Film kao omaž Edgaru Alanu Pou: The Pale Blue Eye

Bledoplavo oko (The Pale Blue Eye, 2022) je filmska adaptacija istoimenog romana Luisa Bajarda sa Kristijanom Bejlom u ulozi Augustusa Landora i Harija Melinga koji glumi nikog drugog do Edgara Alana Poa. Bledoplavo oko prati Landora dok istražuje niz ubistava koja se dešavaju kadetima na Vest Point akademiji. Lendor traži pomoć mladog, kadeta autsajdera po imenu Edgar Alan Po. Neobični dvojac počinje da otkriva misterije ubistava i saznaje da niko uopšte nije onakav kakvim se čini i predstavlja.

Iako film nije istinita priča o Pou, Bledoplavo oko prikazuje Poa kao kadeta na Vest Pointu, što je istorijski tačna činjenica. Ubistva se, međutim, nisu dogodila kada je pohađao akademiju, i uprkos tome što film prikazuje grubost njegovih vršnjaka prema njemu, Po je u stvarnom životu imao dosta prijatelja na akademiji. U stvari, ti prijatelji su na kraju pomogli u finansiranju nekih njegovih poznatih spisa. Uprkos tome što je Bledoplavo oko skoro u potpunosti izmišljeno, postoje neke sličnosti i mnoge reference na Poova najpoznatija dela.

Tokom uvodne špice Bledoplavog oka, na ekranu je prikazan odlomak iz Poove pripovetke „Prerani pogreb“. Ovaj deo priče govori o neodređenosti granica između života i smrti. Kao što je prikazano u kratkoj priči, Po navodi da podela između života i smrti zapravo uopšte nije podela i da su ti svetovi povezani.

Ovo je relevantno za Bledoplavo oko jer Melingov Po često pominje da ga pokojna majka posećuje u snovima i mislima kao duhovni vodič posle smrti. To je ono što Pou pomaže da otkrije i reši neke misterije koje se dešavaju u filmu, kao i da shvati deo istine o Landorovoj stvarnoj umešanosti u slučaj ubistva.

Jedna od najpoznatijih Poevih priča, „Izdajničko srce“ je priča o čoveku kojeg proganja zvuk otkucaja srca starca kojeg je ubio zbog straha od njegovog zlog bledoplavog oka. Ova kratka priča se pominje na mnogo različitih načina u filmu, prvi put sa Landorom, koji je duboko pogođen smrću svoje ćerke Matilde. Glavna razlika između filma i priče je u tome što Landorova tuga proizilazi iz toga što nije mogao da spase svoju ćerku. Zbog toga on kreće u progon muškarca koji su joj naudili. Oba protagonista Landor i neimenovani narator u „Izdajničkom srcu“ na kraju počine ubistva, ali iz potpuno različitih razloga.

Osim naslova filma kao jasne reference na kratku priču, drugi način na koji „Izdajničko srce“ utiče na Bledoplavo oko je za jednu polemiku. Pred sam kraj filma otkriva se da ubistva nije počinila Lea Markiz, već Landor. Lea je samo iskoristila ubistvo da ukrade srce ubijenog u nadi da će izlečiti svoju bolest. Poa proganja Leina tragična smrt i to što je su joj prepisani zločini koje je počino Landor. Iako nije direktna referenca na „Izdajničko srce“, Poovo patnja podseća na agoniju naratora u kratkoj priči. Iako Po nije ubio Leu, on krivi sebe jer nije shvatio da je pravi ubica sve vreme bio ispred njega.

U jednoj od direktnijih referenci u Bledoplavom oku, Lea manipuliše Poom neposredno pre svoje smrti kako bi učestvovao u njenom ritualu za koji veruje da će izlečiti njenu bolest. Ona ga vezuje za drvenu dasku u pripremi da mu izvadi srce iz grudi, neposredno pre nego što Landor stigne da spase Poa. Usred borbe sa Leom i njenim bratom, izbija požar tako da čitava soba biva zahvaćena plamenom. Lendor spašava Poa i Leinu majku, od vatre, dok brat i sestra stradaju u požaru.

Iako se može posmatrati kao ubrzana verzija, ovo podseća na drugu poznatu Poovu priču, „Bunar i klatno“, koja govori o zatvoreniku koji je osuđen na mučnu smrt dok je vezan za drvenu dasku u mračnoj ćeliji. I narator priče biva oslobođen sigurne smrti dok tvrđavu u kojoj je bio zarobljen guta vatra baš kao što je i kuću u Bledoplavom oku progutala vatra.

U Bledoplavom oku, Edgar Alan Po čita deo pesme Lei u kojoj je opisuje, ali je naziva Lenora. Iako je u stvarnosti „Lenora” napisana 1831. godine, godinu dana nakon događaja u filmu, to ne umanjuje uticaj pesme na film. Originalna pesma govori o srceparajućoj smrti mlade žene, a često se pretpostavlja da je pesma možda inspirisana smrću Poove žene, Virdžinije Klem.

Lenora je bogata, ponosna žena, što je direktna referenca na bogatu porodicu Lee Markiz i njene očigledne beskomrpomisne pokušaje da sačuva svoje zdravlje. U tim pokušajima ona sprovodi ubilačke rituale za koje veruje da će je izlečiti od patnje koju nosi. I u pesmi i u Bledoplavom oku, Lenora i Lea umiru preranom smrću, slično kao i Poova žena. Međutim, za razliku od Lee koja je skončala nakon urušavanja zapaljene konstrukcije sobe, Poova žena je podlegla bolesti.

Poovo najpoznatije delo, „Gavran“ je dvostruka referenca jer se poziva na Lenoru i povezuje film sa konceptom „Preranog pogreba “ u uvodnoj špici filma. Pesma se fokusira na pripovedačev gubitak ljubavi, Lenoru, u decembru, zbog bolesti, i njegovu izbezumljenost što mu je oduzeta blistava devojka. U Bledoplavom oku događaji se odvijaju tokom zime i u snežnom pejzažu.

Postavka Bledoplavog oka nam omogućava da ponovo uspostavimo vezu između Lee i Lenore jer postoje dosta sličnih okolnosti i situacija između njih dve. Između ostalog to je i teška bolest koja sve više uzima maha i ugrožava im živote. Poova sopstvena krivica i tuga u filmu, kada je reč o Lei, može se posmatrati i kao refleksija naratorove tuge zbog Lenore iz „Gavrana“, koju zloslutna ptica simbolizuje.

U direktnijoj referenci na glavnog lika, Gasa Landora, Po upućuje na slikovitu kolibu smeštenu u šumi okruženu vodom. Pred kraj Bledoplavog oka, mi se okrećemo prema Gasovoj kolibi koja je preuzeta iz Poove priče „Landorova koliba“. Filmska verzija u svom dvokrilnom, jednostavnom, ali elegantnom dizajnu i strmom krovu od holandske šindre je skoro tačan, prikaz imanja iz priče.

Ne može se poreći da je Bledoplavo oko prelepo snimljen film. Njegova priča je zadivljujuća i ima iznenađujući kraj koji se teško može naslutiti i predvideti. Upotpunite to impresivnom glumom Bejla i Melinga, i to je definitivno film koji treba da dodate na svoju listu filmova za gledanje.