Dana 21. septembra u Negotinu je glavni dan tradicionalnog jesenjeg vašara, koji se održava još od 1836. godine. Godinama ovaj vašar okuplja mnoštvo Negotinaca i žitelja iz okolnih mesta kojima je postala navika da se prošetaju negotinskim vašarištem kroz gužvu, prašinu i buku, da vide šta ima, da pojedu po koju mekiku, srtenu se sa poznanicima i ispričaju i kupe po neko parče garderobe ili neke đinđuve, a mališani provozaju neki krug na luna parku i ostalim vrteškama ili zabavljaju drugim zezalicama mamiparama.
Tako sam i ja rešio da napravim jedan krug i vidim ovogodšnju vašarsku ponudu. U toj šetnji naleteh na ove prelepe paunove šćućurene i pribijene jedne uz druge u ogromnoj pletenoj korpi od pruća. Uplašili se jadni. A kako i ne bi kad su se iznenada našli međ’ gomilom bučnih, neotesanih, nervoznih i nekultulrnih ljudi koji misle da se parama sve može kupiti, da je sva na prodaju i da sve ima svoju cenu. Ne znam, možda su ti ljudi u pravu. Možda jeste sve na prodaju. Možda sve ima svoju cenu. Možda su se paunovi zato i uplašili.
