Dana 23.03.2017. godine u Domu kulture Negotin, Osnovna škola „Vera Radosavljević“ proslavila je 53. godinu postojanja, to jest svoj 53. rođendan kako bi rekla deca.
Povodom toga učenici i nastavnici škole održali su priredbu pod nazivom „Kuhinja“ u prepunom Domu kulture.
Imajući u vidu činjenicu da je na priredbi učestvovao i moj mlađi sin, neminovno je da smo bili na pomenutoj manifestaciji.
Malo je reći da sam se oduševio. U poslednjih nekoliko godina nisam se toliko smejao kao što sam se smejao na sinoćnoj priredbi. Suze su mi pošle od smeha. Deca su me oduševila. Ne mogu vam opisati koliko je opuštajuće na mene delovala ta priredba. Tih sat vremena zaboravio sam na sve i maksimalno uživao. Sve muke i probleme koje svakodnevno mučim i pokušavam da prevaziđem da bih sebi i svojoj porodici obezbedio što bolje uslove života, sva ta besparica koja svakog od nas, svakim danom, u manjoj ili većoj meri pritiska i zagorčava iovako težak život, sva ta licemerja i laži kojima smo obasuti sa svih strana a naročito u ovim trenucima predizborne paranoje su nestala kao rukom odnesena. Gledao sam tu dečicu obučenu u kostime lubenica, šargarepa, jagoda, paradajiza, trešnji, jabuke, brokulija, torti, bombona, čokolada, kuvara, kuvarica, klovnova… kako igraju, pevaju, sviraju, recituju, glume… i imao utisak da se nalazim u nekoj drugoj dimenziji, mnogo boljoj i veselijoj od stvarnosti koju živimo. Uživao sam u tom šarenilu boja i muzici koja je u osnovi imala temu hrane i uz koju su ta dečica izvodila svoj program. Kakvo olakšanje za dušu i um. Nešto što mi je bilo preko potrebno.
Ovom prilikom želim da čestitam najpre deci učesnicima na predivnoj večeri koju su nam pružili. Ponosan sam na vas deco! Mnogo puta do sada ste nam dokazali i pokazali da još uvek ima nade za nas kao društvo i državu, sve dok imamo vas kao takve. Mlade, iskrene, neiskvarene i talentovane. Da je i više nego potrebno da se u daljem životu češće ugledamo mi na vas a ne vi na nas, da ustvari mi roditelji i „matorci” moramo i trebamo mnogo toga da naučimo od mlađih, od naše dece. Ako ništa drugo, onda makar da svet posmatramo očima deteta. Sigurno je da bi bio mnogo bolje, veselije i srećnije mesto.
Svaka čast i prosvetnom kadru škole koji je organizovao ovu priredbu. Znam da nije bilo lako, da su teški uslovi ali sinoćna priredba je pokazala da se i to može. Da se sa malo volje, truda, kreativnosti, ljubavi i dobre organizacije može napraviti mnogo dobrih i uspešnih dela. Jedna od njih je svakako i ova duhovita, vesela i opuštajuća dečja priredba, poučna i zanimljiva ne samo za decu nego i za odrasle.
Bravo Vero i srećan rođendan!
