Danas, ispred kapije, na samom pragu dvorišta porodične kuće imali smo bliski susret sa smukom od bogami metar i po dužine. Kada smo ga videli nije nam bilo sve jedno, ali dobro smo znali da nam neće nauditi. On je samo išao svojim putem i bio je uplašen isto koliko i mi kada smo ga videli. I bili smo u pravu. Fotografisali smo ga sa pristojne daljine, a on je samo odgmizao u visoku i gustu travu. Iskren da budem, više se plašim ovih sumanutih vozača besnih automobila koji jure kraj nas, nego ovog nezvanog gosta. Ljudi se treba bojati. Oni su pobesneli i podivljali. Životinje se samo bore za opstanak u ovom bezdušnom svetu u kojem caruje čovek.
