Napolju deca igraju uz doboše.
Pištaljka ili utoka,
Smartphone, sličice i Drina.
Nije tačno da se pre rata ne peva!
Visoki soliteri njišu se po ko zna koji put.
Rimtutituki.
Beograd je svet,
A svet je jedan trance ditiramb.
Popeću se do poslednjeg sprata još jedne ulice
I na fasadi ispisati tvoje ime. Pratim ritam.
Ako pank umre, rejv će se preseliti u rijalitije.
Ernade, pogrešno su te učili da je rat pustinja iza brda i dolina.
Evo ga – sliva se niz asfalt sa srčom, pesmom i kišom,
Visi sa bilborda, mresti se u kladionicama.
Zbog njega su ljudi i po 99 puta hroptali imena svoje dece,
Svojih majki, očeva i žena
Dok je 99 imena Boga treštalo rafalnom paljbom iz mitraljeza,
Zujalo iz hidrauličnih testera na goloj koži i na goloj kosti,
Orilo se po šumama i gorama.
U rano jutro, sela opustošena,
Bez hleba i mleka.
I miris dima u krvi preklanih vratova.
Jedan jezik pet istorija priča –
Čovek peva posle rata.
Nekada Rat za mir, sada ponovo Rad za mir.
Ali samo za Istoriju i za devize na svih pet istih jezika.
Balkanski bluz svira vrela pustinja.
Možda se ranije i znalo ko je bandit, a ko pesnik;
Jedino su oni preživeli balkansku horor priču i ostavili epitaf.
Na gradskim grobljima, spomen pločama, po kafanama i bolnicama;
Noći boje borovnice boje beogradske ulice za njihove potomke
I splavovi dočekuju njihove pune džepove,
I klubovi zaudaraju na ex(YU)…
I sve je tako mirno, kao pesma –
Pank je na aparatima, a rejv je predoziran.
Y i Z generacija dišu punim plućima.
Oh, te noći boje borovnice!
Romantična šetnja Jevrejskim grobljem uz viski ili pivo.
Samoubistvo u diskoteci i burek na Zelenjaku rano ujutro.
Ulični čistači šapuću da nema više rata.
(Nema
Više
Rata)
Neće niko ratovati za fasade bez murala i grafita,
Za ulice pune beskućnika i za utvrđenja šoping molova.
Nema više rata.
Ali ja vidim solitere koji se njišu i zovu me da se popnem
I na vrhu ispišem tvoje ime, Ernade.
Napolju deca igraju uz doboše.
Iz njihovih očiju boje krvavog dijamanta
Sija istorija u kojoj se uvek pevalo pre rata.
Kuvajt, 01.02.2018.
Tatjana Medić, rođena 1985. godine u Rijeci, završila je Filološki fakultet, smer za arapski jezik i književnost, i master studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Živi i radi u Beogradu.