Da, da, da, kako da ne

Tekst sa starog bloga.

Prezentiranu priču objavio sam u knjizi “Uvertira” 2001. godine. S obzirom da je Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu izazvao prilično negodovanja, polemike, gneva, besa i nervoze, naročito kod pušača, rešio sam da je ponovo publikujem. Nekako mi je žao pušača kada ih gledam kako se nerviraju i lude dok se, negde napolju, van prostorija svog radnog mesta, kriju i puše!!! Neka ova priča bude moj znak podrške njima jer znam da im nije lako. To mu dođe kao neki vid diskriminacije. Ali šta da se radi. Izgleda da je državi najvažnije da zaštiti stanovništvo. I to od duvanskog dima. Drugi vidovi ugrožavanja i nisu toliko važni i bitni. Duvanski dim je mnogo štetan. Zato nas i štite. Zato se cigarete mogu kupiti na svakom ćošku. Nego da više ne kenjam, uživajte u priči.

.

DA, DA, DA, KAKO DA NE

Rešio sam da prestanem sa pušenjem. Suviše je štetno po mene. Pluća su mi najverovatnije izbušena kao švajcarski sir, prsti požuteli od nikotina smrdeli su sve više, a o kašljanju da i ne govorimo. Gruvao sam kao stari dotrajali auspuh. Piska koja se čula iz mojih pluća prilikom disanja naterala me je da o svemu dobro razmislim i stavim tačku jednom za svagda i odlučim se na tako hrabar potez. A uz to i nedostatak novca za neki normalan život imao je znatan uticaj u donošenju ove odluke.

Eh, kad samo razmislim koliko sam para ispušio i bacio u nepovrat. Mogao sam kupiti neki auto i Bog da me vidi. Ne bih se više vucarao pešaka kao neki kokošar. Ali, ako. Tako mi i treba kad sam klipan. Baš ću sad da izračunam koliko sam para mogao da uštedim. Pa ovako, dnevno po 2 paklice, znači za mesec dana 60 paklica (6 boxa) pa puta 12 evra po boxu to je 72 evra mesečno, pa puta 12 meseci to mu dođe 864 evra godišnje, pa puta 20 godina mog aktivnog švajsovanja, to mu ispade 17280 eura. Čoveče, jedan extra auto sam ispušio. Jedan extra ili tri osrednja polovnjaka od par godina starosti. Koji sam ja krelac. I šta sam ja zapravo video u tome? Koja je to satisfakcija? Zapalim je. Ispušim je.  I nakon dva minuta, ništa, nikakav efekat. Pa posle 10 minuta,  sve iz početka, ponavlja se isti ritual. Kako smo mi pušači samo smešni – večito sa tim kurcem u ustima, sem kad spavamo. Pa uz kafu, pa posle dobrog jela, uz cirku, nakon dobre partije seksa, pa kada se iznerviramo, kada se uzbudimo, kad odemo da kenjamo… Čak i kad nemamo nekakvog određenog razloga, mi večito sa njom u ustima prolazimo kroz svoj život, a kako one polako gore, gori i naše zdravlje sa njima, a uz to i novac, koga, ako ćemo iskreno, nikad i nemamo dovoljno.

Zato sam ja i rešio da više ne može tako. Moraću da prestanem sa tim glupostima i to odmah. Sad!!! Ovog trena!!!  Stvarno mislim da to nema više nikakvog smisla i koristi, već mi samo šteti u svakom pogledu. Zašto bih više izigravao budalu i skakao sam sebi u stomak. Nema više glupiranja. Gotovo je sa pušenjem. Da, da, gotovo je sa pušenjem!

Nego, da ispušim samo još jednu cigaru za kraj. Da, da, da, samo još jednu. Da stavim tačku na sve. Mislim da je to mudra ideja.

Uh, ala mi prija. Kad malo bolje razmislim cigare i nisu tako loša stvar. Ali ja više ne pušim. Samo da popušim još ovu pljugu i nema više. Zbogom nikotinu. Zbogom katranu. Zbogom žutim prstima. Od danas za mene počinje novi život. Suviše sam se zapustio. Mislim da ću početi da trčim i nešto da treniram. Možda se učlanim i u teretanu. Čuo sam da tamo dolaze dobre ribe. Da, da, one će biti super zamena i sasvim dobar razlog da što pre prebrodim krizu za tim prokletinjama. Pored svega toga dosta sam i smršao. Moraću da nabacim koje kilce. Čuo sam da kad neko batali cigare obavezno nabaci koje kilo.

Kad samo razmislim o svom novom načinu života već vidim sebe kako dižem tegiće u nekoj teretani a dve dobre cupi mi maze moje razvijene mišiće i dive se mojoj izvajanoj figuri. Super! Kako ranije nisam zaključio da živim pogrešnim životom ? Kad malo bolje razmislim nisu samo cigarete loša strana u mom životu. Ima još toliko mnogo stvari koje moram da promenim kod sebe. Ne shvatam kako sam mogao biti tako slep. Gde su mi bile oči ? Da li ja imam mozak i ako ga imam za šta mi zapravo on služi ? Moram se promeniti iz korena. Ali, prvo da raskrstim sa cigarama, pa posle i sve ostalo.

Nego šta ću da radim sa ovom paklicom cigara? Tek što sam je otvorio a ja odlučih da prestanem sa pušenjem. Da li da ih bacim?  Da, da, baciću ih. Ali, čekaj ?!. Ja sam za njih dao pare. Kako da ih bacim kada sam se toliko mnogo stvari odrekao samo da bih mogao da ih kupim. Popušiću ovu paklicu što pre da bih što pre mogao da ostavim cigare. Mislim da sam stvarno stručnjak u donošenju pravih odluka. Nemam reči. Stvarno se divim samom sebi. Evo, sad ću da zapalim još jednu cigaretu, pa posle još jednu i ako tako nasatvim do večeri, paklica je prazna. Nema više cigara. Sva sreća što paklica ima samo 20 cigareta.

Nego, čekaj, čekaj, pa ja kući imam još pola boksa. Šta ću da radim sa njim? O ne. Baš mi se neda. Baš kada sam končno skupio snagu i volju da ih ostavim, one su počele da vrše atak na mene. Napadale su me sa svih strana. Samo su mi cigarete  pred očima. Lete kao mali aviončići oko  moje glave i ateriraju u pravcu mojih usta. Dime se i mame me. I kao da ih čujem kako  govore “uzmi me, uzmi me, zapali me, izgori me…” Čini mi se da sam čak osetio i miris tog dima. I džaba sam zatvarao oči, one su me i u tom mraku proganjale i prizivale me da ih uzmem i uživam u njima. Ni sam ne znam kako sam došao sebi, ali ipak sam uspeo da smislim šta ću da uradim sa preostalim paklicama iz boksa. Daću ih nekom prijatelju, prvom prolazniku koga budem sreo. Ali, zašto da ih dam? Da li je meni neko dao nešto u životu? Sve sam sam stekao, svojim trudom i zalaganjem. Nikad mi niko ništa nije pomogao. I zašto bih ja sada izigravao nekog humanistu. Sigurno bi me taj kome bih cigare dao smatrao za budalu i šarlatana. Zato nikom i neću da ih dam. Pa nisam ja sisao vesla. Nisam ja baš toliki kreten. Zar sam ja toliki slabić da ne mogu da se izborim sa par paklica cigareta? Kada sam ispušio tonu duvana šta će mi predstavljati još koji gram preko. I znam šta ću uraditi sa preostalim cigaretama. Ispušiću ih u što bržem roku. Švajsovaću cigaru za cigarom i za dan, dva ih nema više.  I tek onda konačno mogu da se posvetim sebi i svom zdravom životu. Još samo da izdržim par dana dok ne potrošim zalihu i onda krećem u POBEDU.

Ha, ha, ha, kako sam ja pametan. Šta su tri dana odlaganja u poređenju sa zadovoljstvom koje ću osetiti kada više ne budem bio rob tim prokletinjama. Evo ja sam ih već sad zamrzeo. U ovih par dana zamrzeću ih još više, a to će mi samo olakšati privikavanje na život bez njih.

Da, da, da, kako ja koristim dobru strategiju za odvikavanje od pušenja.