Moderni Sirano

U našem malom gradu iznenada se pojavila jedna prelepa devojka. Odmah po okončanju letnjeg raspusta i početka nove školske godine, pristigla je i ona u naš grad i za kratko vreme napravila pravu pometnju. Upisala je Višu pedagošku školu i samim tim nastavila svoje školovanje nakon završene srednje škole. Međutim, to nije bilo uopšte čudno imajući u vidu činjenicu da je grad bio prepun devojaka koje su došle sa strane i upisale tu istu školu. Ali, ona nije bila poput većine drugih devojaka. Bila je prelepa u svakom pogledu. Savršenstvo manifestovano u telu devojke. Vitka, visoka brineta, duge talasaste bujne kose. Sa jedrim grudima i prelepom jabučastom guzom. Uvek je nosila tesne farmerice i tesne majice u kojima je njeno prelepo telo dolazilo do izražaja. Uvek je bila nasmejana i vesela. Plenila je gde god se pojavila. Kako je naš grad jedno malo mesto, vrlo brzo svi su je primetili. Muškarci su balavili kada bi je videli. Cela muška populacija grada je pričala i maštala samo o njoj. Napravila je revoluciju u muškim srcima i ljubomoru i zavist u ženskim. Ali niko joj nije prilazio. Valjda je ljude bilo strah od te lepote. Dugo vremena je šetala sama. Bez pratioca i dečka.
Jednom prilikom dođe kod mene, na časicu razgovora, jedan poznanik. Iznenadio me je njegov dolazak, jer se nije najavio a i retko je dolazio kod mene. I krenulo neobavezno ćaskanje.
Reče mi on da je video jednu mnogo lepu devojku. Da mu se mnogo sviđa, ali da mu je frka da joj priđe. Ne zna kako da počne priču. I reče mi da je čuo da imam lepe ljubavne pesme. Da bi mi bio zahvalan do neba kada bih mu dao neku da pročita i da barem tako dobije inspiraciju za udvaranje. Da probije led. Da je očara i šarmira. I ne samo to, hteo je i da joj posveti neku pesmu, da je obmane kako je istu napisao u njenu čast. Kao fora pesma se rodila čim je ugledao. Toliko je lepa da stvara poeziju.
Pomalo me iznenadi njegova molba, ali ako je on smatrao da moje pesme mogu da mu završe posao, nisam imao ništa protiv. I mene je zanimalo šta će se zbiti.
Dadoh mu svoju svesku sa ljubavnom poezijom i on krenu sa čitanjem. Dok je on čitao ja sam ispijao kafu i slušao muziku koja se tiho čula iz pozadine. Od svih pesama on izabra prvu i najkraću. Imao sam utisak da je izabrao najlakšu za pamćenje. Naučio je napamet. Pesma je bila napisana u mojim tinejdžerskim danima. Više se i ne sećam kome sam je posvetio. Da li nekoj mojoj stvarnoj nikad ostvarenoj ljubavi ili nekoj imaginarnoj koja je postojala samo u mojim mislima i duši. U svakom slučaju ta pesma mi je oduvek bila draga, ali posle ovog događaja postala mi je i jedna od najomiljenijih.
Nekoliko dana kasnije, dok sam šetao gradom, videh svog prijatelja kako šeta sa onom prelepom devojkom čvrsto je stežući za ruku. Smuvao je. Sa mojom pesmom. Toliko je bio ponosan da me nije ni primetio kad je prošao pored mene. Ili se jednostavno pravio da me ne vidi, možda bojeći se da ne otkrijem tajnu da pesma nije bila njegova. Nije mi bilo krivo što mi se nije javio. Verujem da je bio opijen njenim bićem i njenom pojavom. Ko ne bi bio? Bilo mi je krivo što nisam bio na njegovom mestu. Pitao sam samog sebe zašto ja nisam skupio dovoljno hrabrosti da joj priđem, da pokušam da je osvojim, da makar pokušam. Možda je i mene, kao i većinu muškaraca bilo strah od tolike lepote. Možda joj nismo prilazili zato što smo smatrali da je nismo dostojni. Da nemamo prava, ni dovoljno kvaliteta i vrlina da uživamo u takvoj lepoti. Sa druge strane, bilo mi je i drago, jer se ta devojka u stvari primila na mene. Moja pesma je utrla put ka njenom srcu. Pesma ju je udarila u dušu. Bila je zavedena i osvojena mojim stihovima. Mojim izlivima ljubavi. Osećao sam se poput modernog Sirana de Beržeraka. Bio sam ponosan na samog sebe. A možda i nije bilo tako. Možda moja pesma i nije imala neki uticaj. Možda je to bio samo sticaj okolnosti, ali ja i dan-danas verujem da je bilo baš tako. Tog poznanika nikada nisam hteo da upitam šte se  u stvari desilo i kako ju je smuvao. Da li mu je moja pesma pomogla ili ne. Nisam, jer nisam želeo da znam istinu. Hteo sam da verujem da je takvu lepotu osvojila moja pesma iz tinejdžerskih dana. Zato mi je ta pesma i dan danas toliko draga. Zato ova knjiga i počinje tom pesmom. Pesmom kojom je osvojena jedna prelepa devojka..

PRAVA GREŠKA

Ti si mi uzela dane
danima mislim na tebe,
ti si uzela noći
noćima sanjam tebe,
ti si uzela osmeh
zato se i ne smešim,
evo dajem ti i dušu
mada znam da grešim.

slika preuzeta sa http://br.olhares.com/

25 thoughts on “Moderni Sirano

  1. Eh, Exxx, još od onda te prati ta kob da te potkradaju, i do dana današnjeg… :?

  2. pa to je vidiš sasvim dobro ispalo )))
    Ti ne bi imao ovo što imaš sada, da si nekim slučajem pisao u svoje ime :lol:
    Sve ima svoje razloge ))))

  3. E, moj Exx, smuvao bi je on i bez pesme, tako valjda bilo sudjeno, a to se tek na kraju razbistri. Što onomad rekoh, Zlo je zlo, al ko zna kada zlo može biti dobro…

    1. Miljana
      nemoj da mi kvariš raspoloženje :( Šalim se znam ja to dobro nego samo sebi dajem neki značaj u celoj toj priči ;)

  4. Nemoj ti meni konačno jedna – 20 godina stara!
    Da napišeš jednu svežu, za tvoju ženicu, sada, i da nas iznenadiš.
    Romantika je ipak na ceni (kad su žene u pitanju) hajde, obraduj nas!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?

error: Content is protected !!