Border Rock 8, dan drugi: Rokabili, čarape sa halterima, teški rifovi i još po nešto

Drugi dan osmog Border Rocka započeo je u 17 časova na samom ulasku u tvrđavu Fetislam, dešavanjem „Književnost i rokenrol“ na kojem je razgovarano o muzici, književnosti, umetnosti, a o čemu je već pisano u prethodnom tekstu ovde u eXperimentu.

Glavno dešavanje je krenulo oko 20:00 časova i sam početak je prisutne ostavio bez daha. Određeni broj ljudi pristiglih na mesto održavanja festivala čekao je da krene gig. Ka bini je koračala seksi devojka obučena samo u crnim čarapama sa halterima. To je izazvalo opštu pometnju. Svi su se zapitali šta se to događa i ko je ta devojka tako provokativno obučena a koja se gordo približavala. I dok su se napaljeni mužjaci iščuđavali i parili oči, ona se popela na binu, zgrabila beli kontrabas i krenula da svira. Ko se tome još nadao? Usledilo je još veće oduševljenje baš zato što je pojavljivanje ove „pin-up“ devojke na binu bila scena za film. Jedistven osećaj koji će se dugo pamtiti.

Fotografija: Mikica Andrejić

U pitanju je ruski rokabili trojac Eliza Stark and The Dappers koji živi u Crnoj Gori. Eliza je zadužena za kontrabas i vokal. A tu su još gitara i bubanj. Sasvim dovoljno za dobro prašenje starog dobrog rokenrola satkanog od obrada i po neke autorske pesme. Normalno da su sve obrade izvedene u rokabili fazonu. Najveću pažnju i reakciju na sinoćnom nastupu izazvao je kover pesme „Motori“ Divljih Jagoda, pri čemu je Elizino pevanje na iskrvarenom bosanskom (srpsko-hrvatskom) jeziku sa ruskim akcentom zvučalo i više nego simpatično. Eliza je dokazala da je ne krasi samo lepota, već da je talentovana pevačica i školovana muzičarka. Završila je muzičku školu: klavir. Ipak, pijano je zamenila kontrabasom kao vidom izazova i iz inata i u tome se i više nego dobro snašla. Sve u svemu, beše to pravo uživanje za dušu i oko.

Nakon ovog muzičkog putovanja u prošlost i slušanja old-school rokenrola u izvedbi ovog trojca, stvari su se prilično zaoštrile. Na binu izlaze Cardinal Point iz Vranja i kreću da gruvaju snažno i žestoko. Moćan stoner zvuk i odličan vokal odjekivali su sa Fetislamske tvrđave i širili se po čitavom Kladovu i plovili niz Dunav… Momče Makedonče Darko Trajkovski, vokal i gitarista u bendu, ubija kako peva. Kao da sam slušao Kris Kornela. I kada to kažem, ne preterujem, jer je to ovaj mlad momak dokazao kroz svaku pesmu koju je otpevao. Fantastične glasovne mogućnosti, što bi rekao svetski mega car. Simpatično je bilo to što se bendu nije silazilo sa bine jer najverovatnije da ih je poneo odličan zvuk koji je gruvao sa kvalitetnog ozvučenja pa su želeli da sviraju, sviraju i sviraju. Ipak, pre ili kasnije morali su da siđu sa bine. Bubnjar je bacio palice u publiku kao izraz svog poštovanja. Možda će ih neko upotrebiti za neko budeće bubnjanje. Ko to zna.

Za razliku od njih, bend koji je usledio Senshi bio je nestrpljiv da preuzme binu i gotovo nikako da dočeka tih svojih „pet minuta“. Ipak, to je bilo neizbežno, tako da su ovi  mladi ratnici, sa muzičkim instrumentima u rukama umesto oružja, krenuli da gruvaju svoj ragga metal. Ono što je zanimljivo reći o ovom mladom bendu jeste činjenica da su veoma popularni u zemlji izlazećeg sunca i da veoma poštuju japansku kulturu što se da naslutiti iz samog naslova benda koji u prevodu znači ratnik. Takođe, i vizuelni (likovni) izraz muzičkih izdanja Senshia u velikoj meri upućuje na Japan i estetiku mangi i anima, pa su u tom smislu ovi momci još više japanski. Čudan spoj neko će reći. Srbija i Japan, ali ima tu još fuzije koja karakteriše Senshi. Adamov stajling, sa masivnim dredovima, nedvosmisleno upućuje na Jamajku i rege, što svakako da ima dublja značenja i ovaj bend čini još jedinstvenijim. Na taj način spojene su tri različite kulture, filozofije i odnosa prema životu u jednu celinu, u vajb benda Senshi. Momci su bili prilično energični na sceni. Adam je u više navrata pri svom ludovanju i skakanju na bini pozivao stidljivu publiku da mu se pridruži u ludovanju. Ali…

I onda je došao trenutak da nastupe hedlajneri večeri S.A.R.S. kojima je ovo drugo učešće na Border Rocku. Očekivano, gužva za njihov nastup bila je najveća. Mnoge lutke, klinke i praktične žene iz Kladova, Negotina i okoline su došle da isprate ove momke. S.A.R.S-i su napravili dobru zajebanciju koja je trajala gotovo dva sata. Ništa manje i nije očekivano.

Za kraj ovogodišnjeg Border Rocka nastupao je lokalni bend Iron Gate, kover bend koji je izvodio hitove hard rock i heavy metal velikana. Bilo je tu za svakog po nešto. Od Gary Moora i Billy Idola do Iron Maidena.  Iron Gate su već imali prilike da nastupaju na Border Rocku tako da su oni koji su ih slušali i gledali na nekom od ranijih izdanja ovog festivala znali šta mogu da očekuju.

Sve u svemu još jedan uspešan Border Rock. Do sledeće godine i novog Border Rocka, budite mi dobro i slušajte dobru muziku!

 

One thought on “Border Rock 8, dan drugi: Rokabili, čarape sa halterima, teški rifovi i još po nešto

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?

error: Content is protected !!