Fotografija je kao ogledalo. U njoj se ogleda delić neke stvarnosti. Delić istorijskog momenta koji bi drugačije bio zaboravljen. Fotografija je produženo sećanje, te mi fotografišemo da bismo se sećali.
John Grady
Mi pravimo fotografije da bismo razumeli šta nam znače naše životi.
Ralph Hattersley
Fotografija Predraga Trokicića u najvećoj meri bavi se motivima grada i sredine u kojoj živi. Bilo da fotografiše ljude, prirodu, arhitekturu, prizore iz svakodnevnog života ili bilo koje druge motive, Trokicićevo digitalno oko beleži trenutke i prikaze koje su svuda oko nas i kojih možda nismo svesni. Prolazimo pokraj njih svakodnevno neobraćajući pažnju. Kao da ne postoje. I onda kada ih uočimo na fotografiji tek onda postajemo svesni njihovog postojanja. Tek onda počinjemo da shvatamo i dajemo neki dublji smisao, kako samoj fotografiji tako i onome što je fotografisano. Na Trokicićevim fotografijama vidimo fragmente Negotina i Negotinske Krajine koje nagoveštavaju neku širu sliku, kao delić mozaika koji je otrgnut od celine kojoj pripada a koji sam za sebe ima određeno značenje i poruku. Vidimo ljude koji prolazeći kroz život bivaju uhvaćeni okom kamere i na taj način zauvek sačuvani od zaborava, iako oni kao takvi više ne postoje jer nakon fotografisanja postaju prošlost. Takođe, vidimo i deliće nekih većih celina koji gotovo da vuku ka apstraknom izrazu pa nam je vrlo često potrebno da se dobro zagledamo čak i zamislimo da bismo shvatili šta je to uslikano i prikazano na fotografiji.
Uvek dosledan i uporan i uvek sa fotoaparatom u ruci Trokicić ide kroz život fotografišući sve što mu privuče pažnju i zaintrigira radoznalost. Ako je neko digitalno oko tj. obejktiv Negotina, onda je to sigurno Predrag Trokicić.
Njegove fotografije objavljuju se kao ilustracije na sajtu Peščanik. Objavljeno mu je blizu 500 fotografija. Učestvovao je sa dve fotografije na 13. međunarodnom bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu. Imao je dve samostalne izložbe: u kafe-galeriji Meduza u Beogradu i u Domu kulture u Negotinu. Imao je i dve grupne izložbe: Negotinski umetnici i kolekcija dela iz fonda Doma kulture i kolektivna sa Foto klubom Negotin. Takođe, fotografije su mu objavljivanje u Časopisu za književnost, umetnost i kulturu Buktinja. Na koricama 49. Buktinje nalazi se njegova fotografija.
Treća samostalna izložba održana je dana 15.4.2017. u Caffe Clubu Cinema u Negotinu. Ona je i razlog za pisanje ovog teksta.
U večerenjim satima, u prijatnoj atmosferi, pored dvadesetak odštampanih fotografija koje su bile postavljene po celom kafiću, vrtio se slajd-šou na video bimu sa prikazom većeg dela Trokicićevog stvaralaštva. Takođe, ceo događaj bio je upotpunjen neobičnom fussion muzikom koji je za ovu priliku specijalno izmiksovao autor izložbe. Ljudi su čavrljali, pili svoje piće, gledali fotografije i video koji se odvijao na video dimu. Jedno prijatno, atipično i prilično opuštajuće veče.
Fotografije sa izložbe: Filip Ristić i Miljan Ristić.
