Čovek je oduvek težio ka savršenstvu. Oduvek je želeo da preuzme tron svevišnjeg. I bez obzira da li se u Boga veruje i bez obzira da li Bog postoji, čovek je od vajkada želeo da bude na njegovom mestu.
Možda sam ja našao način.
Prezentirana priča deo je knjige DemoNkratija. Takođe, bila je i objavljena na mom prethodnom blogu.
.
U ULOZI BOGA
Zašto pišem? Zašto? Mislim da pitanje nije moglo biti gluplje.
Zašto? Zar je potreban neki razlog? Zašto cveće miriše? Zašto Sunce sija? Zašto pada kiša? Zar je i za to potreban neki razlog?
Pišem jer jedino to najbolje znam da radim. A znam li? Pišem jer me to čini srećnim, opušta me i relaksira. A možda pišem jer pisanjem želim da pobegnem od istine, pa zato i izmišljam priče, razvijam radnje, stvaram likove koji mi pogoduju i sadrže one kvalitete koje ja nikada nisam niti ću ikada posedovati. Pišem o onome kakav želim ili ne želim da budem. Lečim sebe, svoje mane i komplekse, preko svojih likova, likova koji nisu stvarni, koji ne postoje, možda sa svrhom da bih upozorio sebe na činjenicu da ništa nije trajno, da se sve menja, da i ja neću zanavek postojati, pa da zato budem bar malo obazriviji i oprezniji jer greške se skupo plaćaju. Stvaram nove imaginarne svetove, životnu sredinu mojih likova, ideal kome težim ili realnost koju želim da izmenim. Otkrivam tajne koje mi se jedino mogu kazati pisanjem. Otkrovenja koja spoznajem u zanosu pisanja, mi se gotovo sama stvaraju na papiru i tu ostaju kao upozorenja i opomene, čekajući da ih pročitam i shvatim poruku upućenu samom sebi. Ona će me odvesti ka isceljenju, pomoći će mi da dokučim svoju suštinu i shvatim svrhu svog bitisanja.
Pišem jer me to čini moćnim i uticajnim nad nepostojećim životima svojih malih imaginarnih likova koje kreiram. Superiornost nad onima koji zavise od mene, čiji će tok života i postojanja zavisiti samo od mene i moje volje, snaga koju osećam kao njihov tvorac, tera me da pišem. Činjenica koja mi govori da oni postoje samo zahvaljujući meni (pa makar samo na papiru), da samo od mog raspoloženja zavisi to da li će oni produžiti svoje imaginarne živote u mojim pričama, tako što ću ja nastaviti sa pisanjem, ili će zauvek nestati, tako što ću tim papirom potpaliti vatru, ili ga baciti u smeće, tera me da i dalje pišem. Saznanje da sam za njih alfa i omega, onaj od koga sve zavisi, onaj u čijoj su oni milosti, svestan činjenice da oni tu ništa ne mogu promeniti i da će sve biti onako kako ja želim, daje mi glavni podstrek za pisanje.
Da, prija mi taj osećaj, osećaj apsolutne moći nad nekim (iako on fizički i ne postoji), moć, na koju se ne može uticati a koja na sve utiče. Da, prija mi taj osećaj, zato se i bavim pisanjem.
Ali kada se za trenuak vratim u realan svet, kada se, umoran od tolikog planiranja i kreiranja života svojih likova, osvrnem na sebe i svoj život, pitanja počnu sama da mi se nameću i na njih odgovore ne mogu da pronađem.
Zar sve ovo što mi se dešava nije nečija (ne) savršena kreacija? U kojoj sam se ja to priči našao i čiji sam ja to lik? Da li ću i ja završiti u kanti za smeće ili ćemo moja priča i ja u njoj, kao glavni akter, biti kompletirana i završena, i ako to bude, onda sa kakvim krajem? Ko je taj ko ima toliku moć nad mojim životom kao ja nad životima svojih imaginarnih likova ?????????
Ko je taj ko kreira priču mog života? Ko je pisac moje priče? Ali ne samo moje. Ko je pisac naših priča???
Svako je kreator svojih prica. Svako moze bolje, moze losije, moze onako kakvih je sposobnosti, kojih zelja ima, ambicija, znanja i srece na posletku ali ne manje vazna nego ostali faktori koji nisu svi pobrojani sada…
Lepa prica, tera na razmisljanje , ali prija…
Pa ti bi trebao da kreiraš svoju priču, ovaj-ako ti nećeš, ostaće ti neiskreirana :) Kakav god koncept stvaranja Univerzuma da prihvatiš, sloboda volje je u svakom. Tako da, na kraju dana, ti si taj, nema niko drugi.
slažem se sa Dedom i dodajem : neko slika, komponuje, gradi brod u boci ili šta god već radi, jednostavno, ljudi imaju potrebu da svoja razmišljanja i emocije ispolje na način na koji najbolje mogu.
onaj ko piše možda piše nešto što nema veću književnu, stručnu ili naučnu vrednost, zavisno šta piše ali piše zbog sebe a ako to može da podeli sa nekim, još je lepše.
Exxx, ne razmišljaj zašto pišeš, piši i dalje, dobro to umeš.
Ma, budi Bog s tobom i onima s kojima se ti igraš, ali i onima koji se (po)igraju s tobom ! :D
Možda su napisali za nas početak i kraj, i možda još neke stvari na koje nemamo uticaj, ali ostavljeno nam je da napišemo većinu belih listova , onako kako umemo )))))
Odličan tekst Exxx )))))))))))))))
Jako lep tekst, Exxx, i dobro je što ga s vremena na vreme ponovo publikuješ. :)
Čovek je svoj duhovni i fizički razvoj bazirao po ugledu na prirodu, kradući njene ideje i rešenja. Tako, i mi pišemo romane, imitirajući Prirodu (ili Boga) i upravljamo našim imaginarnim likovima. I tako, svi smo mi likovi u nečijoj knjizi, a da toga često nismo ni svesni. (Ima pesma Bjelog Dugmeta; “Glavni junak jedne knjige”, kojom bi se mogao objasniti ovaj paradoks). ;)
Exxx, zaboravila sam kakav si kreator :)
Ama piši čoveče. Šta me briga zašto to radiš, sve dok dobro radiš.
A, zaboravih, naše priče kreiramo sami.
mislim…. vidi i to mi polazi za rukom :lol:
price, zivot kreiramo odlukama, pogresnim i ispravnim, koja u vecoj meri prevlada to nam je put…
mada cesto kazem onako za sebe:ma, nisam ja sama za sve odgovorna, jos neko je tu, nevidljiv… ili ne znam, u protekloj godini sam mnogo puta postavila sebi ovo pitanje, a da sam 100% sigurna u odgovor- nisam!
Junaci prica smo u svakom slucaju mi svi!!
:D
U Boga se veruje ili ne, ostalo samo radimo.
Ja na to gledam ovako: ako imas bilo koji razlog da pises onda nastavi, ako nemas, nastavi i dalje, ne moze ti lose doneti :- ) Sto se zadnjeg pitanja tice, mislim da na to nikada necemo dobiti odgovor, bar ne za zivota ovde. Ako slucajno naletis na nesto, javi i nama da znamo! :-)
:) ja sam kao mala (a sad sam velika narasla) stvarno mislila da ima neko gore ko nas, kao one lutkice na končićima, upravlja gde ćemo, kako i šta raditi…. :) A ko kaže da to nije tako? Lep osvrt na poentu pisanja inače :)
Gde si ti Exx??)))))))))))))))))) Čekamo te da nešto kažeš ))))))))))
Ko smo mi i zašto postojimo?
Da li smo samo plod nečije mašte, da li smo greška u kosmosu ili vrhunac božje kreacije?
Branko
pitanja na koje verovatno nikad nećemo dobiti odgovor