I kao da smo ratom izmoreni i kao da su svi satovi stali na vremenima koja su hladna i tamna.
Kao da su nam se u glavi izmešale dimenzije svetova u kojima smo se sretali i mimoilazili.
Uvek je neko kriv, a voda se muti i u oku i u ruci.
A u srcu rupa… crvotočina koja ili smrska svaku želju ili je pošalje ka otvorenom svemiru.
Ti i ja smo pruga koja voli vozove koji su tihi i topli ali koji brzo nestanu na horizontu.
Ti i ja smo pesme koje svi znaju i koje svi uglas otpevaju tek kad se koncert završi.
Ti i ja smo zvezde, svetovi, ogromne daljine, ti i ja smo besne oluje, teške reči I laki pokreti
Ali ti i ja nikada nećemo sesti za isti sto i nikada nećemo voleti isti grad,
ti i ja nikada nećemo imati ista sećanja, istu bol, niti istu glad.