Psihoterapija jedne filozofije

Fridrih Niče. Čovek koji je proglasio Boga mrtvim. Čovek koji je prezirao demokratiju, hrišćanstvo, modernog čoveka, licemerje, moral, ljubav, prosečnost… Čovek čija je filozofija bila glava ideja za rađanje nacizma a njegov pogrešno protumačen i interpretiran natčovek jedan od uzroka i „moralnog opravdanja“ za sprovođenje „svete“ misije holakausta. Čovek čija je filozofija  upalila Hitlerov um i navela ga da krene putem kojim je i krenuo.

I sad zamislite da takav čovek plače. Da li čovek takvog kova zapravo i može da plače? Ukoliko vas to zanima, onda obavezno pročitajte roman »Kad je Niče plakao«. To je psihoterapija jedna filozofije. Ničeove filozofije. To je filozofija jedne psihoanalize. Brojerove psihoanalize.

»Kad je Niče plakao« jeste jedan sukob ideja, stavova, filozofija i shvatanja života. Jedna mentalnа borbа između dva velika uma. Borbа intelekta između filozofa antihrista i priznatog lekara, jednog od tvoraca psihoanalize. Atipično razbijanje predrasuda, ubeđenja i iluzija kojima se obmanjujemo i samoobmanjujemo. Menjanje svesti i duhovno sazrevanje. Odbacivanja šablona po kojima živimo, po kojima se ponašamo i po kojima postupamo, sve iz svrhe duhovnog izlečenja i trijumfa nad samim sobom. Trijumfa nad našim najvećim neprijateljem. Nad sopstvenim egom.

Ali da ja bespotrebno ne filozofiram, pročitajte »Kad je Niče plakao« i sve će vam biti jasno.