Krajem januara ove 2020. godine bend Dingospo Dali objavio je svoj drugi album „O nečem lepom“ koji eto redovno vrtim od trenutka kada se pojavio. Dugo sam isčekivao ovaj album baš zato što sam bend zavoleo na prvo slušanje njihovog albuma prvenca koji su objavili 2017. godine koji i dan danas, sa vremena na vreme, poslušam. I nije mi dosadio niti su pesme izgubile na značaju tolikim preslušavanjem. To samo govori o kvalitetu muzike koju Gospodin stvara i svira. Iz tog razloga postojala je mala sumnja i zebnja kakav će biti taj drugi album koji DD sprema, imajući u vidu onu, možda već i preveziđenu tvrdnju „prokletsvo drugog albuma“. Njihov album prvenac „Sve dok mislim da je ovo drugi svet“ je odličan album. U to nema sumnje. Kvalitetna muzika, atipični tekstovi koji teraju na razmišljanje je ono što me je kupilo u trenutku. Zato je i postojala zebnja o tom drugom albumu, jer prvenac je bendu postavio visoki standard ispod kojeg nisu smeli da idu. To se od njih očekivalo. I onda se u aprilu 2019. godine pojavio video za pesmu „Slabost“ kao najava novog albuma i sve mi je bilo jasno. Pesma je bila jedan sasvim drugačiji izraz u poređenju sa pesama sa albuma prvenca. Nosila je novu snagu začinjenu nekim mrakom koji je isijavao iz muzike i načina na koji je pesma pevana. Spot je bio u tom nekom tripoznom maniru u kojem protagonistkinja korača, leti i pleše pustim delovima grada, okružena samo betonom i po nekom vranom… I više nego jasna simbolika. Tada sam shvatio da će album biti odličan. Samo je trebalo izdržati tih 9 meseci dok se ne pojavi. Ali eto, 9 meseci kasnije, Dingopso Dali nam je doneo na svet svoji drugi album i sa sigurnošću mogu reći da je opravdao očekivanja.
Bilo bi neprikladno da albume poredim, jer svaki je priča za sebe, ali mogu reći da je „O nečem lepom“ samo nastavio u pravcu koji je DD postavio i zacrtao svojim albumom prvencem. I ne samo to. Album zvuči zrelije. Mračniji je i psihodeličniji u odnosu na svog prethodnika ali to je u mom slučaju samo plus. Vidi se iz muzike i tekstova koje slušate da su Dalijevci ozbiljniji i kao ljudi i kao muzičari i tekstopisci. Album ima ukupno 10 numera ali po dužini trajanja album duže traje 3 minuta u poređenju sa prvencom koji ima dve numere više. Čak pet pesama su duže od 5 minuta što govori da bendu nije bilo dovoljno 2, 3 minuta da iznese ono što ima da kaže svojom pesmom. To u jednom smislu upućuje na kompleksnost same muzike koja je izneta na ovom drugom albumu.
Album počinje pesmom kojom je i najavljen „Slabost“ i zapravo dok slušate ovu mračnu pesmu koja govori o ljudskoj slabosti i ljudskoj nemogućnosti da se tim slabostima odupru, vi shvatate zapravo koju snagu Dingospo Dali nosi u svojoj muzici.
Svaka pesma na albumu u suštini jeste jedna reakcija mladog ljudskog bića na svet i okruženje oko sebe. Sigurno je da samo sukobljavanje sa životom, istinom i stanjem stvari u sebi nosi mnogo toga. Tugu, setu, anksioznost, neodgovorena pitanja, dileme, sumnje, otuđenje, usamljnost, kajanja ali i utehu, nadu, elan, želju za promenom, poverenje, ljubav, prijateljstvo… Velike i male uspone i padove koji čine sastavni deo života. Zapravo album „O nečemu lepom“ govori o životu kao nečem najlepšem što čovek ima. Život je najveći dar, ma koliko bio težak i naporan. Zato i treba živeti, bez obzira na sve. Dingospo Dali je to uspeo da prikaže i dočara svojom muzikom.
Ne bih ni jednu pesmu posebno izdvajao, jer mi se svaka dopada na svoj način i svaka nosi svoju poruku, a ujedno sve čine jednu kompaktnu celinu. Ipak, pesmu „40 dana“ kojom se album i završava moram da spomenem iz prostog razloga što sam u njoj čuo nešto što nikako nisam očekivao da ću da čujem na ovom albumu. Gitarski rif u toku pesme podsetio me je na početak pesme „South od heaven“ thrash metal benda Slayer uz čiju sam muziku odrastao. Bio sam zapanjen i oduševljen da sam odmah pustio tu pesmu koju sam pre mnogo godina sa uživanjem slušao samo da bih to proverio. Nije bio u pitanju isti rif. Možda malo podseća, ali nije to taj rif. Ipak, mene je neminovno uputio na Slayer i to čovekovo posrnuće opevano u pomenutoj pesmi. To je bilo dovoljno da se dodatno zainteresujem za „40 dana“ i pesmu pažljivo preslušavam, preslušavam i preslušavam da bih čuo i upio svaku reč i svaki ton pesme. Pesma svakako da upućuje na više stvari, ali kroz kontekst se naslućuje da se odnosi na 40 dana i noći kiše koje su izazvale biblijski potpot. Pesma se obraća uplakanoj devojčici i dečaku bodreći ih i nagoveštavajući da će loši ljudi biti kažnjeni kada za to dođe vreme i počne da pada kiša, ali isto tako im i poručuje da pogledaju u Sunce i obrišu suze i uživaju u životu dok taj dan ne dođe. Pesma je na taj način i proročka i upozoravajuća i odlična je referenca za Slejerovu numeru. „Istočno od raja“.
Za vizuelni izraz albuma bila je zadužena Milena Nićić – Myllen koja je uradila omot albuma i samim tim produžila svoju saradnju sa bendom koju je uspostavila svojim opusom „Crtanje između podzemnih redova“ u sklopu kojeg je uradila crtež inspirisana njihovom pesmom sa prvog albuma „Koža“. U svom vizuelnom izrazu Milena je ostala dosledna sebi i na taj način uspela je da verodostojno iznese svoj likovni doživljaj muzike Dalijevaca, doživljaj koji se može tumačiti sam za sebe ali i kao deo samog albuma.
Iz svega napred rečeno može se zaključiti da je album „O nečem lepom“ zapravo i više nego odličan spoj muzike, svojevrsne poezije i likovnog stvaralaštva. I kad ga sagledate iz tog ugla i kao jednu celinu normalno je da je osećaj i više nego lep.