Iskrzanim ulicama
narkoman se sapliće
o sopstvenu senku
sav talog iz sutrašnje more
pada po našim čistim snovima
Rano nam je za poraze
a kasno za oproštaje.
Nismo sami na ulici
lažni proroci
dobijaju žig
da znaju u čijoj se službi
nalaze –
prlјaju pogledom
i svojim lјigavim dodirom
opoganjuju ikone
misle da su dostojni
da milost traže…
Ušivam rane starim kanapom
preko ružnih ožilјaka
tetoviraću Svetlost.
Ko dobije sve
mnogo je izgubio
ako je tada sebe prodao.
Čekam neumitne procese
navikao na predavanje
čak i kad tamni su oblaci
neka krene razdvajanje
i nek svako svoje grehe
Ispašta
Gubavci čekaju
Mesiju
savijeni, umotani u platu
šapuću molitve…
Neću se vratiti u ovaj
Grad
Ovde kurve ne uzimaju telo
već ispijaju dušu.
Iako sve govori protiv
starih vrednosti
iako sve prlјa izvore
čednosti –
osluškujem sebe
i veran sebi ostajem.
Laži me povređivale
smutnje
nervirale
očekivao loše
dobijao gore
opekle me izdaje
kuvale prevare
ledom Severa
sebe pokrivao
da toplije mi
u samoći bude.
Ali se tešio da
dugove sam platio
teškim suzama
sebe pročistio
i ne plašim se što slutim
udare
niti se plašim suda
Istine.
Neka se uplaše
Zlu odani
ako za strah od Nјega
znaju
nek se uplaše i pokaju
za njih nema mesta
u raju.
Emil Petrov (Dimitrovgrad, 1968) Objavlјene knjige: Izgublјena ostrva (1998), U izgublјenom gradu (2000), Let kroz sumrak (2003), Potonuli brodovi (2007), Crne šume (2009), Glina, prašina i malo sećanja (2012) i Rez (2018).