Slava Vam ?!.

Polako ali sigurno približava se zima. Mnogim ljudima to veoma teško pada jer su prinuđeni, da zbog loših vremenskim prilika, većinu predstojećeg perioda provode među četiri zida. Međutim, blagim približavanjem zime i samim tim kraja jeseni, nastupa i vreme krsnih slava u srpskim porodicama. To znači da će biti ića i pića koliko ti duša želi. Iz tog razloga ljudima i ne pada toliko teško to predstojeće hladno vreme znajući činjenicu da će u više navrata prisustvovati raznim slavama gde će, kao i uvek, preterivati u hrani i piću i svemu što ide uz to.

Krsna slava je srpski običaj i srpska tradicija. Ona predstavlja jednu od osnovnih karakteristika srpskog pravoslavnog naroda. Ostali pravoslavni narodi (Rusi, Grci, Bugari, Makedonci…) u neznatnom procentu slavi slavu, tako da  se slobodno može reći da je krsna slava specifičnost srpskog naroda. Slava se slavi zarad dobrobiti svih ukućana i samom njenom proslavom odaje se  čast i spomen svetitelju koji je zaštitnik porodice koja slavi slavu. Normalno da postoje određeni neophodni verski rituali koji bi trebalo da se preduzmu jer je slava jedan religiozan čin. Ovom prilikom samo ćemo ih spomenuti: svećenje vodice, kuvanje žita, odlazak u crkvu, presecanje kolača, održavanja zdravice…

Međutim, današnja proslava slave gotovo da nema nikakve veze sa svim onim što sam u prethodnom pasusu pomenuo. Ne poštuje se tradicija i običaj već većina slavi slavu onako kako smatra da treba. Nije od nikakavog značaja ako je slava u vreme posta ili u vreme posnih dana (sreda i petak), trpeza će svakako biti mrsna jer „nema bolje ’tice od ’tice prasice“. Ne ide se u crkvu, ne svešta se vodica, ne reže kolač već se samo prežderava i prepija. Slavi se po nekoliko dana, goste se i „Kurta i Murta“ i nije neuobičajena pojava da mnogi direkno sa slave završe u hitnu zbog prekomerenog prepijanja i prežderavanja i usled toga iznenadnog skoka krvnog pritiska, nivoa šećera i holesterola u krvi, trokiranja srčke, iritiranja čira u želucu ili trovanja alkoholom. U vreme slave hitne službe rade punom parom baš zato što ljudi ne shvataju i ne znaju kako se treba ponašati na slavi.

Domaćini, iako samo žele da istaknu svoju gostoljubljivost i samim tim pokažu pred drugima, samom proslavom slave u znatnoj meri ugrožavaju svoj skromni kućni budžet. Nakon slave potrebno im je i po nekoliko meseci finansijskog oporavka uz maksimalna stiskanja i drastične štednje jer samo na taj način mogu da izađu iz bule u koju su zapali samom proslavom slave. Sve se ovo događa iz razloga što isti ne shvataju suštinu i svrhu same slave pa samim tim i pravoslavlja. A suština je skromnost i umerenost. Slava treba da se slavi. To svakako. Ali ipak treba ispoštovati običaj i tradiciju. Slavu treba proslavitu u krugu porodice i bliskih prijatelja a ne kao što mnogi čine u krugu mnogobrojnih ljudi sa kojima gotovo i da neostvaruju nikakav kontakt, druženje i saradnju mimo te proslave slave. U vreme posta trpeza treba da bude posna i ne treba se preterivati ni u hrani ni u piću jer svrha slave nije prepijanje i prejedanje već slavljenje sveca. Od slave ne treba praviti pirovanje i bahanalije jer to je bogohuljenje. Slava nije obest i neumerenost već počast i neka vrsta pričesti. Ali ljudi to izgleda ne shvataju. Ni oni koji slave ni oni koji se goste. Bitna je samo dobra papica i dobra cirka. Sve drugo je manje važno.

Ono što mi je nasmešnije u celoj priči jeste gomila flaša vina koje gotovo svi domaćini dobijaju kao poklon od gostiju. I te flaše vina samo kruže. Od slave do slave. Od ruke do ruke. Samo se promeni ukrasna kesa i sa flaše obriše prašina i ista se uručuje kao slavski poklon. Sigurno je da kada slavite slavu mnogi od prijatelja vam svakako donesu kao poklon flašu vina. Vi nakon završetka slave imate gomilu buteljki vina sa kojima ne znate šta da činite. Ali to i nije tako loše jer u nekom doglednom vremenu i sami odlazite na više slava. Tada vam kolekcija vina koje ste dobili za slavu dobro dođe. Ne morate da trošite novac na kupovinu vina koje bi ste svakako odneli kao poklon. Izaberete neku od flaša pritom vodeći računa da ne odaberete baš onu flašu koju vam je baš taj prijatelj poklonio. Odlazite na slavu i poklanjate mu flašu vina. On opet isto tako, ponavlja čitav ritual. I tako u beskonačnost. Iz tog razloga  nije nimalo čudna situacija da na sledećoj proslavi slave dobijete neku od flaša od nekog vašeg prijatelja, koju ste Vi, pre nekog određenog vremena, na slavi, poklonili nekom tamo sasvim trećem  prijatelju, što opet ne znači da vi tu flašu ponovo nećete odneti kao poklon nekom četvrtom prijatelju ili poznaniku na slavu. Jedino rešenje da se taj niz prekine jeste ispijanje tih flaša u trenutku slabosti, krize ili nedostatku drugog alkohola pri proslavi slave.

Sad sam zaboravio šta sam hteo da kažem. Nema veze u žurbi sam. Idem na slavu. Pa kad se vratim i ako ne prepijem i ne zaglavim u hitnu, možda se i setim šta sam ono još hteo da vam kažem. Mada mislim da i vi sami znate to. zato ‘ajde na zdarvlje i srećna slava. Živeli !!!