Sinoć, 26.7.2024, kraj zidina tvrđave Fetislam u Kladovu, na obali reke Dunav, osmi put po redu počeo je Border rock. Na binu su izašli klinci i klinceze ujedinjeni kao Atelier Rock – superklinci iz Antoniusovog rok ateljea iz bratskog rumunskog grada Turn Severina i krenuli da praše poznate rok pesme. Bio je to poziv za druženje ljudima koji su polako počeli da pristižu na Fetislam i najava za odlično veče koje je prethodilo. Da se podsetimo, i prošle godine, ali u malo većem broju, ovi rok klinci otvorili su Border Rock. Ovaj put godinu dana stariji i muzički iskusniji. U završnoj numeri ovog mladog rumunskog sastava, za bubnjeve je seo klinac od 7-8 godina, najmlađi član Atelier Rocka i krenuo da ih razbija u ritmu We will rock you. Znači samo glas i bubanj koji pozivaju na rokanje. I rokanje je nastupilo nekoliko minuta kasnije.
Fotografije: Mikica Andrejić
Na scenu su „neplanirano“ izašli stari prekaljeni borci iz Knjaževca, ili kao što jedan od organizatora Border Rocka voli da kaže „Najčuvanija tajna Istočne Srbije“ Good Ol’ Bastards. Zapravo, trebalo je da nastupa rumunski bend Deaf Hombre ali je zbog smrtnog slučaja u porodici jednog od članova benda nastup otkazan u poslednjem trenutku. Tako su dobri, stari drugari direktno iz Knjaževca zapucali za Kladovo i bez tonske probe izašli na binu i krenuli da razbijaju. Kakav stoner zvuk. Ubijanje. Pirke standardno kida. Melje onu gitaru. Samo ona jadna zna šta je sve pretrpela. Vokalni dvojac Ivan i Slave zvuči neverovatno. Taj njihov dualizam glasova uz teške rifove prosto kosi sve pred sobom. Valjda se zato publika pribojavala da se približi tik uz binu. Sem onih najhrabrijih naravno. A i prisni odnos sa publikom i organizatorima i sitnim prozivkama i potprCCCavanjima koja su se dešavala posle svake odsvirane pesme samo potvrđuje da su ovi prekaljeni muzički borci dobro poznati i veoma cenjeni u Kladovu. U prilog tome ide i činjenica da je vizuelno rešenje plakata za ovogodišnji Border Rock lik Pirketa kako svira gitaru, u minimalističkom crnom ambijentu, delo majstora fotografije Mikice Andrejića koji je godinama unazad zvanični fotograf Border Rocka. Takođe, majce sa istim motivom mogle su se kupiti na sinoćnom dešavanju.
I onda je na binu izašao lokalni bend Musky’s koji nije nastupao zadnjih 30 godina. To je Kladovska publika dočekala sa prilično nostalgije i uzbuđenja, jer ovaj bend u Kladovu uživa kultni status i predstavlja simbol andergraunda i jednog vremena koje je odavno prošlo. Proklete i teške devedesete. Malo sam se pribojavao kako će da zvuče posle razvaljujućeg nastupa Good Ol’ Bastardsa ali to je trajalo dok momci nisu krenuli da praše. Odlična psihodelija, nojizični rok, post rok, alt metal… Vajb kakav mnogo volim da čujem u svojim srednovečnim godinama. Posebnu draž nastupu dao je vizuelni aspekt. Na ogromnom ekranu iza benda odvijao se video specijalno pripremljen za tu priliku. Video je uradio Veljko, bubnjar iz Musky’sa za svaku pesmu posebno i to je izgledalo odlično. Mnoštvo video segmenata sklopljenih u jednu celinu, a koje prate zvuk su celom nastupu ovog veoma važnog benda dale taj multimedijalni karakter. Meni je ta vizuelizacija gitarsko, psihodeličnog, nozičnog gruva legla kao pesnica na oko. Pogotovo što je u pitanju projekat samog benda, pa u tom smislu delovanje Musky’sa izlazi iz okvira muzike i širi svoj izraz i koncept na multimedijalnost. Ugođaj je mnogo bolji i efektniji.
O samom značaju benda Musky’sa parafraziraću jednog ortaka iz Kladova, koji mi je sav ushićen pričao o njima dok su oni prašili sa bine.
Musky’s su mi otvorili oči po pitanju muzike. Kada sam počeo da pratim njihov rad, saznao sam za mnoge dobre bendove. Musky’s su obradili pesmu The God Machine-a i ja sam tako saznao za njih. Od tada su The God Machine postali jedan od mojih omiljenih bendova. Shellac je tek posebna priča…
I onda na binu izlaze zvezde večeri, mada smo gospodina sa sedom kosom videli kako se muva u publici i fotografiše sa fanovima dok su za binom prašili Musky’s. Atomsko Sklonište. Faca Bruno Langer, čikica od 75 leta, prešao je 1000 kilometara iz svoje Pule na Moru do Kladova na Dunavu. Pomorac sa Jadrana došao je da plovi tamo gde je Dunav najlepši, nošen na talasima rokenrola. Prosto rečeno, razvali su ga matorci, mada u trojcu koji je sinoć nastupao bilo je i mlađih snaga.
Odličan zvuk. Odličan vokal. Izgleda da vreme nema uticaj na ovog čoveka, na legendu jugoslovenskog rokenrola. Uživao sam u potpunosti kao i većina prisutnih. To se moglo videti i na njihovim licima. Nostaligija i možda žal za nekim davno prošlim vremenima koja se nikada neće vratiti.
I onda su tačku na ovo odlično muzičko dešavanje stavili Madicine iz Zaječara. Ne tačku. Znak uzvika! Odličan kover bend čiji širok repertoar obuhvata mnoga velika imena svetske i domaće muzičke scene, što između ostalih podrazumeva E-Play, AC/DC, Audio Slave, Rage Against The Machine… i svašta još nešto. Posebnu draž daje Aleksandrin moćni vokal dok izvodi neke od pesama koje pevaju karakteristični i jedinstvemi muški vokali. Odličan osećaj je čuti tako nešto.
Sve u svemu, veče za pamćenje i veče puno pozitivne energije, divnih ljudi i dobrih vibracija.
