Povodom 85-ogodišnjice rođenja velikana
Leonard N. Koen (Leonard N. Cohen) rođen je 21. septembra 1934. godine u Montrealu, u uglednoj, imućnoj jevrejskoj porodici, čiji su preci u Kanadu došli iz Litvanije i Rusije. Leonard i njegova sestra Esther, ostali su bez oca još kao mali i odrastali su uz majku i dedove. Nedostatak oca, Leonard-a je udalјio od puta koji su mu predviđali, a to je da postane oficir ili tekstilni industrijalac. Još kao dete Leonard je došao u dodir sa starim jevrejskim pesmama kojima ga je podučavao deda po majci, koji je bio poznati kanadski rabin i teolog, da bi kao srednjoškolac slučajno našao zbirku španskog pesnika Federika Garsija Lorke (Federico Garcia Lorca) (1898–1936). Pod uticajem Lorkinih stihova, ali kako je sam govorio sve većeg prisustva lepih devojaka u njegovoj blizini, počeo je da piše poeziju. Zahvalјujući lepoj reči, ali i svojevrsnom magnetizmu koji ga je odlikovao, od rane mladosti pa do njegovih osamdesetih, mnogo je žena bilo u njegovom naručju, ali ni jednoj, nije ostao veran. Diplomirao je 1956. godine na montrealskom univerzitetu McGill. Veliku podršku u prvim danima, a i kasnije davali su mu njegovi prijatelјi i mentori – kanadski književnici Irving Piter Lajton (Irving Peter Layton, 1912-2006) i Luis Dudeka (Louis Dudek, 1918-2001).
Kao student dobio je niz manjih nagrada za svoje radove, a iste godine kada je stekao univerzitetsku diplomu, objavio je i svoju prvu zbirku pesama „Hajde da poredimo mitologije”. Međutim to delo, kao i većina od 12 njegovih zbirki poezije i posebno romani „Omilјena igra” (1963) i Divni gubitnici (1966) iako povremeno nagrađivani, nailazili su na oštre kritike struke, osude religioznih zajednica, a to su pratili i slabi tiraži, posebno na tlu Severne Amerike. Te činjenice, kao i brojni raskidi sa pripadnicama lepšeg pola, prouzrokovali su česta teška depresivna stanja kod Koeana, te i pribegavanje narkoticima, posebno tokom šezdesetih godina prošlog veka, u periodima kada je boravio u Nјujorku i na grčkom ostrvu Hidra. Upravo na tom ostrvu, upoznao je jednu od svojih najvećih lјubavi, Norvežanku Marijan Ihlin (Marianne Ihlen1935-2016), sa kojom je proveo nekoliko veoma ispunjenih godina. Slabi tiraži njegovih knjiga, te osporavani javni nastupi i depresija, doveli su Koena do vrlo slabog finansijskog stanja.
Sredinom šezdesetih uvidevši uspehe grupa The Rolling Stones, The Velvet Underground (bio je zalјublјen u pevačicu Nico), The Who i posebno kantautora Boba Dilana (Bob Dylan-Robert Allen Zimmerman), a s obzirom da je znao da svira nekoliko instrumenata, biva podstaknut da se oproba i kao kantautor. Kako je njegov proces pisanja poezije bio spor i temelјit, naišao je na problem, kako preraditi i uprostiti svoje pesme za komercijalno izvođenje pred publikom, jer su sadržale i po više desetina stihova. Nјegovi prvi muzički nastupi bili su jako nesigurni, sve iz razloga što je težio perfekciji, ali i iz strahova od novih neuspeha. Nјegov prvi, od 14 studijskih albuma pojavio se pre nešto više od pola veka, krajem decembra 1967. godine. Iako danas ovo delo uživa kultni status, tada je imalo polovičan uspeh i kod kritičara i kod publike. Tada se pojavio trend, koji je praktično ostao do današnjih dana, da su njegovi i književni i muzički radovi, mnogo više uspeha beležili u Evropi, nego u Sjedinjenim Američkim Državama i njegovoj rodnoj Kanadi. Nјegov debi album obeležile su numere: „Suzanne”, „Sisters Of Mercy” i „So Long, Marianne”. Koen ih je neizostavno izvodio od svog prvog, pa sve do svog poslednjeg koncerta, četiri i po decenije kasnije. Početkom sedamdesetih, započeo je turbulentnu vezu sa znatno mlađom Suzan Elrod (Suzanne Elrod), sa kojom je dobio sina Adama i kći Lorku. Do sredine sedamdesetih, kada je izašla prva kompilacija njegovih najvećih hitova, objavio je još tri studijska albuma („Songs From A Room”, 1969), „Songs Of Love and Hate” (1971) i „New Skin For the Old Ceremony” (1974), kao i jedan koncertni album „Live Songs” (1973). Najznačajnije pesme sa tih albuma: „Bird On A Wire”, „The Partisan”, „Avalanche”, „Joan Of Arc”, „Who By Fire”, „Famous Blue Raincoat”, „Chelsea Hotel No. 2”, „Lover Lover Lover” i dr. U tom periodu objavio je i četiri zbirke poezije: „Flowers For Hitler” (1964), „Parasites Of Heaven” (1966), „Selected Poems 1956-1968” i „The Energy Of Slaves” (1972). Koen je tada bio u svojim četrdesetim, sazrevao kao autor, sticao sve više obožavalaca, ali se i dalјe borio sa depresijom, koristio razne (tada legalne) opijate i sve se više posvećivao proučavanju religija: judaizma, hrišćanstva i istočnjačkog zena.
Koenu su 1977. godine, u vreme kada se na svetskoj muzičkoj sceni zahuktavao punk, saradnici predložili da za producenta sledećeg albuma u koji je polagao mnogo nade, angažuje proslavlјenog Fila Spektora (Phil Spector). Međutim, ta saradnja se pretvorila u fijasko, s obzirom da se Spektor ponašao manijakalno, zaklјučavajući Koena i muzičare u svojoj vili i u studiju i često upiravši repetirano oružje u njih. Snimlјeni materijal je redovno odnosio iz studija u pratnji naoružanih telohranitelјa i miksao ga bez konsultacija sa bilo kim. Koen je bio razočaran i Spektorom i dobijenim materijalom, koji nije uspeo da popravi ni posle mnogo vremena provedenih po drugim studijima. Album je nazvan „Death of a Ladies’ Man” i imao je mlak prijem u javnosti. Pesme koje su se izdvojile, bile su: „True Love Leaves No Traces”, „Memories” i „Don’t Go Home With Your Hard-On”. Naredna godina bila je posebno teška za Leonarda Koena. Odustao je od koncertne turneje i dovršio je zbirku sličnog naziva kao i album „Death of a Lady’s Man”. Vratio se u Montreal kako bi bio što više sa decom. No, ubrzo mu je od leukemije preminula majka Maša Koen (Masha Cohen) u svojoj 73. godini, a Suzan Elrod se nenajavlјeno s decom, odselila u Francusku. Koen im je kupio kuću u Francuskoj, plaćao alimentaciju, ali mu je ona često sudskim putem tražila još novca. U mesecima koji su sledili, Koenova dugogodišnja prijatelјica Džoni Mičel (Joni Mitchell), upoznala ga je sa producentom Henri Levijem (Henry Lewy) i predložila im saradnju, a rezultat toga je album „Recent Songs”, koji se na tržištu pojavio naredne godine. Ova saradnja i proizašli album, posebno su bili bitni za Koena, jer je među muzičarima koji su učestvovali u snimanju albuma, bilo i šest vrhunskih muzičara sa kojima će nastaviti da snima i nastupa na turnejama u narednih 15 godina. Takođe u radu na ovom albumu obnovio je saradnju sa pevačicom Dženifer Vorns (Jennifer Warnes), koja je otpevala prateće vokale na albumu. Nakon svoje šeste evropske turneje, održane tokom 1980. godine, Koen je napravio dužu diskografsku i literarnu pauzu. Tokom tog perioda dobio je počasna univerzitetska zvanja u Kanadi, ali i odbio tamošnje prestižne nagrade, što je prozrokovalo skandale. Početkom osamdesetih godina prošlog veka, radio je na nekoliko kraćih umetničkih filmova, a pojavlјivao se i u novim dokumentarnim filmovima koji su snimani o njemu. U pauzama snimanja sve više vremena provodio je u kalifornijskim zen centrima. U vreme letnje olimpijade u Los Anđelesu, pred svoj 50. rođendan, objavio je religijom inspirisanu zbirku poezije „Book of Mercy”, da bi naredne, 1985. godine objavio, u Americi neopravdano osporavani studijski album „Various Positions”. Ovaj album obeležilo je nekoliko brilijantnih pesama, poput: „Dance Me To The End of Love”, „The Law”, „If It Be Your Will” i „Hallelujah”. Ova poslednja postaće kasnije njegova najobrađivanija numera i jedna od najobrađivanijih pesama u istoriji popularne muzike. Najpoznatiju obradu ove pesme uradio je pokojni Džef Bukli (Jeff Buckley, 1966-1997) na svom čuvenom debi albumu „Grace” iz 1994. godine. Promotivna turneja koja je usledila, pokazala je Koenu, da je već tada u publici imao četiri različite generacije obožavalaca. Tih godina bio je u vezi sa znatno mlađom modnom fotografkinjom Dominik Iserman (Dominique Issermann), koja je znatno doprinela povratku njegove kreativne energije i stabilizaciji na psihološkom planu. Koen je potom napisao sve tekstove, a sa Luisom Fjureom (Lewis Furey) i deo muzike za film „Night Magic”. U to vreme oprobao se i u ulozi šefa Interpola u tada popularnoj TV seriji Miami Vice, ali je većina scena u kojima se on pojavlјivao, na kraju izbačena.
Dve godine kasnije, Dženifer Varns snimila je album „Famous Blue Raincoat” na kome se našlo devet Koenovih pesama. Ovo izdanje, kome je Koen dao dodatni doprinos, produciravši ga i pojavivši se u nekoliko pesama i pratećih spotova, zabeležilo je neverovatan uspeh kod publike. Prodato je u čak milion i po primeraka. Osokolјen uspehom tog izdanja i konačnim adekvatnim vrednovanjem njegovog rada, Leonard je naredne godine objavio remek delo, album „I’m Your Man”. Album je sadržao osam numera, a među njima se našlo čak pet hitova: naslovna „I’m Your Man”, zatim „First We Take Manhattan”, „Everybody Knows”, „Tower of Song”, „Ain’t No Cure For Love” i „Take This Waltz”. Album je dosegao visoke pozicije na top listama, prodat je u izuzetnim tiražima širom sveta i pratila ga je veoma uspešna koncerta turneja, na kojoj je snimlјen tour film „Songs From The Life Of Leonard Cohen”. Dominik Iserman je režirala čuveni spot za numeru „First We Take Manhattan”, koji su muzički kanali beskrajno vrteli, ali je potom napustila Leonarda, što ga je uz iznenadnu smrt čuvenog muzičara Roj Orbinsona (Roy Orbison, 1936-1988), veoma potreslo i ponovo dovelo u depresivna stanja, bez obzira na uspehe koje je nizao. No, Koen ne bi bio Koen… relativno brzo u njegov život ušla je poznata, četvrt veka mlađa glumica Rebeka De Morni (Rebecca De Mornay). Na jugoslovenskom tržištu, u to vreme, objavlјena je njegova zbirka pesama „Napredovanje stila“, mala knjižica crvenih korica, koja je ubrzo postala obavezno štivo mnogih umetnika mlađe generacije. U međuvremenu objavlјena je i nova kompilacija sa najuspešnijim numerama s početka njegove karijere. Ovo izdanje, čiji je naziv „So Long, Marianne”, doživelo je niz reizdanja, kojima je redovno menjan izgled omota, kao oprobani diskografski mamac za kolekcionare. U vreme kada je na prostorima bivše Jugoslavije, počinjao građanski rat, protiv koga se Koen javno izjasnio i kroz svoju poeziju i u intervjuima, primlјen je u kanadski Juno Hall Of Fame, a urednik francuskog rock časopisa Les Inrockuptibles Kristijan Fevret (Christian Fevret) inicirao je tribute kompilaciju „I’m Your Fan”. Na ovom izdanju, svoje verzije 18 Koenovih pesama izveo je niz tada veoma popularnih indie izvođača : The House Of Love, Pixies, R.E.M., James, Ian McCulloch, Robert Forster, Nick Cave, John Cale, Lloyd Cole i drugi. Nick Cave je i ranije, na prvim svojim albumima imao obrade Koenovih pesama i u intervjuima često isticao veliki uticaj njegovih pesama na svoj muzički izraz. Izdanje „I’m Your Fan”, probudilo je ogromno interesovanje za Koenovom pre svega muzikom i donekle literaturom, kod znatno mlađih generacija muzičara i muzičkih konzumenata. Ovde neizostavno treba pomenuti i kultni britanski gotik sastav The Sisters Of Mercy, osnovan početkom osamdesetih, koji je naziv dobio po pesmi sa Koenovog debi albuma. Naredne godine pojavio se i novi studijski album „The Future”, koji je doneo nekoliko veoma zapaženih pesama: naslovnu „The Future”, divnu dugu „Waiting For the Miracle”, zatim „Anthem”, „Democracy” i „Closing Time” za koju je spot režirala Rebeka De Morni, tada već Koenova verenica. Usledile su veoma uspešne turneje po Americi i zapadnoj Evropi, ali i otkazivanje planirane turneje po istočnoevropskim zemlјama, verovatno usled tadašnje nestabilne političke situacije i ratova nakon raspada SSSR, SFRJ i Čehoslovačke. Snimak radijskog prenosa celog njegovog nastupa u Cirihu, doživeo je desetak različito nazvanih CD bootleg verzija. Po prvi put su u CD formatu, bila objavlјena sva njegova dotadašnja diskografska izdanja i na nekim tržištima prodavana u luksuznim boks setovima. Krajem novembra 1993. godine, izašla je do tada najobimnija, delom retrospektivna zbirka poezije „Stranger Music – Selected Poems and Songs”. Sredinom naredne godine objavio je odličan, oficijelni koncertni album „Cohen Live”, na kome su se našli najbolјi momenti sa turneja 1988. i 1993. godine. Kritika ga je neopravdano dočekala na nož. Koen je snimio spot za koncertnu verziju pesme „Dance Me To the End Of Love”, održao kraću press turneju, tiho obeležio svoj 60-ti rođendan, posetio sestru i njenog teško bolesnog muža, odustao od započetog snimanja novog albuma, raskinuo sa De Morni i skoro potpuno nestao iz javnosti, povukavši se na poziv svog dugogodišnjeg prijatelјa i rinzai zen učitelјa Kjozan Đosu Sasaki Rosija (Kyozan Joshu Sasaki Roshi, 1907 – 2014) u izolovani Mt Baldy Zen centar u južnoj Kaliforniji. Tamo je dobio monaško ime Jikan (Tihi).
Sredinom 1995. godine, pojavilo se novo tribute izdanje „Tower Of Song”, na kome su Koenove pesme obradili komercijalni izvođači : Suzanne Vega, Bono Vox, Tori Amos, Sting, Eton John i drugi. U narednih nekoliko godina vrlo retko se pojavlјivao u javnosti. Dao je 1996. godine intervju francuskoj novinarki za potrebe dokumentarnog filma o njemu, iznenada se u martu 1997. godine pojavio u Montrealu na proslavi 85. rođendana svog prijatelјa Irvinga Lajtona (Irvinga Layton), aminovao objavlјivanje treće kompilacije svojih pesama „More Best Of” (koja sadrži i dve do tada neobjavlјene numere „Never Any Good“ i „The Great Event“). Uz posredovanje svoje menadžerke Keli Linč (Kelley Lynch), prodao je za 8 miliona američkih dolara, svoju diskografsku etiketu Stranger Music i prava na svoje pesme Sony Music-u, da bi četiri godine kasnije, preostala prava i snimke prodao za dodatnih pet miliona dolara. Tokom devedesetih na naše prostore stizalo je vrlo malo informacija o Leonardu Koenu. Usled sankcija nije bilo ni licencnih albuma, ni prevedenih knjiga. Istaknuti hrvatski i jugoslovenski kantautor Ibrica Jusić, objavio je 1999. godine album obrada Koenovih pesama pod nazivom „Hazarder“, a šest godina ranije, Branimir Džoni Štulić je na svom trećem solo albumu objavio zanimlјivu obradu Koenove pesme „The Partisan“. Jedine vesti koje su stizale ovde, tokom devedesetih, u to rano doba Interneta, bile su bukvalno informacije koje su pratile filmove za čije su soundtrakove korišćene Koenove pesme. Najpoznatiji među njima bio je kontroverzni film Olivera Stouna (Oliver Stone) „Natural Born Killers” iz 1994. Tokom 1998. godine Leonardov sin Adam, započeo je solo karijeru, koja sa promenlјivim uspehom traje i danas i tokom koje je snimio četiri studijska albuma.
Svoju nestalnost i traganje za novim izazovima, Koen je ponovo prikazao naprasnim napuštanjem Mt Baldy Zen Centra u januaru 1999. godine i odlaskom u Indiju, kako bi sa Ramišom Balsikerom (Ramesh Balsekar), dalјe produblјivao svoja učenja o religiji. Tokom 2001. godine sa Šaron Robison (Sharon Robinson), svojom saradnicom iz vremena albuma „I’m Your Man” i „The Future” snimio je novi studijski album „Ten New Songs”. Iako instrumentalno ogolјen u odnosu na prethodna izdanja, jaka lirika dovela ga je na visoka mesta na top listama mnogih zemalјa. Od ostatka materijala odskočile su numere „In My Secret Life” (za koji je snimlјen višestruko nagrađeni spot), „A Thousand kisses Deep” „Alexandra Leaving” i „Boogie Street”. Ovaj album pratila su još dva izdanja, arhivski koncertni zapis „Field Commander Cohen: Tour of 1979.“ i njegova dvostruka, najsveobuhvatnija kompilacija „The Essential Leonard Cohen“ (sadrži 31 numeru), kojom je obeleženo 35 godina njegove diskografske karijere i kojaje par godina kasnije na turnejama prodavana u preuređenoj i proširenoj varijanti, na tri CD-a. U čast Koenovog 69. rođendana poznati muzički časopis Mojo, u svojoj ediciji Mojo Presents… objavio je dvostruku CD kompilaciju sa 23 najbolјe Koenove pesme u izboru uredništva ovog časopisa. Oktobra te godine dodelјena mu je najviša kanadska civilna titula „Companion of the Order of Canada”. Već 2004.godine, u mesecima pred njegov 70-ti rođendan usledio je novi studijski album „Dear Heather”. Ovo izdanje ponovo nije dobilo visoke ocene. Ostale su upamćene numere „Because Of”, „There For You” i „The Letters”. A onda je usledila prava oluja za njega. Nakon tajanstvene posete prodavnici antikviteta koju je držala Koenova ćerka Lorka i upozorenja od strane bivšeg saradnika Leonardove dugogodišnje menadžerke Keli Linč, vremešni kantautor ustanovio je da je brutalno pokraden. Keli Linč je nizom nezakonitih radnji sa Koenovih računa skinula između 11 i 14 miliona američkih dolara i ostavila ga sa imetkom od svega stotinak hilјada dolara. Bila je to ružna vest, kojom je Leonard Koen ponovo dospeo u žižu svetske javnosti. Usledila je duga borba za utvrđivanje finansijske štete koju mu je nanela Linčova. Sud joj je naložio da mu isplati 9,5 miliona dolara, ali je ona nastavila da ga maltretira, upućujući mu uznemirujuće telefonske pozive, ostavlјajući mu duge i uvredlјive poruke na telefonskoj sekretarici i šalјući mu mejlove slične sadržine, za šta je bila osuđena i na zatvorsku kaznu. Koen je izjavio da je opstao nakon ovog potresa, samo zahvalјujući Balsikerovoj tezi da što se dogodi, dogodilo se i mora se takvo prihvatiti.
U vreme dok je trajao sudski proces, kako bi finansijski osigurao starost, sam Koen, ali i njegovi bliski prijatelјi i saradnici, preduzeli su niz aktivnosti, kako bi doprineli njegovom finansijskom oporavku. Izašla je njegova nova zbirka poezije „Book of Longing”. Na omaž koncertu u Sidneju, snimlјen je zapaženi dokumentarni film „I’m Your Man” (objavlјen u CD i DVD formatu), uz učešće brojnih istaknutih izvođača, među kojima su bili Nick Cave, Bono Vox, Rufus Wainwright i ostali. Bliska Koenova saradnica i u to vreme intimna prijatelјica Ađani Tomas (Anjani Thomas), podstakla ga je da joj pomogne u radu na albumu „Blue Alert”, koji je solidno prošao i kod publike i kod kritike. Dženifer Varns je objavila prošireno izdanje tribute albuma „Famous Blue Raincoat”, povodom dvadesetogodišnjice izlaska originalnog izdanja. Sony Music je objavio remasterovanu kompletnu diskografiju Leonarda Koena, obogaćenu retkim i neobjavlјenim snimcima. Španski poštovaoci i njegovi saradnici, priredili su tribute koncerte na kojima su snimlјena CD i DVD izdanja „Acordes Con Leonard Cohen”. Iste godine, poznati američki kompozitor Filip Glas (Phillip Glass), objavio je izdanje „Book of Longing”, koje se bazira na pomenutoj, istoimenoj Koenovoj zbici poezije. U galeriji Drabinski u Torontu, juna 2007. godine, izloženi su Koenovi likovni radovi, na izložbi „Drawn To Words: Visual Works From 40 Years”.
Početkom 2008. godine časopis Mojo obavio je još jedno izdanje posvećeno Koenu, tribute album „Cohen Covered”. Na ovom izdanju ponovo su se našle obrade koje su uradili: Nick Cave, Ian McCulloch, Judy Collins, ali i mlađi izvođači Katie Melua, Martha Wainwright i drugi. Onda je u proleće te godine, odjeknula senzacionalna vest da je Koen okupio desetak vrsnih muzičara i da posle skoro deceniju i po, u svojoj 74. godini kreće na novu svetsku turneju. Već na prvim koncertima turneje, održanih početkom maja na tlu Kanade, bilo je neobično videti vrlo živahnog Koena tokom tročasovnih nastupa, praćenog pomenutim izuzetno kvalitetnim muzičarima. Niko nije ni slutio da će ova turneja sa manjim pauzama, trajati gotovo pet i po godina (sve do njegovog poslednjeg koncerta u karijeri u Auckland-u na Novom Zelandu, krajem decembra 2013. godine). Tokom ove gigantske turneje održano je 388 trosatnih koncerata, od kojih pet i na prostorima bivše Jugoslavije. Dva u Ljublјani (oktobra 2010. i jula 2013. god.) i po jedan u Zagrebu (u tamošnjoj Areni, jula 2010.), pulskoj Areni (avgusta 2013.) i Beogradu (drugog dana septembra 2009. godine u beogradskoj Areni). Dve nedelјe nakon beogradskog koncerta i samo par dana pre njegovog 75. rođendana, dogodio se prvi i na sreću jedini problem tokom celokupne turneje. Naime, Koen je usled premora i stomačnih problema kolabirao na koncertu u Valensiji, tokom izvođenja numere Bird On A Wire. No, ubrzo se oporavio i nastavio turneju. U tom periodu ovenčan je mnogim priznanjima, među njima je najznačajnija prestižna španska nagrada Premio Principe de Asturias, koja mu je svečano dodelјena 2011. godine. Tokom ove turneje i nakon nje, objavlјena su čak četiri zvanična koncertna audio i video zapisa: dvostruki Live In London (2009), jednostruki Songs from the Road (2010), trostruki Live in Dublin (2014) i Can’t Forget: A Souvenir Of The Grand Tour (2015), a pratila su ih i mnoga bootleg izdanja i more snimaka na You Tube-u. Pored pomenutih izdanja, 2009. godine objavlјen je i arhivski CD/DVD set „Leonard Cohen – Live At The Isle Of Wight 1970.”, nastao na davnom festivalu prepunom incidenata, na kome je od svih prisutnih izvođača, jedino Koenu uspelo da umirujućim porukama smiri razularenu publiku.
Njegov dvanaesti studijski album „Old Ideas” objavlјen je krajem januara 2012. godine, a na njemu su se našle i numere koje su izvođene na koncertima tokom pomenute turneje: „Show Me The Place”, „Going Home”, „Darkness”, „Amen” i „Lullaby”. Te godine pominjani britanski časopis Mojo, objavio je svoje treće izdanje posvećeno Koenu, novi tribute CD „The Songs Of Leonard Cohen Covered”. Neočekivano brzo, pojavio se i 13. studijski album „Popular Problems” i to baš na njegov 80-ti rođendan. Producirao ga je Patrik Leonard (Patrick Leonard), koji je ranije sarađivao sa BrajanomFerijem (Bryan Ferry). Jedan deo materijala sa ovog izdanja, posetioci njegovih koncerata su takođe prethodno mogli da čuju u live verzijama. To su pesme: „Almost Like the Blues”, „Did I Ever Loved You”, „Born In Chains”, „Slow” i druge. Tokom te godine preminule su i dve Koenu bliske osobe, sestra Ešter (Esther, 84) i učitelј zena Rosi (107). Maja 2015. godine objavlјen je pomenuti live album „Can’t Forget : A Souvenir Of The Grand Tour”, na kome su se pored retkih snimaka sa turneje, našle i dve do tada neobjavlјene pesme „Never Gave Nobody Trouble” i „Got a Little Secret”. Iste godine na pojedinim tržištima, među kojima je i hrvatsko, pojavila se knjiga od gotovo 600 strana, pod nazivom „Lijek za lјubav“, koja predstavlјa izbor iz Koenove poezije nastale u periodu 1956-2006. god.
Prvih nekoliko meseci 2016. godine, nije bilo mnogo novih informacija o njemu, sem par nekih fotografija u medijima, na kojima je vidno ostareli Koen. Krajem jula oglasio se dirlјivom porukom posvećenoj svojoj velikoj lјubavi iz šezdesetih Marianne-i Ihlen, koja je tih dana preminula, poručivši joj u tekstu, da će joj se uskoro pridružiti. Mesec dana nakon Koenovog 82. rođendana, pojavio se 14. studijski album u njegovoj dosadašnjoj karijeri nazvan „You Want It Darker”. U radu na ovom, prilično mračnom i slutećem albumu Leonardu su pomagali Šaron Robinson i Patrik Leonard. Za produkciju je bio zadužen Koenov sin Adam. Od ostatka materijala izdvojile su se pored naslovne pesme i „If I Didn’t Have Your Love”, „Traveling Light” i „It Seemed The Better Way”. Kritika je od starta glorifikovala ovo izdanje. Pun duha, ali vidno iscrplјen, Koen se pojavio na par press konferencija na kojima je predstavlјen novi album i onda je dvadeset dana kasnije u svim svetskim medijima, odjeknula vest da je Leonard Cohen preminuo u snu 7. novembra u svom domu u Los Anđelesu i da je po sopstvenoj želјi tri dana kasnije sahranjen u porodičnoj grobnici na montrealskom groblјu Shaar Hashomayim Cemetery u prisustvu najbližih rođaka. Time je okončana životna priča jednog najvećih umetnika druge polovine XX veka, prepuna uspona i padova, osporavanja i glorifikovanja. Nјegovi saradnici, prijatelјi, poštovaci i brojne javne ličnosti narednih meseci, neprestano su u medijima isticali značaj Leonarda Koena za modernu književnosti i muziku i izjašnjavali se o izuzetnosti dela koje je on tokom života stvorio.
Tokom nepune tri godine nakon Koenove smrti, širom sveta održane su brojne manifestacije u njegovu čast. Decembra 2016. godine, u njegovom rodnom gradu Montrealu, održan je koncert njemu u čast, naslovlјen po poemi iz njegovog romana „Divni gubitnici“, „God is Alive, Magic is Afoot”, a otkrivena su i dva ogromna murala na zidovima zgrada tog kanadskog grada. Na godišnjicu Koenove smrti, njegova porodica, organizovala je veliki tribute koncert na kome su pored ostalih nastupili i: Elvis Costello, Sting, k.d. lang, Adam Cohen, Damien Rice, Courtney Love, Lana Del Rey i dr. Ovaj koncert prenosila je uživo kanadska TV, a delimičan snimak, nezvanično je objavlјen na DVD izdanju „Tower of Song – Live Tribute to Lwonard Cohen”. Tri dana kasnije, u montrealskom muzeju savremene umetnosti, otvorena je interaktivna izložba „Leonard Cohen: Une Brèche en Toute Chose / A Crack in Everything“. Tokom petomesečnog trajanja, oborila je sve rekorde posećnosti ovog muzeja i odlučeno je da od 2019. godine bude prikazana u brojnim svetskim metropolama. Koenovi fanovi, nastavili su da održavaju svoja tradicionalna okuplјanja na grčkom ostrvu Hidra. Posthumno, objavlјen je veliki broj knjiga o Koenovom životu, te sa stručnim analizama njegovih dela, kao i niz zvaničnih i nezvaničnih Koenovih pre svega audio i video koncertnih arhivskih izdanja i obrada njegovih pesama. Po obimu izdvaja se nezvanično izdanje, šestostruki CD set „Leonard Cohen – The Archives – Classic Live Broadcast Recordings”, na kome se nalazi 67 live snimaka njegovih pesama, nastalih tokom njegove duge karijere. Vredi istaći i specijalno štampano izdanje iz 2017. godine, poznatog britanskog magazina Uncut iz njegove etablirane edicije „The Ultimate Music Guide“, u kome su novinari i urednici pomenutog magazina, na više od 120 stranica, obradili Koenovu višedecenijsku karijeru. Povodom druge godišnjice Koenove smrti, objavlјena je zbirka njegove poezije „The Flame”, koju je pisao tokom poslednje decenije svog života, a iste godine se na kompilaciji posvećenoj kanadskom književniku Alu Purdiju (Al Purdy, 1918- 2000), našao i arhivski snimak u kome Koen čita Purdijevu pesmu „Necropsy of Love”. Pre tri nedelјe u glavnom gradu Litvanije, Vilјusu, otkrivena je Koenova bronzana statua, a kanadska pošta je povodom 85 godina od Koenovog rođenja objavila tri komemorativne markice i predstavila ih na prigodnoj svečanosti u montrealskom Muzeju lepih umetnosti. Pre izvesnog vremena, Leonard-ov sin Adam, izjavio je da radi na CD kolekciji nedovršenih pesama svog oca, a danas 21. septembra se na You Tube-u, pojavio spot za prvu od njih, ratku numeru „The Goal“ i precizna informacija da će taj finalni Cohen-ov album nositi naziv „Thanks For the Dance“ i naći se na tržištu 22. novembra ove godine.
Kao uteha poštovaocima dela velikog kanadskog umetnika, ostaje to što će u današnjoj tehnološko-potrošačkoj eri, sigurno na tržištu različitim intervalima i povodima i u buduće pojavlјivati nizovi njegovih novih retrospektiva, arhiviranih i ranije neobjavlјenih, te izgublјenih studijskih i koncertnih snimaka, intervjua i naravno njegovih rukopisa i likovnih radova.
Bronislav Radulović – Fotografija sa koncerta u Amsterdamu 2008.
Bronislav Radulović – Bronko, rodio se pre četiri i po decenije. Odrastao i završio osnovnu školu u gradu Hajduk Velјka i Mokranjca, srećom ne stekavši nijedan porok. Ušao u novinarstvo zbog fascinacije pojedinim JU rok intervjuima, lepim ženama i delima Leonarda Koena. Bio novinar i urednik više domaćih časopisa, TV stanica i veb portala. Objavio više stotina tekstova i oko 2000 TV priloga i intervjua. Voli da fotografiše inspirativne zalaske Sunca. Mašta o supersportskim automobilima i Australiji. Voli da putuje i upoznaje druge narode i predele. Od nagomilanog balkanskog ludila, u proleće 2018. godine „pobegao“ je na Maltu, malo mediteransko ostrvo-državu, no i dalјe ga nervira to, što ne zna gde će ga to narednih decenija putevi konačno odvesti.