Stevan D. Jovanović alias Didula Didulić nastavnik je srpskog jezika i književnosti. Živi i radi u Zaječaru. On je jedan multimedijalni umetnik koji svoj muzički izraz ispoljava kroz muziku, književnost i dramsku igru. Do sada je obajvio 4 knjige i to 3 zbirke pesama i jednu dramu. Muzički je aktivan u nekoliko bendova. Vodi Dramsku družinu u okviru koje je sa osnovnoškolcima i srednjoškolcima uradio više predstava. Pokretač je i nekoliko radionica kreativnog pisanja što ga čini vrlo angažovanim u polju umetnosti i kulture sa više aspekata. Povodom toga ovaj intervju je i urađen.
eXperiment: Na početku ove naše priče moram da te pitam sledeće: Zašto baš Didula Didulić?
Steva: He-he-he! Taj pseudonim, ako ga tako mogu nazvati, nastao je 2007. godine kada sam postao rođeni stric. Dakle, bratu Radomiru rodio se sin Dimitrije, a ja sam ga prozvao Didulom. Kako je progovorio, tako je i Didula mene jednako prozvao, a par godina kasnije, kada sam najzad odlučio da mi otvore FB stranicu, u želji da ostanem anoniman, rekao sam da mi umesto pravog imena napišu Didula. Pošto se tražilo i prezime, dodali smo i ono Didulić, i eto, to je to. Zapravo nas ima dvojica Didula Didulića.
eXperiment: Muzički si prilično aktivan. Bio si član nekoliko bendova: Vis Novi Dan, Stepenik, Severoistok, Autori Kanta, Kroz Granje Nebo. Muzika je oduvek bila prisutna u tvom životu. Šta možeš reći o muzici koju slušaš i koju stvaraš?
Steva: Hm. Zapravo, jesam još uvek član svih tih bendova. Koliko će trajati druženje između ljudi s kojima sam stvarao i stvaram, toliko će i bendovi postojati. Danas je najaktuelnije Kroz Granje Nebo, moj najmlađi bend, ali kad god se okupi ekipa, zasvira i Novi Dan. Sa Buckom sam u pregovorima u vezi sa Stepenikom, Miloš Galetin mi je već poslao pesme za Severoistok, a što se tiše Autora Kanta, imamo materijala za dupli album. No, nema se vremena, a i gradovi nas vremenski i mesno dele. Često sam sebe upitam zašto iza sve te muzike ne stoji jedan ili dva benda, a onda mi se nametne odgovor u vidu stihova: Ispred mene, u meni, iza mene, svi stoje nejednaki. Prosto, nejednak sam čovek! Otud te šizofrene kompilacije.
A kad bolje razmislim, shvatim da se muzički nisam ni mogao grugojačije izgraditi. Ukratko, mislim da sam, kada je u pitanju domaća muzika upoznao sve sokake i ćorsokake. Malo kasnije, tek posle dvadesete, iako sam glatko mnogo ranije mogao to, stupio sam u dodir sa stranom muzikom. Strani jezik nikada nisam naučio kako treba te me je, kada je u pitanju strana muzika, uvek pod svoje više uzimala harmonija. Kada je u pitanju tekst moji mentori su Džoni, Milan, Bora, Sejo Sekson, Rundek, Divljan, Šobić, Balašević…. Konfuzna je i meni cela priča… Iz nje, verovatno, treba izvući moju lakoću postojanja i stvaranja. Tekst napišem brzo, muziku brže stvorim, nema mnogo filozofije u komponovanju jer sam samouk. Ne vodim računa o mnogo čemu, idem na osećaj i emociju. Kada je u pitanju tekst, tu sam teži.
eXperiment: Imajući u vidu da se baviš pisanjem i da si objavio 4 knjige do sada ali i da si muzički angažovan, da li postoji razlika između pisanja pesama za neku muzičku numeru od pisanja, nazovimo je, klasične poezije koja ne mora da podleže tim normama „pevljivosti i ritmičnosti“? Da li je proces stvaranja ove dve vrste pesama različit ili to nema nikakvog značaja?
Steva: Postoji razlika! Kakva? To, pretpostavljam da zavisi od pristupa. Za mene postoji pesma i tekst. Tekst je onaj koji je tu radi muzike. Pesma može i bez nota, ali može, naravno, i sa. Komponovao sam i Crnjanskog… Nekima se to nije nimalo dopalo, meni jeste… Šta hoću da kažem? Danas treba iskomponovati nekog klasika kako bi došao do ušiju onih koji bi se eventualno upecali. Slušanje je lakše od čitanja. Dakle, jedno je pesma, jedno je tekst! Kada je u pitanju komponovanje klasične poezije, mislim da sve može da se otpeva, ali na različite načine. Zmaj teško da bi poslužio za rokenrol, Dis bi…
eXperiment: Neminovno moram da spomenem tvoju zbirku dečije poezije „Filozofi u pižamama“ koju si objavio 2016. godine. Pored knjige tu je CD sa muzikom i dečijim recitovanjem pesama iz knjige. Odlična ideja i odličan konecpt. Reci nešto o tome.
Steva: Volim da stvaram poeziju za decu! Taj vid izraza je u meni! CD je zapravo ideja Miloša Petkovića čija je Vokalija. Vokalija se bavi audio-zapisima. Da, vrlo važna knjiga zbog toga što uz nju ide taj CD na kom su ti glasići! Dušan Zdravković je sve lepo izmontirao. Svaka im čast. Nika Dušanov mi je sklopio knjigu. Ja sam samo pisao. Mnogo još pesama za decu imam…. Šta mislim o knjizi? Ne znam, ponosan sam… Ako nikome drugom, dečici sa diska će zauvek knjiga i disk biti važni. Nadam se.
eXperiment: U saradnji si Omladinskim centrom u Zaječaru vodio si radionicu kreativnog pisanja. Mislim da se zvala Budionica. Da li još uvek vodiš tu radionicu ili sada radiš ne nekom drugom projektu? Da li su mladi zainteresovani za pisanje ili kako je cela radionica prihvaćena?
Steva: Taj Omladinski centar je nešto najznačajnije što se desilo Zaječaru kada govorimo o pravilnom odrastanju mlađih i mladih. Svaka čast Danku, Dekiju i ekipi… Da, vodio sam takozvanu Budionicu do prošle godine. Vodim i ove, ali u školi i dosta nemarnije. Nemam vremena, a i manje je zainteresovane dece. Sada ih je petoro, a bilo ih je i po dvadeset petoro… U principu, kada radim tako nešto, radim samo ako imam za koga. Lepo mi je kada me teraju da radim nešto pametno. Što se tiče ostalih angažovanja, stalno nešto radimo. Trenutno poetsko-scenski prikaz i predstavicu za Domijadu koja će se ove godine desiti u Zaječaru. Takođe, radim sa četvrtacima lutkarsku predstavu Knjiga o džungli, sa decom iz L-Daun udruženja takođe radim na jednoj predstavi i tako… Jurcam, jurcam…
eXperiment: Vodiš i školski teatar sa grupom srednjoškolaca. Do sada ste odradili nekoliko predstava za koje sam sa više strana čuo da su odlične. Koja je tvoja uloga u toj priči? Reci mi nešto detaljnije o tome.
Steva: Ja sam ti tu neko u koga mladež ima najviše poverenja i sa kim voli da radi. Imamo neviđenu energiju koja može sve. Te predstave, od kojih je retko koja doživela više od premijere, ostale su, na neki vešt način, u sećanju. Otud i ti znaš za njih. Imam sreće što predajem u osnovnoj školi. Sa mnogo dece ostanem u dobrom kontaktu i posle upisa srednje škole. Onda oni pozovu još nekoga i tako se okupimo i osmislimo na čemu ćemo utrošiti vreme. Sve je to, počelo, zahvaljujući osnovnoškolskim predstavama i kasnije, Budionici.
eXperiment: Šta možeš reći o projektu „Istočna Srbija to smo mi“ i vašem učešću u njemu.
Steva: Ponovo Omladinski centar! Hvala mu! Meni je tad Novi dan već bio raštrkan. Ostali smo Grbić i ja… Snimili smo pesmu Napredujemo pod novim imenom Autori kanta! Uživali smo ta dva dana koliko nam je trebalo da pesmu napravimo i snimimo je! Ta pesma bi trebalo da se peva! I ostale sa albuma. Tako nešto treba raditi 4 puta godišnje. Ali…
eXperiment: Godine 2016. pokrenut je festival Outhide. Ti si učestvovao sa svojim bendom VIS Novi Dan na tom prvom Outhajdu. Da li si možda razmišljao o mogućnosti angažovanja svoje glumačke trupe u Outhide, imajući u vidu da je sam festival u razvoju, da ga vode mladi ljudi i da sam festival treba da se širi u tom jednom umetničkom smislu?
Steva: Saglasan sam sa tobom. Da, ali ne mešam se nikome u posao! Nisam razmišljao na taj način ali bih bio izuzetno počastvovan ukoliko bi usledio poziv te vrste. Tako je Dramska družina Budionice bila i te kako ponosna kada je jednu od svojih najkontroverznijih predstava odigrala u okviru festivala Zalet! Ti momci znaju šta rade i stojim iza njih. Što se tiče muzičkih nastupa, prve godine svirao je Novi Dan, a valjda treće Kroz granje nebo! Uvek je moja čast!
eXperiment: Jedan si od osnivača Timočkog kulturnog kluba Zaječar, koji su planovi i ciljevi kluba?
Steva: Da! Po mom mišljenju to je takođe pametna priča. Imamo nameru da organizujemo što više pametnih dešavanja u gradu. Pametnih, a samim tim i neobičnih. U planu nam je da ove godine govorimo sa ljudima iza kulisa, onima koje ne znaju mnogi, a koji zaslužuju pažnju, da ukazujemo na vrednosti, ali i da, onako kako smo to i do sada radili, kritikujemo ono što jeste za kritiku.
eXperiment: Iz svih napred navedenih pitanja može se zaključiti da si prilčno aktivan i da imaš mnogo obaveza. Kako se uklapaš sa vremenom i kako sve postižeš znajući da imaš klinca od 3 godine koji sada traži najviše pažnje i vremena?
Steva: Uf, teško pitanje! Jedva čekam da poraste pa da možemo zajedno na probe! Uglavnom nailazim na razumevanja sa svih strana. Imam dobru suprugu! Imam dobre pomagače! Tako nekako i dalje uspevam!
eXperiment: Muzika za preporuku. Film za preporuku. Knjiga za preporuku.
Steva: Hajde na prvu, ono što me trenutno ima. Muzika Morfin, film La la lend i knjiga O pisanju, King.
