Znamo da serijske ubice ne postoje samo u filmovima, imamo veliki broj njih koji su počinili podjednako monstruozne zločine u stvarnom životu, a „The Chaser“ je film inspirisan istinitom pričom o jednom od najozloglašenijih korejskih serijskih ubica. Naime, u stvarnom životu, čovek po imenu Yoo Young-chul ubio je najmanje 20 ljudi između septembra 2003. i jula 2004. godine, uglavnom ciljajući na bogate starije ljude i prostitutke. Reditelj i scenarista Na Hong-jin, koji je rođen u Seulu, u Južnoj Koreji, napravio je jedan od najnemilosrdnijih i najboljih trilera ikada snimljenih, i zaista deluje brutalno.
Ovde imamo dva glavna lika. Prvi je bivši policajac po imenu Joong-ho (Kim Yoon-seok), sada makro, i nije fin čovek. Ljut je jer mu devojke nestaju, a kada nestane devojka koja je upravo trebalo da „odradi“ mušteriju, alarm se pali. Ona je bila dobra majka divnoj maloj ćerki, a iako je tog dana bila teško bolesna, šef ju je terao da radi svoj posao, pristala je tako poluživa, ali je nestala. Joong-ho će se tako baciti u veliku potragu za njom, rešen da je pronađe po svaku cenu, ali ova potraga za nestalom devojkom naneće mu ogroman bol i muke.
Uskoro će postati jasno da je ova majka niskog morala kidnapovana, a kada upoznamo drugog glavnog lika, shvatićemo da je psihički poremećen. Upravo ju je oteo i odveo u svoju kuću, gde iz torbe vadi čekić i dleto dok je vezana na podu u kupatilu. On je pita: „Daj mi jedan razlog zašto da živiš?“ Panika joj ne dozvoljava da razmišlja, ali se ipak setila da ima malo dete kome je majka očajnički potrebna. Biće šta bude, a onda dolazi do okršaja pomenutog bivšeg policajca i psihopate koji nema nameru da stane. Pored toga što će tražiti jednu od svojih žena, Joong-ho će morati da pazi na njeno dete, da joj kupuje hranu i da je vozi svuda, pošto mala očigledno nema nikog osim majke.
Znamo ko je ubica i kakvo gnusno delo može da uradi i šta će se desiti ako mu niko ne stane na put i spreči ga da radi loše stvari, on se prema svojim žrtvama ponaša kao prema insektima koje treba zgaziti bez obzira da li žele da žive ili ne, ali nije preterano pametan momak, već samo običan ološ koji lovi one slabije od njega i koristi često „nesposoban sistem“ da izbegne kaznu. Naravno, prema njegovom liku nikada ne osećamo veliko poštovanje, a kamoli afinitet, ali se moramo diviti autoru koji je stvorio neverovatnog manijaka ka kome gledalac ne može a da ne usmeri mržnju.
Film nas sve vreme drži na ivici sedišta, a pored pune napetosti, reditelj Na Hong-jin, u svom debitantskom dugometražnom filmu, zadivljujuće dočarava atmosferu mračnih uličica, dok kiša iznenada počinje da pada. Suočavajući se sa neobjašnjivim zlom, Joong-hoova savest i instinkt policajca se budi. U početku nije siguran da li ima posla sa manijakom, ali kasnije shvata da je devojku gurnuo u strašnu situaciju. On se oseća krivim zbog nje, brine o njenoj ćerki i zaista želi da je pronađe što je pre moguće. Ali da li je ona uopšte živa?
Glumica Seo Yeong-hie igra Mi-jin i ona je više od „žene u opasnosti“, ima neverovatnu volju da preživi zbog svoje ćerke, ali ona se ne pita mnogo, njenu sudbinu odlučuje onaj koji je drži zaključanu. „The Chaser“ je moćan film. Suviše dobro, parirajući čak i filmovima kao što su „Se7en“ (1995) Davida Finchera i „Oldboy“ (2003) drugog korejskog velikana Parka Chan-wooka. Pritom, neverovatno dobro odglumljen.
Iako u žanru trilera, u kojima su prisutne serijske ubice, jedva da postoji nešto što nismo videli, Korejci iznova i iznova uspevaju da odlično snime takve filmove, imaju svoje ideje i odavno su shvatili da ako žele da budu prepoznatljivi i jedni od najboljih, moraju biti svoji i posebni, i u tome zaista uspevaju. Ovo je film koji ima moju ogromnu preporuku, a Na Hong-jin ide na listu reditelja čiji ću rad pomno pratiti. Kapa dole!
Ocena: 9/10.
Autor: Marko Jovanović
