Bor obojen muzikom

Ne znam da li sam isuviše umoran, koncertovanje celu noć, posao ceo dan, ili pak nisam bio dovoljno uporan, ali ne nađoh nijedan tekst o sinoćnom dešavanju u Boru. A trebalo bi biti tekstova (cvrkutanje se ne računa). Bilo je baš dobro veče. Retko dobro veče u istočnoj Srbiji. Čak ću se usuditi da kažem da nije bilo tako dobre muzike i takog dobrog zezanja u istočnoj Srbiji bar zadnjih 5 godina ?

Kenjam? O da li? Kao što bi otpevao Obojeni Program.

Možda se očekuje da postujem neku sličicu, video snimak koji će upotpuniti ovaj tekst, dočarati sinoćnu atmosferu, dati uvid kako je sve to izgledalo, ali moraću da vas razočaram. Ja sam čovek, nisam mašina (opet taj Obojeni program). Nisam jebeni kiborg, polu čovek polu andriod koji u produžetku svoje leve ruke ima ugrađenu kameru a produžetku desne ruke ipod, koji sve snima: kuda ide, šta radi, skim se druži, šta se dešava i sve to odašilje ko zna gde. Običan sam čovek od krvi i mesa i nije mi potrebna ta tehnološka nadogradnja da bih se osećao potpunim ili dobro proveo. Zapravo ja sam u Boru i bio da bih se dobro proveo a ne da bi svi mogli da vide da sam se dobro proveo. To nek rade pozeri. Nisam iz te priče.  Jedino što mi je sinoć bilo potrebno bila je dobra muzika. A nje je bilo i na pretek. I bilo je ludo i nezaboravno. (Koja kliše rečenica).  Bitno je da veče nije bilo kliše. Čak naprotiv. Izbacio sam svu negativnu energiju iz sebe. Loše misle, brige i strepnje nestadoše čim su krenule dobre vibracije. Ma totalna katarza.

Video sam mnoge cool ribe kako gibaju u ritmu tam tama plemena iz Darkwooda i bio sam baš hepi. Evo i sad dok pišem ovaj post i dalje pevušim „Idemo…. idemo… zapremina tela ipak nije dovoljna…“ iako sam spavao samo 2 sata i ceo dan radio kao konj. I kada se koncert završio i svi jeleni i ostale rogonje otišle kući svojoj, mi smo produžili provod u Borskom kafeu „69“ gde nismo uspeli da utvrdimo zašto se taj kafe zove baš tako a iskreno smo se nadali da hoćemo. Možda što uđeš kao 6 a izađeš kao 9.

Moraću još i da napomenem da mi je krivo što sam bio u gradu blogera, a blogere (pogotovu blogerke) nisam imao prilike da sretnem. Zezanje bi sigurno bilo još bolje, ali biće nekih drugih prilika, valjda… Možda smo i đuskali jedni pored drugih a da na to nismo ni obratili pažnju ili se nismo ni prepoznali. Mada ni to nije bitno jer “svaki trzaj svesti postaje navika”

I za kraj: tekst pesme Obojenog programa koja je bila na sinoćnom repertoaru i može se odnositi na Bor ili bilo koji drugi grad. Sve je isto, već decenijama.

Kosmos u tvom srcu

Ja sam znak koji stoji
Ja sam flaša puna boli
Ja sam kuća koja leti
Ja sam čelik sav se topim
Ja sam žena koja voli
Ja sam vreme koje stoji
Ja sam seks zato gorim
Ja sam niko što postoji

U tom gradu ja se bojim, lica su mi nepoznata
U tom gradu ja se krijem, zato tražim izlaz sada
U ovom gradu svi su ludi, uuu svi su ludi…

Ja sam junak koji beži
Ja sam večnost koja traži
Ja sam cirkus pun sam mrava
Ja sam šešir prepun glava
Ja sam dno morem plovim
Ja sam kafka sav u belom
Ja sam sistem baš sam dobar
Ja sam blato koje sija

U tom gradu ja se bojim, lica su mi nepoznata
U tom gradu ja se krijem, zato tražim izlaz sada
U ovom gradu svi su ludi, uuu svi su ludi…

Ja sam datum sav se gojim
Ja sam krst koji krstim
Ja sam desno ja sam levo
Ja sam gladan zato trošim
Ja sam rotten koji sedi
Ja sam maska pa se krijem
Ja sam kosmos u tvom srcu
Ja sam oko svo bez vida

U tom gradu ja se bojim, lica su mi nepoznata
U tom gradu ja se krijem, zato tražim izlaz sada
U ovom gradu svi su ludi, uuu svi su ludi…