Prosto ne mogu da poverujem da ću da napišem tekst sa ovakvim naslovom. Ne ide nekako. Experiment optimista. Glupo i neverovatno zvuči. Naročito za one koji prate blog eXperiment. Ali ipak je tako. Možda su moji tekstovi mračni, sarkastični, neko bi rekao pesimistični, ali ja ih pre svega smatram realnim. Nije u pitanju pesimizam i gledanje na život uvek sa tamne strane. Naprotiv. Prilični sam optimista, koliko god neverovatno da zvuči.
Pezimizam je loš. Pesimisti sa svojim stavom nikako ne mogu biti pobednici. Oni su, u većoj ili manjoj meri, gubitnici. Pesimizam demolariše i ubija volju, baca u apatiju i depresiju, širi negativnu energiju. Pesimizam je bolest za čovekovu dušu i čovekovo okruženje. Sa druge strane preterani optimizam isto tako je štetan. Ne treba živeti u lažima i zabludama i okretati glavu od stvari koje ne žele da se vide. Problemi i situacije, koliko god teške i mračne bile, neće nestati ili se umanjiti ako ih zanemarujemo ili pred njima zatvaramo oči. Čak naprotiv. Probleme treba rešavati što pre bez obzira koliko teško i bolno to bilo.
Život je surov. To je svako od nas, u većoj ili manjoj meri, osetio na svojoj koži. Sve nas je život šamarao i dalje šamara. To je neminovnost. Neko lakše podnosi te udarce a nekom padaju mnogo teško. Neko okreće drugi obraz kada ga život ošamari, neko odmah spusti gard a neko se upušta u težak okršaj. Međutim, u tom okršaju može biti samo jedan pobednik. Svi mi dobro znamo KO. Život niko ne može pobediti. Ne može ga pobediti ali može „sklopiti dogovor“, „potpisati primirje“.
Bitna stvar koju ljudi treba da shvate je da nije sve tako crno i da nije sve tako belo (ružičasto). Uvek ima tu milion nijansa i milion boja. Jing Jang. Čovek samo treba malo bolje da sagleda stvari. U svakom mraku postoji svetlo i u svakom svetlu krije se mrak. Čaša može biti polupuna ili poluprazna. Sve zavisi od pristupa.
Međutim, manimo se otrcanih fraza. Ono što hoću da kažem je da je malo potrebno da čovek bude srećan. A ipak malo je srećnih ljudi. Razlog tome? Ljudska sujeta. Ljudi, barem ovi sa naših prostora, nikad nisu uživali u onome što imaju već su uvek patili za onim što nemaju. Zato nikad i nisu bili srećni. Izgleda da ljudi ne mogu da skontaju da ne žive zbog drugih nego zbog sebe. Da nije bitno šta će drugi misliti ili reći. Ljudima se ne može udovoljiti zato se treba udovoljavati sebi. Prosto da prostije ne može biti. Mogu ja sad da filizofiram i da davim do sutra. Neću Vam reći ništa novo što Vi već ne znate. Za kraj mogu samo da rezimiram: lepota života krije se u malim stvarima. Sitnicama. Ko to provali biće zauvek srećan, baš kao JA. Zato ljudi, uživajte u malim stvarima. Vreme će Vam pokazati da su to ipak VELIKE stvari.
* Prezentirani tekst napisao sam za sajt 365 lepih dana. S obzirom na to da pomenuti sajt više nije u funkciji, a da mi je članak izuzetno drag, objavljujem ga na svom blogu. Na taj način ću ovaj tekst spasiti od zaborava a ujedno i učiniti dostupnim za sve one koji ga nisu pročitali. Neka ovaj članak zapravo bude moja novogodišnja čestitka svima onima koji prate blog eXperiment. Živeli !!!
Hvala na lepoj čestitci. Uzvraćam takođe:)
Olja
|iveli
Pravi praznični tekst, baš mi je nekako legao. Super.
Druže
drago mi je da ti se dopada tekst
Ne mogu za sebe reći da sam pesimista. Ako bih bio precizan, to bi se nazvalo “realni optimista”, ali sam saglasan da poprilična doza optimizma “leži” upravo u malim stvarima. I da je sve to, tu negde, oko nas. Neki to “uhvate”, neki ne.
Dragi moj Negotincu
sve je to umetnost življenja, a tako je malo pravih umetnika
Ok, već smo razjasnili da se kontamo, ali baš ovoliko….
Elem, nešto slično htedoh i sama da napišem; al’ nema svrhe, sve si rekao.
Želim ti pregršt lepih sitnica u Novoj godini i da ostaneš to što jesi, uprkos svemu i u inat svim!
Constrictoria
najpre dobrodošla u ovaj eXperiment. Drago mi je da si svratila.
Što se tiče pisanja, piši bez obzira što je možda neko o tome već pisao. Svako iznosi svoje mišljenje i svoje stavove tako da sličnost tekstova i poklapanja mišljenja samo može da nas poveže da delujemo zajedno kao nezavisni invidividualci.
Svakako da ću ostati onakav kakav jesam jer ovaj eXperiment sam JA. Ono što mislim, osećam, znam, želim, volim, mrzim, trebam, moram, vidim, čujem, shvatim, naučim…, ja o tome i pišem.
PS Takođe u predstojećim godinama želim ti puno sitnica koje život znače
Da, da… u crnom postoji jedno zrnce belog… i u belom uvek postoji jedno zrnce crnog… Ali mi nekako više volimo crno. Ja mislim da smo lenji. Nećemo da radimo, nećemo da preuzmemo odgovornost, inicijativu itd itd… Lakše je da to neko drugi radi za nas… Otuda ratovi, sistemi prinuda, eksploatacije… jel nama nije dosta… jurimo za “velikim” stvarima… dok nam “male” cure kroz prste… kao život…
Branko
sve je to umetnost življenja a tako je malo pravih, velikih umetnika