Juče, tog avgustovskog petka trinaestog, u kafeu Pepe’s Bar u Kladovu u 18 sati počela je tribina o Književnosti i rokenrolu čime je zvanično otvoren peti Border rock po redu. Tribini su pored četvoro Kladovljana i Kladovljanki, Katarine Fiamengo Alispahić, Dane Mandić Popović, Marka Pakalovića i Dejana Mihajlovića, čiji život pulsira tim nekim rokenrol ritmom upotpunjen dobrom književnošću, učestvovali i Kruševljanin Vladica Radojević, i Negotinac Miljan Ristić. Takođe, događaju je prisustvovalo još nekolicina Kladovljana kojima je pisana reč i dobra muzika bitna i važna stvar u životu, pa im je okupljanje i razgovor na tu temu bio odličan povod za dobar provod.
Bilo je prilično prijatno popodne i predveče. Razgovarano je ne samo o muzici i književnosti već i o filmovima, koncertima, poeziji, životim dogodovštinama… Ispostavilo se da je dva sata bilo nedovoljno za sve priče koje su čekale da budu ispričane, ali je tribina završena oko 20 časova baš zbog početka muzičkog dela festivala. Zaključak je da će ovakvih okupljanja u budućnosti svakako biti.
Na platou ispred Doma omladine u 20 časova startovale su novosadske Tri kapljice, trojac koji čine dve mlade dame i jedan ortak, koji su ga baš dobro isprašili svojim tim nekim surf pank rokom i publiku pripremili takođe za trojac ali iz komšijskog gradića Negotina, Fubar, koji je svom silinom i žestinom, kao što inače i zna, gruvao na sred grada Kladova. Posebno emotivan trenutak na koncertu bio je kada je basista i vokal benda Luča posvetio pesmu svojim malim ćerkama od 9 godina koje su bile prvi put na koncertu svog oca, što su one dočekale skakanjem u prvim redovima, ali i suzama od prevelikog uzbuđenja. Jedna od njih je non-stop ponavljala kako je to najlepši događaj u njenom životu i kako će to pamtiti dok je živa. Drago mi je da sam to čuo, video i doživeo i to je za mene događaj koji će ovaj Border rock načiniti posebnim.
Onda su na scenu stupili Radiofoniks koji su malo stišali agresiju koju je Fubar svojim nastupom izneo pred publiku, među kojom je bio i veliki broj Negotinaca. Svojom odličnom svirkom polako su pripremali sve brojniju masu za zvezde večeri S.A.R.S koji su nastupili oko 23 sata.
Kad je krenuo da praši S.A.R.S napravila se ogromna gužva a ceo centar Kladova bio je ispunjen ljudima, što se odavno nije dogodilo pogotovo kada je u pitanju neki rok koncert. Sarsi su još jednom potvrdili da su majstori u pravljenju dobre atmosfere i da svakog mogu da nateraju na đuskanje i skakanje. Momenat večeri bila je završna pesma kada su svi prisutni digli ruke u vazduh i pevali:
Pesrpektiva, perspektiva
Stvarnost nam je crno-bela, a budućnost siva…
Sve u svemu, odlično veče i dan za pamćenje kao što reče mala Lučićka koja je bila i više nego uzbuđena nastupom svog oca na Border Rocku.
