Roman Džordž Orvela „1984” jedan je od najboljih i najpopularnijih romana svih vremena. Roman koji nikog nije ostavio ravnodušnim i koji je i dan danas prilično aktuelan iako je napisan pre skoro 70 godina. Prvi put objavljen 1949. godine, 1984 ispituje autoritativnu vladu čija se kontrola proširuje na umove svojih ljudi. Nezavisna misao je iskorenjena dok su činjenice izvrnute do neprepoznavanja.
Proteklih nekoliko godina roman je počeo abnormalno mnogo da se prodaje, naročito posle pobede Donalda Trampa na izborima u Americi. Prodaja je skočila za nekoliko hiljada procenata u odnosu na raniji period. Orvel je ponovo bio u centru pažnje. Društvene mreže su se rasplamasale poredeći Orvelijanu sa sadašnjim vladajućim sistemima širom sveta i ustaljenim stanjem stvari koje nam je nametnula ekspanzija tehnologije. Međutim, pre nego što je jezik Orvelijane krenuo sa primenom širom socijalnih mreža i interneta, tema iz romana je pronašla utočište u rock and rollu dekadama unazad. Od pank roka do repa, od Dejvid Bouvija do Stivi Vondera.
Ovo su 10 najboljih pesama inspirisanih Džord Orvelovom „1984”.
1.David Bowie, „1984”
Objavljena na albumu Diamond Dogs, Dejvid Bouvijeva (David Bowie) teatralna „1984“ pojavila se dekadu ranije u odnosu na godinu iz naslova. Bouvi je toliko bio opčinjen romanom da je u početku želeo da napiše muzičku interpretaciju za roman. Međutim, konflikti oko Orvelove imovine su ga omele u tim planovima. „Sigurno je da su pokretna sila Diamond Dogs-a i Metropolis i 1984.” rekao je Bouvi za Rolling Stone 1987. godine.
Pesma doslovno prati roman. Uprkos njegovom glam stajlingu, Bouvi je uspeo da iznese taj turobni nihilizam izvukavši najbolje iz njega. Pesma „1984” održava tiransku težinu romana, jasno iznoseći Orvelove prikaze kontrole misli, publikovane državne propagande koja intelektualno amputira svoje građane.
Oni će rascepati tvoju lepu lobanju
i napuniti je vazduhom.
Bouvi jezivo i stresno plače:
I kažem ti da si u osmadesetim,
ali brate, tebi nije stalo
bićeš upucan za bilo šta
sutra nikad neće stići
čuvaj se podivljale čeljusti
1984.
2.Subhumans, „Big Brother”
Pank voli roman 1984. To je možda jedina knjiga koja se češće spominje u tom pank rok žanru od Paklene Pomorandže. Napisana na samom početku osamdesetih godina, pesma „Big Brother” prenosi frustaciju iz te Britansko-Tačerovske ere, što je ujedno i popularna meta za pank muziku tog vremena. U njoj Subhumans koriste snažan tekstualni prikaz masovnog nadzora (telekrani u romanu) kao odgovor na efekat isprananja mozga posredstvom mejnstrim medija:
Evo mi smo sada u Novom dobu
želim da smo mrtvi, urla pevač Dick Lucas.
Tu je televizor, u mom predsoblju
i sjebava me u glavu.
Iako pesma možda lirski nije elokventna kao Bouvijeva, pesma govori o aneksioznosti koja je razultat prekomernog nadzora i trgovanja strahom.
Neko mi je rekao
Veliki brat te posmatra
a neko drugi je rekao
ti znaš da to nije istina
kome ćeš verovati?
Dovoljno ironično je to, da su i Orvel i Subhumans predvideli ekspanziju prismotre i nadzora nad modernim britanskim građanima, jer od 2011. postoji po jedna CCTV kamera na svaka 32 čoveka u Ujedinjenom Kraljevstvu.
3.Eurythmics, „Ministry of Love”
Juritmiksove (Eurythmics) zarazne pop pesme jednostavno nisu sačinjene od „slatkih snova“. Eni Lenkoks (Annie Lennox) i ekipa nisu se samo zadržali na pesmi već su napisali ceo soundtrak za film 1984 koji je adaptacija romana „1984”. „Ministry of Love” je naročito jeziva pesma. U knjizi, Orvelov narator opisuje Ministarstvo Ljubavi kao najstrašnije od četiri Ministarstva (Ministarstvo Istine, Ljubavi, Mira i Obilja). „Miniljub” kao takvo jeste skraćenica za „održavanje zakona i reda” u fiktivnoj državi Okeaniji iz romana.
Juritmiksova pesma je snažnija u kompoziciji nego u jezičkom izrazu, jer jedini tekst u pesmi predstavlja zujeće ponavljanje reči „Ministry of Love”. Zvučno ona je dominantna i zlobna. Sterilna ritam mašina i sintisajzer marširaju u taktu mašinskog vokala. Zastrašujuća buka koja podseća na njištanje svinje polako se utapa na samom kraju – možda kao blaga aluzija na stalnu i napornu proizvodnju sirovog gvožđa (gvozdene svinje, eng. iron pig) u romanu.
4. Rage Against The Machine, „Testify”
Rage Against The Machine doveo je do revolucije prevashodno u komercijalnom roku, u vremenu kada su političari zauzeli počasno mesto na top listama. RATM su, u velikoj meri, isto kao i Orvelovov protagonista Vinston Smit bili razočarani sistemskim lopovlucima i apsulutnom moći. Njihov album snimljen 1999. godine „The Battle of Los Angeles“ podudario se sa mnogim napetim političkim događajima – Bil Klintonove deregulacije Vol Strita, nastavljene pobune Zaptista u Čiapasu i STO nemiri (Bitka u Sijetlu) kojima je pokušano da se sruši korporativna hegemonija.
Los Anđeles se i dalje oporavljao od Rodnej Kingovovih nemira iz 1992, koji su frontmenu Zeku de la Roši bili sve potresnija referenca za 1984. Pri kraju pesme, de la Roša strogo intonira (parafrazira) slogan iz romana:
Ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost
ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost.
5. Douglas Dare, „Doublethink”
Vremenski najutanačenije upućivanje na Orvela, odnosi se na Douglas Dare i njegovo objavljivanje pesme „Doublethink” sa njegovog drugog LP-ija „Aforgfer”, nekoliko nedelja pre nego što je Donald Tramp izabran za predsednika i samo nekoliko meseci pre afere Kelani Konvejnsovih „alternativnih činjenica”. „Doublethink” je nazvana po Orvelovom terminu za državno naredbnu spoznajnu neskladnost „Da znaš i da ne znaš” kao što se navodi u knjizi. „Biti svestan potpune istinitosti izgovarajući pažljivo konstruisane laži, imati istovremeno dva mišljenja koja su se međusobno isključivala, znajući da su protivrečna a ipak verujući u oba; služiti se logikom protiv logike.”
Pesma je Orvelovska od početka do kraja. Tužnim klavirskim jaukom sličnom zvuku Radioheada i Nick Hakima, „Doublethink” iznosi viziju telekrana iz romana:
Ispred ekrena
mi zurimo u svetlost
i slušamo
našeg Velikog Brata svake večeri
6. Dead Kennedys, „California Über Alles”
Pankeri iz San Franciska Dead Kennedys bili su dobro podmazana disidentska mašina. Pevač Dželo Bijafra (Jello Biafra) je možda dozirao svoje tekstove sa humorom, ali to je samo bendu pomoglo u oštrom satiričnom muzičkom izrazu. Njihova najpoznatija pesma „California Über Alles” osuđuje navodnog hipi-fašističkog tadašnjeg (i sadašnjeg) Guvernera Kalifornije Džeri Brauna.
Pesma se oslanja na nekoliko referenci – naziv je proistekao iz stiha Nemačke nacionalne himne iz vremena vladavine Trećeg Rajha “Deutschland, Deutschland über alles” (Nemačka iznad svega). Naravno, Biafra nije mogao da odoli a da ne upotrebi i neke dragulje iz 1984-te:
Zatvori oči, ne može se desiti ovde
Veliki Brat na belom konju je blizu
Dalje u pesmi Biafra peva svojim gnusnim vibratom:
Sada je 1984.
kuca na tvoja vrata…
7. Aesop Rock, „One Brick”
Sa svojim uvrnutim jezičkim izrazom i dvosmislenom teškom rimom, Aeosp Rock se u velikoj meri smatra književnim reperom. On je poznat po korišćenju referenci koje upućuju na Šekspira i poseduje bogat vokabular izražavanja. Tako da nije iznenađenje što je Rock (née Ian Bavitz) eventualno uronio u dubine 1984-te u potrazi za lirskim materijalom. U pesmi „One Brick” sa albuma „Labor Days” iz 2001. godine Bavitz repuje:
Govornice su podignute
plakati su napravljeni
slogani su skovani
pesme su napisane
glasine su se raširile
fotografije su izlažirane
peščanik je razbijen
ne ostavljajući mi mogućnost za beg.
Većina stihova se koristi direktno iz knjige, posebno iz scene u kojoj se Partija priprema za Nedelju mržnje.
8. Radiohead, „2+2=5”
Radioheadov album iz 2003. godine „Hail to the Thief” ima neospornu političku podlogu, ali pesma „2+2=5” je Orvelovska i naslovom i sadržajem. „Slušao sam dosta političkih programa na BBC-ijevom Radiju 4“ rekao je Jork za Rolling Stone 2003. godine. Zatekao sam sebe kako za vreme lude jutarnje kofeinske groznice, dok sam svom sinu u kuhinji spremao doručak, zapisujem male besmislene fraze, one Orvelovske eufamizme koje Britanska i Američka vlada tako vole. One su postale pozadina samog albuma”, rekao je Jork.
Uvodni tekst pesme izražava Jorkove izjave u intervjuu.
Da li si takav sanjar
da uvedeš red u svetu, zavija Jork.
Ostaću kod kuće zauvek
gde dva i dva uvek daje pet.
Besmislena jednačina odnosi se na mogućnost Partije da kontroliše informacije i poriče čak i objektivnu stvarnost. Pri samom kraju romana, protagonist Vinston Smit bio je gnusno mučen u Ministarstvu ljubavi. Slomljen poput konja, u prašini šahovske table, on je ispranog mozga ubeđen da je „2+2=5” više ne dovodeći u pitanje apsurdnost toga.
9. Stevie Wonder, „Big Brother”
Hej, 1984 nije samo za pankere. Možda je ovo najneočekivanije ime koje se pojavljuje na ovoj listi, jer čak i pop ikona poput Stivi Vondera (Stevie Wonder) nije ostala imuna na Orvela. Objavljena 1972. godine na albumu „Talking Book “ pesma „Big Brother” je jedna od najsuptilnijih protestnih pesama ikada snimljenih . Vonder peva svojim somotskim glasom :
Tvoje ime je Veliki Brat
kažeš da me gledaš na tv-u
i vidiš kako ka ničemu idem
tvoje ime je Veliki Brat
kažeš da si se umorio
od mog protestovanja.
Ako ovo nije najpotcenjnija pesma o Velikom Bratu, sigurno je jedina u kojoj je zastupljen klavinet.
10. The Jam, „Standards”
Paul Viler (Paul Weller ) iz benda The Jam je bio profesionalac u prikrivanju subverzivnog sadržaja u hitovima sa top lista. I pesma „Standards” ne odstupa od tog modela. Numera iz 1977. pevana je kroz perspektivu totalitarnog režima, u velikoj meri sličnog onom koji je uspostavljen u Okeaniji iz 1984. Iako je cela pesma u Orvelovskom maniru, Viler otvoreno upućuje na knjigu dok peva:
I neznanje je moć
mi imamo Boga na našoj strani
Pogledaj, ti znaš šta se dogodilo Vinstonu…
Zapravo, „Neznanje je moć” je direktan citat zadnjih reči zloglasnog slogana Ministarstva Istine, dok „ti znaš šta se dogodilo Vinstonu” upućuje na eventualno protagonistovo ispiranje mozga i njegov poraz. Na samom kraju knjige poslednje četiri reči su poražavajuće: On je voleo Velikog Brata. Ups. Upozorenje, spojler!
Deo teksta koji objašnjava i opisuje ovih 10 pesama je zapravo prevod sa sajta Paste Magazina. Uvod je napisan nezavisno od toga.
Tekst preveo Miljan Ristić a.k.a eXperiment