Da li je naše detinjstvo bilo bolje?

Razlog za pisanje ovog teksta jesu sve učestalije objave na društvenim mrežama, pre svega Fejsbuku, u kojima se na jedan podrugljiv način nagoveštava kako je naše detinjstvo, danas sredovečnih ljudi, bilo bolje u odnosu na detinjstvo današnje dece i kako je nekada sve bilo bolje.

Ko ne zna šta su klikeri, klis, valjanje po blatu, oguljena kolena, pipke, taj ne zna šta je detinsjtvo i dečja igra.
Ko ne zna šta je audio kaseta, tapkanje sličica, crtani u 19:15, on je totalni promašaj od života.

Nonsens. Klasična zamena teza. To ne znači da je nekad bilo dobro, nego da nam je sada loše. Sa druge strane, fraza: „Al je nekad bilo dobro“ je prvi dokaz da starimo. Nama je tada sve bilo bolje zato što smo tada bili mladi, naivni, puni ambicije i radosti. Nismo shvatali ozbiljnost života i svet smo gledali kroz ružičaste naočare. Kako su prolazile godine i život polako počeo da nas pritiska, kada su problemi počeli da se gomilaju a besparica počela da biva sve veća, kada smo napokon odrasli i kada su nam se razbile sve mladalačke iluzije, skontali smo da je mnogo od života prošlo i da je život često nepravedan i surov, da možda nikada nećemo ostvariti svoje mladalačke snove i da smo čitav život živeli u zabludi. Zato i objavljujemo takve tekstove i fotografije, jer mnogima i jeste bilo bolje tada, kada su bili mladi. To je tako normalno. Sada kao sredovečni ljudi i matorci ne gledamo na život istim očima kao što smo gledali pre mnogo godina. Ali nije u redu da današnju decu osuđujemo što se tako ponašaju i tako žive. Takvo je stanje stvari. Svako vreme ima svoje breme. Njihova mladost i detinjstvo je takvo kakvo jeste. Naše je bilo drugačije. Gledano iz našeg ugla roditelja i zrelih ljudi, to vreme je bilo bolje. Možda i jeste. To uopšte nije ni bitno. Davno prošlo vreme. Pluskvamperfekat. Na kraju krajeva, mi smo im ostavili takav svet u nasleđe. Neke stvari bi se sigurno desile, ali za mnogo toga smo krivi mi „matorci“ koji se ovakvim i sličnim posprdavanjima rugamo mlađim generacijama. Da smo bili pametniji, obrazovaniji, mudriji, pošteniji, moralniji, manje pohlepni, sebični, oholi, zavidni i deca bi bila bolja. Ona su samo naš odraz. Odraz društva u kome žive. ONI SU POSLEDICA. MI SMO UZROK! Ustvari deca su i više nego dobra, kakvi smo mi bili i kakav smo im svet ostavili. To nikada nemojte da zaboravite kada odlučite da šerujete neku foru kako je nekad bilo bolje. Još jednu bitnu činjenicu ne smete da ispustite iz vida: Svetom vladaju starci a ne deca. Da vladaju deca ovo mesto bi bilo mnogo lepše i bolje mesto. Sve ovo što se dešava delo je staraca a ne dece.