Stari Grci su skulpture muškog tela kojima su predstavljeni moćni, čuveni muškarci kao snažne figure sa zategnutim, valovitim mišićima načinili slavnim fetišizmom. Ponekad su ove figure stvarane kao delimično odevene u draperiju ili tkaninu ali često su u pitanju bile skulpture golih muškaraca.
Savremenom oku, njihova tela su idealna – osim jednog, veoma bitnog detalja. „Imaju male, odnosno prilično male penise, u poređenju sa prosečnim čovekom“, kaže istoričar umetnosti Andrev Lear, specijalista za starogrčku umetnost i seksualnost. „I obično su mlitavi.”
Posejdon (levo) i Statua Kurosa (desno)
Bezbrojni ljubitelji savremene umetnosti i istoričari izneneđeni su skromnom veličinom falusa koji su jedna od osnovnih odlika klasičnih skulptura bogova, careva i drugih elitnih ljudi – od Zevsa do proslavljenih atleta. Čini se da su male piše u neskladu sa masivnim telima i mitski velikim ličnostima kojima pripadaju. Ali stari Grci su imali svoje razloge za ovaj estetski izbor.
Ako se osvrnemo na Antičku Grčku, oko 400. godine pre Nove ere, zaključićemo da se veliki penisi u erekciji nisu smatrali poželjnima, niti su bili znak moći ili snage. U svojoj drami Oblaci (oko 419–423. P. N. E.), Starogrčki dramski pisac Aristofan sažeo je idealne osobine svojih muških vršnjaka kao „blistava prsa, svetlu kožu, široka ramena, sićušni jezik, snažnu zadnjicu i mali penis.”
Herkules (levo) i Statua pobedničkoj mladosti (desno)
Istoričar Paul Kristal takođe je sproveo istraživanje ovog drevnog ideala. „Mali penis bio je u skladu sa grčkim idealima muške lepote“, piše u svojoj knjizi U krevetu sa starim Grcima (2016). „To je bila odlika najviše kulture i standard civilizacije.”
U starogrčkoj umetnosti, većina karakteristika velikog čoveka bila je predstavljena kao obilna, čvrsta i sjajna – pa zašto onda isti isti estetski principi nisu primenjeni na penis? Kao što Lear i drugi istoričari sugerišu, deo odgovora počiva u načinu na koji su prikazani falusi muškaraca koji su manje vredni divljenja.
Razvratni, izopačeni satiri, prikazani su sa vrlo velikim genitalijama u erekciji, ponekad gotovo dugim kao i njihovi torzoi. Prema mitologiji, ova stvorenja bila su polu-ljudi, polu-životinje u potpunosti razuzdana – što je u potpunosti narušavalo standarde koji su činili visoko grčko društvo. „Veliki penisi bili su vulgarni i izvan kulturnih normi, nešto što je simbolizovalo varvare sveta“, piše Kristal. Zaista, na mnogim anforama i frizima mogu se videti obdareni satiri kako piju i razuzdano se zadovoljavaju.
U grčkoj komediji, budale su takođe bile prikazivane sa velikim falusima, „…što je bio odlika gluposti, više zver nego čovek. Takođe, na taj način su umetnički predstavljani i Egipćani, dugogodišnji neprijatelji Grka”, navodi Lear.
Na ovaj način, satiri, budale i neprijatelji predstavljani su kao suprotnost muškim bogovima i herojima, koji su bili poštovani zbog svoje samokontrole i inteligencije (zajedno sa drugim kvalitetima koji zahtevaju uzdržanost, poput lojalnosti i razboritosti). Ako su veliki falusi predstavljali proždrljive apetite, „može se zaključiti da je mali, mlitavi penis predstavljao samokontrolu“, objašnjava Lear.
Iako se danas veličina falusa često poistovećuje sa moći, pa čak i snažnim vođstvom, „penis nikada nije bio odlika muževnosti i muškosti u staroj Grčkoj, kao što je to bio slučaj u drugim kulturama“, piše Kristal. „Potencijal je proistekao iz intelekta neophodnog da se poveća čovekova odgovornost prema očuvanju dece, produženju porodične linije, stvaranja kuće i porodične atmosfere i održavanja polisa (grada-države).”
Nema sumnje da je u starogrčkoj umetnosti predstavljanje falusa – i njegove različite veličine – bilo simbolično. Kao što Lear sugeriše, ovo bi moglo nagovestiti zašto su umetnici tih godina tako često prikazivali muške aktove, čak i kada to lik ili priča ne zahtevaju. „Koristili su penis kao pokazatelj karaktera“, objašnjava Lear.
Tada je to ukazivalo na to da li je čovek častan ili ne. Ali iako se kulturna simbolika penisa od tada promenila, neke stvari se nisu promenile. Tada se, kao i sada, smatralo da muški pol zapravo predstavlja potrebu muškarca da dominira.
Link ka originalnom tekstu: Alexxa Gotthardt: Why Ancient Greek Sculptures Have Small Penises
Tekst preveo i adaptirao: Miljan Ristić a.k.a eXperiment