizor ostati upećaćen za večnost.

Neko je snimio čuvenu fotografiju čoveka koji je pred svoju smrt zauzeo stav pobednika. Dugo se nije znalo ko je autor fotografije, a do danas su ostali nepoznati mnogi detalji njenog nastanka i opstanka. ^[1]

Ova fotografija je je postala svetski simbol otpora fašizmu i s tom je ulogom i svrhom izložena u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku. Pred snagom te fotografije, izložene u Indiji 1955. godine, poklonio se indijski predsednik Javaharlal Nehru, odajući poštovanje hrabrosti mladog čoveka, njegovoj volji i uverenjima. Ta je fotografija ušla u školske knjige, o njoj su snimani filmovi i TV prilozi, pisane knjige; na izložbama širom sveta izazivala je divljenje i poštovanje svojom pričom i simbolikom.^[2]

Spomenik na Živkovoj knjizi sa pridodatom ogromnom gitarom predstavlja taj bunt i prkos koji je simbolizovao rokenrol pre mnogo godina. U tom smislu i treba tumačiti simboliku slike na koricama ali i čitavo Živkovo stvaralaštvo. Živko nam to i želi poručiti, jer samo na taj način može opstati rokenrol koji je na korak od izdisaja. U današnjem modernom i posrnulom svetu sve je postalo šoubiznis i entrtejment, a sav taj inat, buntovništvo i želja da se menja svet koji su nekada bile glavne odlike rokenrola utopljeni su u konformizam i principe zapadne hegemonije koja sve podređuje interesu i profitu. Zato svaki pojedinac poput heroja koji je u smrt otišao podignutih ruku stisnutih u pesnicu treba ići kroz život, jer to je jedini način da se naprave velika dela i da se bori protiv globalnog zla i new-age fašizma koji nas u sve većoj meri opseda i pritiska sa svih strana.

Sa druge strane, sam spomenik je nastao u vreme bratstva i jedinstva, u jednoj mnogo većoj i razvijenoj državi, koja više ne postoji i čijim je raspadom zauvek izgubljeno jedno vreme, jedna ideja, jedan duh. Bilo je to vreme kada je Živko bio mlad i tek počeo da spoznaje život i otkriva rokenrol i svet muzike. Vreme kada je sve izgleda bilo mnogo bolje, jednostavnije i lakše. Vreme kada je rokenrol bio na svom vrhuncu i kada je bio mnogo važniji i značajniji. Tih vremena više nema. Otišla su u zaborav. Ostao je samo još po neki spomenik da nam o tome posvedoči i podseti nas. Ostaće i Živkova knjiga Valjevska rocknroll scena kao literarni spomenik i svedok jednog vremena u kojem se slušala mnogo bolja i kvalitetnija muzika.

Iz tog razloga sigurno je da će ova knjiga kako prolaze godine sve više dobijati na vrednosti baš zato što je jedinstvena i što obuhvata 6 decenije rokenrola u jednom gradu.

Svaki grad zaslužuje ovakvu knjigu. Valjevo je imalo sreću da se tu našao Živko Ivković da je napiše!

[1] 78. GODIŠNJICA SMRTI Kako je nastao spomenik Stjepanu Stevanu Filipoviću: Simbol bratstva i jedinstva hrvatskog i srpskog naroda – hamdočamo (wordpress.com) 
[2] 78. GODIŠNJICA SMRTI Kako je nastao spomenik Stjepanu Stevanu Filipoviću: Simbol bratstva i jedinstva hrvatskog i srpskog naroda – hamdočamo (wordpress.com)