Italijanska kinematografija je veoma kvalitetna i raznolika, pa nije ni čudo što filmovi iz ove zemlje često osvajaju nagrade na prestižnim filmskim festivalima. Film „Dogman“ reditelja Mattea Garronea, koji je bio u konkurenciji za Zlatnu palmu na festivalu u Kanu, gde je premijerno prikazan, inspirisan je istinitom pričom – ubistvom koje se dogodilo u Rimu 1988. godine, poznatim kao zločin Er Canaro. U Kanu je film osvojio nagradu pod nazivom „Palm Dog“, ali i još jednu nagradu, za najboljeg glumca, koju je dobio Marcello Fonte.
Zanimljivo, Fonte je nekada radio kao zatvorski čuvar, a ova uloga mu je bila prva veća uloga u karijeri. S druge strane, Garrone je još jednom uspeo da pronađe nepoznate glumce koji su savršeno dočarali razrušeno i pomalo jezivo rimsko naselje Maglianu, poznato po tome što tamo zapravo ne živi stanovništvo dubljeg džepa. Ovaj film je s razlogom oduševio italijansku i svetsku publiku i kritičare, surovo realistična i sumorna krimi-drama.
Upoznajmo glavnog junaka ove priče. Marcello je čovek sitne građe, krhki, žgoljavi i povučeni lik koji drži salon za pse, gde često viđamo pranje, čišćenje, feniranje, masažu i sve slično što se može raditi sa psima, a pored ove ljubavi prema psima, najveća ljubav je njegova ćerka Alida, koja posle razvoda živi sa majkom, pa se Marcello i ona viđaju samo povremeno.
Marcello se snalazi kako zna i ume, dodatno puni kućni budžet dilajući kokain na sitno. Većina njegovog komšiluka i prijatelji i ne znaju za to, ali ovaj posao ga dovodi u velike probleme, jer će mu uskoro za vratom biti bivši bokser i siledžija po imenu Simoncino, koji svojim divljanjem teroriše celo selo. Pošto je Simoncino besan i ogroman momak koji je potpuno poludeo zbog „žudnje za drogom“, a Marcello mali i žgoljavi čovek koji je po prirodi kukavica i beži od problema, ne čudi što ga Simoncino stalno maltretira i iživljava se na njemu.
Iz tog razloga, Marcello pristaje da se druži sa njim, što će mu doneti podjednako velike probleme, jer će biti primoran da učestvuje u pljački. Čovek kojeg su poveli sa sobom u pljačku takođe pokazuje okrutnost tako što je čivavu stavio u zamrzivač kako bi zaustavio lajanje. Simoncino, koji može da ubije čoveka golim rukama, svakako nastavlja da pravi haos, iz dana u dan. Selo kaže „neko će ga već ubiti“, ali svi samo čekaju dok je Marcello prvi na direktnom udaru.
Nema sumnje da će Italija, kao i do sada, narednih godina ozbiljno računati na Mattea Garronea kada je italijanska kinematografija u pitanju. Garrone se pokazao kao vrhunski autor koji ume da snimi dobar film, a ovo delo reditelja vraća u svet mafije iz njegovog filma „Gomorrah“ iz 2008. godine. „Dogman“ je jedan od najboljih filmova koje je snimio, u kome se, pre svega, ističe sjajna gluma dvojice glavnih glumaca, njihovi likovi su izuzetno zanimljivi, tim pre što će obojica upasti u nevolje. Marcello nije anđeo u ovoj priči, s obzirom na to šta radi. Ipak, on je čovek koji bi želeo da živi svoj život mirno i tiho, ali je sasvim jasno da dolaskom njegovog neprijatelja to neće ići tako glatko.
Oba glavna lika se takođe mogu posmatrati kao psi na nekom simboličkom nivou. Dok je Simoncino agresivan i neobuzdani rotvajler ili doberman (ili bilo koji drugi opasan veliki pas), Marcello je plašljiva pudlica ili jazavičar, koji će moći da pobedi mnogo većeg i jačeg protivnika samo ako bude mudar. Sve u svemu, odličan film koji se ne sme propustiti.
Ocena: 9/10.
Autor: Marko Jovanović
