Dana 18. novembra 2022. godine u galeriji Todorčetovog konaka u Negotinu održana je druga samostala izložba skulptura Ritam i harmonija akademskog vajara Branislava Ristića iz Uroševca.
Prisutne je pozdravio Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine u svojstvu domaćina, kratko predstavio autora izložbe i potom reč dao Branislavu i našem Negotincu, priznatom vajaru i umetniku Nedimu Hadžiahmetoviću Mafi, koji su kratko pričali o ritmu i harmoniji koje Branislav izvlači iz same suštine kamena vajanjem.
Skulpture su u najvećoj meri izrađene od mermera ali ima nekoliko skulptura od peščara. U pitanju je čvrst i snažan kamen kojem je autor stvorio lepršavost i nežnost koja oko posmatrača lako da obmanuti navevši ga da pomisli kako su skulpure zapravo lagane, kao da su sačinjene od perja baš zato što belina i glatkost mermera upućuje na nežnost, čistoću i laganost belog perja. Međutim, kamen, iako je promenio svoju vizuelnu formu, suština mu nije bila izmenjena. Čvrstina i težina su i dalje prisutne. U tom smislu ove skulpture se mogu doživeti kao i jedan magisjki čin stvaranja jer je Branislav pokrenuo kamen. Dao mu je ritam i udahnuo vazduh.
U toku večeri, u neformlanom razgovoru, Branislav je u jednom trenutku naglasio da je između ostalog njegov umetnički izraz zapravo pokušaj da kamen veže u čvor, što smatram da je i više nego uspeo da uradi. U tom smislu, to me je odmah asociralo na legendu o Gordijevom čvoru i tome kako presecanje Gordijevog čvora označava rešavanje mnogih teških i nereševih životnih situacija. Branislavovi kameni čvorovi su nešto sasvim drugačije. Oni su njegovo stapanje sa prirodom. Davanje pokreta i duha čvrstini i snagi kamena. Branisalav je svojim ciklusom Ritam i harmonija uspeo da „zakotrlja kamenje“. To se vidi u svakoj od skulptura. To je samo još jedna referenca koja upućuje na ritam koji nosi muzika. Na posletku, autorovi kameni čvorovi se ne mogu preseći oštricom mača kao što je presečen Gordijev čvor.
U pitanju su skulpture manjih formata iz kojih isijava simbolika. Kao da stojite pred nekim drevnim artefaktima čije značenje ne znate niti možete da rastumačite ili to zahteva prilično vremena, znanja i iskustva. U tom smislu samo stajanje ispred ovih skulptura u posmtraču izaziva određeno strahopoštovanje.
Evo šta kaže Mafa za ove predivne kamene skulpture:
U vizuelnom sadržaju, autor nam redukcijom forme na elementarnu, ličnu simboliku nudi apstraktni niz rešenja koja neguju vektorski i vrlo često nalik Uruborusu, naoko neprekidni tok… frekvencije i osilacije ritma i harmonije za koje Branislav nalazi inspiraciju u prirodi, tačnije na planini Šari u blizini Uroševca, rodnog mesta autora.
Izložbu ovih kamenih radova možete pogledati sve do 16.12.2022. godine.
Pogledajte ako ste u prilici!
