Sinoć, 28.12.2019. godine, Negotin je podrhtavao o ritmu teškog gitarskog zvuka, a dobre vibracije širile su se na sve strane. Epicentar je bio u Muzičkoj omladini (Mona), u prilično oronuloj zgradi koja je ipak poslužila svrsi. Možda ta zgrada zapravo na pravi način odražava stanje rock and roll i underground zvuka u ovom našem malom prljavom gradu ili čak čitavoj državi, ali sinoć je Mona bila mesto gde su se ljudi ludo provodili i zezali.
Sinoćnu priču započeo je DJ Mölosh koji je puštao muziku dok se Mona polako punila. Svojim setom pripremao je prisutne za jednu odličnu gitarsku svirku koja je usledila.
Prvi su nastupili SickTer, mlad negotinski bend, pobednik ovogodišnje Velikogradištanske gitarijade, koji je do sada već imao prilično nastupa širom Srbije svirajući sa mnogim velikim i bitnim imenima domaće, nazovimo je, altrenativne scene (Artan Lili, Stuttgart Online, Straight Mickey and the Boyz, Bolesna Štenad, Plastic Sunday…). Mladi momci, studenti, koji u Negotin dođu sa vremena na vreme i svojim sugrđanima, eto, pruže i po neki trenutak dobrog gitarskog zvuka, sinoć su ponovo pokazali prisutnima kako jedan ozbiljan bend treba da zvuči.
Klinci idu dobrim putem i imaju potencijala, što su sinoć samo potvrdili. Izveli su svoj repetoar i nakon toga mesto ustupili svojim starijim kolegama i sugrađanima, momcima kojima su kose osedele u tom nekom ritmu tamo neke čudne i bučne muzike koju, eto, 3 decenije unazad sviraju i žive. Na scenu je istupio Fubar!
Fubarci su u najvećoj meri svirali svoje pesme sa albuma prvenca „Grinch“ koji je snimljen u maju ove 2019. godine i tom prilikom pokazali svoje muzičko umeće i iskustvo koje su godinama sticali. Najveće gibanje i kratka šutka nastala je za vreme izvođenja pesme koje je posvećena pokojnom Negotincu i velikom rokeru i pankeru Bobanu Miličiću „St. Boban Miličić“. Na taj način su i Fubar, ali i prisutni samo potvrdili činjenicu da Bobana nisu zaboravili i da je njegov duh još uvek prisutan u tom rokenrol svetu koji pojedinci uprkos svemu žive i propagiraju.
Onda su na scenu izašli Knjaževčani Good Ol’ Bastards i svojim teškim rifovima prilično uzdrmali prisutne. Bila je to agresija na uši i um, ali agresija koja je zvučala moćno i dobro. Prašili su ga za medalju. Pesme su pevane na engleskom, ali muzika koju su svirali govorila je sve svetske jezike.
Odličan bend kao i njegova dva prethodnika. Savršena završnica za jedno atipično veče u Negotinu, koji je nošem muzikom ova tri benda ponovo bio i postao Nitogen, nešto što je bio nekada davno i što su mnogi mislili da se više nikada neće desiti. Makar samo na nekoliko sati.
Veoma je bitno da napomenem da je koncert sa svrhom održan baš tog 28. decembra, jer to je dan kada se Sveti Boban Miličić pre 50 godina rodio. Da je kojim slučajem živ napunio bi 50 godina. Ali na žalost on sada svira svoj pank na nekom drugom mestu i nadamo se da se ludo zabavlja. Ipak, sinoć je Boban bio sa nama. Svirano je i pevano njemu u čast. To ovom događaju daje jednu sasvim drugu dimenziju i zbog toga mi je posebno drago što je bilo puno ljudi. Njegovi prijatelji i kolege su nas podsetili na njegov rođendan i hvala im zbog toga. Bastardsi su došli iz Knjaževca zbog toga. Slave je čak i nosio majcu Bemwejaca, Bobanovog benda na taj način poručujući da ga nismo zaboravili i da se bez obzira na sve, koliko god teško bilo, kamen i dalje okreće… Kotrljamo kamen baš poput Sizifa, jer izgleda da je takvo stanje rokenrola u Srbiji, jedan Sizifov posao.
Da sumiramo, jedno neoubičajeno veče za ovaj naš mali prljavi grad koji je na pragu izumiranja. Konačno da se nešto desi a da nije lokalna verzija zadrugarskograndopikovske paranoje i bahanalije. Nastupala su tri benda, tri trojca, koji su zvučali kao da ih ima mnogo više. To samo potvrđuje činjenicu da su majstori svojih instrumenata, da znaju šta rade i da se to čuje i oseća. Bila je to mešavina muzičkih stilova i žanrova počevši od pank-roka, garažnog roka, psihodelije, grandža pa sve do teških rifova koji odlaze u thrash metal. Meni je duša puna. Ja sam svoju Novogodišnju proslavu imao sinoć u Muzičkoj omladini u Negotinu. Sad tu Novogodišnju noć mogu i da prespavam. Nema mi značaja! Eto, toliko je dobro bilo.