Možda bi najpre trebalo dati objašnjenje zašto sam zaključao blog i zašto me nije bilo par meseci, ali koga je za to još briga? Neću da se zavaravam činjenicom da sam tamo nekom, tamo negde nedostajao, ali ako jesam onda mi je drago zbog toga. Možda sam nekog i razočarao svojim postupkom ali šta sad da radim? Mnogo je ali u ovim rečenicama. Izgleda da sam ispao iz forme.
Možda sam želeo sebi da dokažem da nisam postao zavisan od interneta, da dokažem da ta viruelna stvarnost nije preuzela primat nam stvarnim životom i da mi prioritet nije posato taj digitalni svet u kome sam imao mogućnost da predstavljam sebe onakvim kakvim bi hteo da me vide i dožive a ne onakvim kakav stvarno jesam. Teško je odoleti toj vrsti sociološkog zbližavanja. Lepo je biti društveno prihvaćen, u centru pažnje, okružen gomilom prijatelja… Primamljiva je to ponuda. Biti neko drugi. Predstavljati sebe u najboljem svetlu što će imati za cilj, manje ili više, ljudi koji će vas pratiti i poštovati. Ali to je samo zavaravanje i sebe i drugih. Život u laži. Virtuelno pa još laž. Apsurdno da nema gde. Zato su te socijalne mreže i doživele toliki uspeh i masovnu primenu. Ali to je tema o kojoj se mnogo razglabalo. Nema potrebe da se i ja sad tu pravim pametan i da popujem. Svima je preko glave tog popovanja i držanja predavanja kako treba da se živi, kako da se ponaša i za koga da glasa. Mnogo je mudrosera. Svi znaju sve i svi vas savetuju kako šta treba. Zato ja to neću da činim.
Ako volite da blogojute, blogujte. Ako volite da surfujute, čatujete, surfujte, čatujte po ceo bogovetni dan. Ako volite da se jebete, jebite see… Radite ono što vas čini srećnim, jer ako mislite da je nekog za to briga i da mu je stalo, onda ste, moram vam reći, u velikoj zabludi. Nikog nije briga i nikom nije stalo. Sem vaših najbližih. Niko drugi vas neće razumeti, saslušati i voleti. A najbliži su tu. Na dohvatu ruke ili sa druge strane ekrana?
Dragi prijatelju, em je ponedeljak, em me sve živo boli, em sam…… nesmem nastaviti jer bih ćitav post mogla napisati i zato nemoj da me ljutiš :)
Tvoju odluku poštujem i slažem se s onim: piši, ne piši radi ovo ono,……..ali, ali da baš nikog nije briga…. da nikom nije stalo …………e to NIJE TAČNO!
Ima nas mnogo koji te cenimo i volimo na ovaj virtuelni način i ……. ma čitamo se i dalje!
Verkić
volim i ja vas :P
Ha, “Vratija se Šime”…
‘bem mu sveca čoveče uzeo si mi misli iz glave. Čudo jedno kad pogledam kako nekako svi mi koji se družimo slično razmišljamo. Zato smo se i okupili nas desetak “istomišljenika” i jbg, kad nekog nema, baš se primeti. ;)
Druže
nedostajali su mi pojedini blogeri, povremeno sam virkao po blogovima, čituckao šta pišete ali ipak nisam hteo da komentarišem…
jutros kada sam otvorila poštu i videla da si opet među nama, obradovao si me, ti mladi čoveče.
nadam se da ti je porodica dobro .
Saveta
drago mi je da nekog obradujem od sabajle i to sa ovakvim tekstom :? Hvala ti za ovo mladi čoveče, mada polako ali sigurno bližim se četrdesetoj …
Exxx, drago mi je da si tu, iako mi ovaj tekst deluje nekako “negativno”.
Naravno da se svi predstavljamo u najboljem svetlu, jer svi mi sebe vidimo uglavnom pozitivno. A svi pišemo o onome što volimo, uglavnom. Ima nas blogera dovoljno koji će i saslušati i posavetovati, podržati i na kraju i voleti. Nikad nije sve crno ili sve belo, zavisi kako posmatraš stvari.
Meni i mnogima si nedostajao.
Breskvice
sva sreća da ima blogera poput tebe, uvek optimističnih i pozitivnih. Često se pitam kako to uspevate ali jednostavno vi ste takvi. Drago mi je da takvi ljudi postoje jer u suprotnom bi ovaj svet bio mnogo mračnije mesto.
zbog ove rečenice ću se truditi da budem što bolji …
Radujem se tvom povratku :)
Bitno da si se rehabilitovao ;)
A hipokrizija na internetu samo je sijenka one u RL. Ništa posebno :)
Milko
druže, često sam pričao sa ljudima izvan blogosfere o blogovanju. U svakoj priči spominjao sam tebe. Znaš ima jedan lik iz RS, Milko, mlađi jedno 7-8 godina od mene ali brate piše pa rastura… ponekad moram da koristim raznorazne rečnike da bih ga u potpunosti razumeo a ima i lude ideje… I ovo nije bilo hipokrizija. To stvarno mislim.
Čitamo se !!!
Exxx, zainteresovao si me sa Milkovim blogom i zaista, blog je izuzetan. I tekstovi su zaista sjajni.
Za mene Milko i Branko Baćović su pravo “otkrovenje” u blogo sferi.
Eto Exxx, hvala na ovome… :)
Ajoj druže, zarumeni me sad :) Ni ovo nije prenemaganje, a dobro znaš i koliko sam egocentričan :)
Hvala ti, a čitamo se svakako. Možda krenemo i u blogoofanzivu, da udaramo zajedno po svakom tabuu i licemjerju koji se nadje na putu. Može biti interesantno ;)
Milko
ja sam uvek za akciju, šta god da imaš na umu. Sada barem nije teško pokrenuti blog ;)
E pa jesi nedostajao. :) Drago mi je da si tu i dobro si ovo na kraju rekao: “A najbliži su tu. Na dohvatu ruke ili sa druge strane ekrana ?” ;)
Charolija
kao što znaš, ja ponekad (nadam se da je ponekad) mLLLLLLogo volim da kenjam ;) Nedostajanje je obostrano ;)
More jebi se znas sa sve prsticem sto nam ga uturi :twisted:
Naravno da si nedostajao, blogosfera je bila siromasnija za jednog cinika, mudrosera, skorpiju… :mrgreen:
Porodica je ipak uvek tu, mi smo neki mali ljudovi koji nismo tu kada te/nas boli.
Aj sad lagano nastavi da pises ili ides opet na rehabilitciju bez da se javis? :evil:
Ehej, ne sumnjam da opravdanje uvek možeš da nabaviš, ali nama je važno da u međuvremenu nisi zaboravio da kuckaš. Odoh po kokice, XXL paketić, jer i ovaj bioskop pooonooovooo radi! :)
Shunjo
drago mi je da si došunjala ;)
a meni nista na ovako lep docek za povratak? :P
Zelena
izvinjavam se, moj propust. Normalno je da si i ti nedostajala. To se podrazumeva ;)
Ja treba poslednja da saznam da si se ti vratio, koji ono beše, put, treći ili drugi ili četvrti, ma, jebem li ga, nije ni važno, ali, DOBRO JE da si se vratio i dokazao dam da ne možeš bez ovog društva ovde. Kao što vidiš, odmah smo pohitali da ti poželimo dobrodošlicu, odnosno povratak medju nas, besmrtnike! ;)
Pokušavala ja da se ubaštram tamo gde si me pozivao, ali, nisam znala, pravo da ti kažem. Sto puta sam pokušavala, ali ćorak! Dobro je što si tu i naravno FALIO SI NAM!
I nomoj nam to više raditi: otvori blog, zatvori blog, otvori blog, zatvori blog, izeš ga Exxx. Piši kad hoćeš ili ne piši, ali ga ne zatvaraj čoveče. Neću više kenjati, obećavam, ali,obećaj i ti! :)