Kuc kuc, po vetru
Čuje se pahuljica snega,
A sunce se mršti i njemu je hladno.
Čuk čuk, dete je zgazilo puža,
Ulice su mokre, a majka je kupila lampice za jelku.
Muk muk, i sindikat će se zatvoriti,
I sada su neradni dani,
Vreme je da se uživa u izobilju
I da se čuje samo tajac memle
Koje para nozdrve.
Vuc vuc, duvan prži grlo,
Neko bolestan histeriše,
Nekom je dobro, samo je tužan.
Čud čud, žene se bore za jednakost,
A muškarci depiliraju noge.
Pro pro, neko izlazi na proteste,
Drugi samo besedi ispred televizora.
Bol bol, neko pije antidepresive
i od nervoze dobio čir na želucu,
drugom od dijabetisa trne desno stopalo.
Suc suc, neko piše glupe pesme,
Neko ih čita.
Bilo kako bilo, svi gube.
Đeorgiev B. Đorđi. Student psihologije. Šaman u slobodno vreme. Zarobljenik ženske estetike. Hodajući paradoks.