Od prvih scena, pa sve do kraja, film “Hell or High Water” izgleda veoma dobro i zanimljivo. Iako se radnja ovog filma odvija u sadašnjosti, stvari se ovde nisu mnogo promenile u poređenju sa filmovima koji imaju priču koja se dešava stotinu ili više godina ranije. Gledajući američke filmove čija se radnja dešava na Divljem zapadu, naučili smo da ti Teksašani nisu baš ekipa za šalu i da tamo i dalje vlada zakon jačeg. U onim manjim gradovima gotovo da ne postoji osoba koja ne nosi barem pištolj dok ispija viski ili tekilu u baru u kojem se obično oko šipke izvija pedesetogodišnja striptizeta.
Ljudi koje ćemo sresti na samom početku ovog filma su braća Tanner (Ben Foster) i Toby (Chris Pine), koji će se upustiti u seriju pljački banaka da bi spasili porodični ranč. Njihov plan je da ukradenim novcem otplate dugove banci, koja je spremna (i željna) da im oduzme imovinu, pošto je Toby trebalo da plati oko 40 hiljada dolara. Braći su, međutim, za petama iskusni teksaški rendžeri – Marcus (Jeff Bridges), koji se sprema za penziju, i njegov partner polu-Indijanac, polu-Meksikanac Alberto (Gil Birmingham) kojeg Marcus konstantno izbacuje iz takta rasističkim humorom. Od starta je jasno da se ova priča za mnoge od njih neće dobro završiti, a britanski reditelj David Mackenzie (poznat po veoma cenjenoj zatvorskoj drami “Starred Up” iz 2013.), koji režira po scenariju Taylora Sheridana, veoma dobro je odradio svoj posao, ali isto važi i za Sheridana.
Skoro je nemoguće ne povući paralelu između “Hell or High Water” i nezaboravnog “No Country for Old Men” (2007) braće Coen, jer su to sigurno dva od najboljih filmova 21. veka, čija se radnja odvija na Divljem zapadu. Opet, ne bih želeo da ih previše poredim, ali očigledno je da su autori ovog filma imali svog uzora, ili nam se možda samo tako čini. Mackenzie i Sheridan ovde savršeno prikazuju probleme koji vladaju na tom mestu i koliko se ovaj već pomalo mitski prostor nije mnogo promenio za ovih sto godina. Glumci su takođe izvrsni. Chris Pine i Ben Foster briljiraju, njihov potencijal je maksimalno iskorišćen, a njihova bratska “veza” je apsolutno uverljiva. Pohvale zaslužuju i Jeff Bridges i Gil Birmingham, koji nimalo ne zaostaju za njima.
Sve ovo upotpunjuje sjajna kinematografija Gilesa Nuttgensa, kao i originalna muzika Nicka Cavea i Warrena Ellisa. Kao braća, Tanner i Toby se razlikuju skoro po svemu: jedan je pametan, a drugi glup, ali su obojica podjednako angažovani u visokorizičnom poslu pljačke banaka. Dok je za jednog od njih pljačka način da pokuša da spase i obezbedi nasledstvo svojoj deci, za drugog je čista zabava i jedini način da živi punim plućima. S druge strane, Marcus, kao teksaški rendžer na tragu dečaka, nosi standardnu običnu košulju, beli Stetson (kaubojski šešir) i naočare za sunce, dok je njegov partner Alberto takođe obučen isto, i obojica imaju mnogo scena u kojima ulaze u restorane u malom gradu i naručuju kafu sa posebnom ljubaznošću.
Teksas u ovom filmu je prilično depresivan: s vremena na vreme vidimo natpise za prodaju u blizini imanja, bezbroj kuća, rančeva i farmi je završilo na bubnju, a posla gotovo da i nema. “Hell or High Water” je premijerno prikazan u sekciji Un Certain Regard na festivalu u Kanu u maju 2016. godine, a zatim je krenuo u američku bioskopsku distribuciju, zaradivši 38 miliona dolara sa budžetom od 12 miliona dolara. Dobio je četiri nominacije za Oskara (najbolji film, scenario, Jeff Bridges za sporednog glumca i montažu), a iako nijednu od njih nije pretvorio u nagradu, ovaj film je svakako vredan pažnje i jedan od onih koje nikako ne treba propustiti.
Ocena: 8,5/10.
Autor: Marko Jovanović
