Umorio sam se od licemerja, laži, nepravde, nepoštenja, koristoljublja, zavisti, podlosti, pakosti, mržnje, egoizma, proračunatosti, beskompromisnog oportunizma, prepotentnosti, trivijalnosti, gluposti, nekulture, femkanja, foliranja, nasilja, korupcije, kriminala…
Danas smo okruženi time. Većina se ponaša u skladu sa tim načelima i sa takvim pogledom na svet koji favorizuje sve gore pomenuto. To je postalo tako normalno. Nametnute su nam neke instant, pseudo vrednosti i većina to sa oduševljenjem prihvata. Ništa više nije sveto. Bitan je samo novac. Gotovo da nema pravih prijatelja. Ljudi su se otuđili. Povukli u sebe. Dižu ogromne zidove oko svog malog sveta i prepuštaju samoći. Žive u tom svom malom svetu sami i jadni. Nastupila je kriza morala, kriza vere, kriza ljubavi, kriza na svim nivoima… Sama egzistencija dovedena je u pitanje. Pucamo po svim šavovima, a ljudi nemaju kome da se obrate za pomoć, savet, reči podrške, razumevanja i utehe… Kidaju se koreni, rasturaju brakovi, ne poštuju i obmanjuju najbliži…
Nisam pao u neku depresiju ili apatiju i nije mi namera da nekim svojim smor temama i druge bedačim. Napisao sam ovaj kraći uvod čisto da bih dao smer celoj ovoj priči. Hteo sam samo da kažem, da i u ovim teškim vremenima, ipak ima pravih prijatelja. Ima prijatelja koji u sebi kriju svu mudrost, znanje i iskustvo, koji će vam pomoći da razumete, da naučite, da se nasmejete i oraspoložite, da na tren pobegnete od stvarnosti… Ljudi samo ne gledaju u pravom smeru. Kao i uvek.
Ima takvih prijatelja. Oni su svuda oko vas. Oni vas nikad neće izdati. Na njih uvek možete da računate. Ima ih, ali svako prijateljstvo iziskuje i vaš trud i zalaganje. Potrebno je uložiti ljubav, volju, vreme, pažnju… I onda će vam se to desetostruko vratiti. A prijatelji su tu. Čekaju na vas. Da ih primetite. Da im posvetite pažnju. Da ih uzmete u ruke i krenete sa čitanjem.
Ja sam okružen prijateljima. Od njih učim svakodnevno. Posvećujem im vreme, pažnju, trud i ljubav i oni meni pružaju znanje, obrazovanje, kulturu, mudrost, iskustvo, čine me srećnim…
