Iskreno rečeno sinoćna epizoda Igre prestola me je svojim krajem potpuno razbila i šokirala. Baš kada sam pomislio da je sve već postalo tako dosadno i predvidivo, dogodio se taj „Hold the door“ momenat. Ostao sam bez teksta. Ceo dan samo o tome razmišljam. „Hold the door“. „Hold the door“. Toliko dugo voditi priču, gotovo deset godina od objavljivanja prve knjige, kroz sedam knjiga i šest sezona serije i na polovini šeste sezone sve izokrenuti i dati sasvim drugačiji smisao i poentu samo jednom sekvencom (scenom) od nekoliko minuta je pravo savršenstvo. Majstorstvo trilera. Svaka čast Martine! Ovim si dokazao da si veliki pisac. Kao što je i režiser dokazao da zna svoj posao. Smatram da je ova peta epizoda šeste sezone najbolja od svih epizoda Igre prestola. Šta li nas dalje čeka? Mnogi se to sigurno pitaju. A to i jeste suština cele priče, zar ne?
