Slučaj treći
.
Živim u malom gradu, varošici na severoistoku Srbije, koja kao i svaka provincija, kako vreme protiče, postaje sve veća provincija. Ljudi su bežali i dalje beže glavom bez obzira što preko grane što u veće gradove. Sve je manje ljudi, naročito mladih. Velike društvene firme koje su, da kažemo, nešto radile, u procesu privatizacije su propale i ugasile se. Nezaposlenost je postala strahovita. Mladi, besposleni i zaboravljeni od države i društva kojem su pripadali krenuli su da se snalaze onako kako su znali i umeli. Ali mladi kao mladi oduvek su hteli „’leba bez motike“. Hteli su sve i hteli su odmah. Problem je bio u tome što se to nije moglo ostvariti na jedan pošten i moralan način. Zato nije bilo nikakvo čudo što se veliki broj njih upustio u kriminal, a između ostalog i u dilovanje droge jer tu je bila najbrža zarada.
Zadnjih dvadesetpet godina droga uništava omladinu u našoj varošici. Mnogo je mladih života uništeno. Mnogo je mladih ljudi zauvek izgubljeno u paklu droge, a nikog za to nije bilo briga, niti se bilo ko trudio da to promeni ili spreči. Sve se više mladih odavalo tom mračnom poroku a proporcionalno tome broj dilera se povećavao. Brza zarada i konstantno tržište delovalo je vrlo primamljivo za pohlepne i beskrupulozne. Iz tih razloga mnogi su i počeli da se bave tim nečasnim i zlim poslom a ljudi se u tom svetu vrlo brzo izopače i postanu još gori nego što su bili. Novac im postaje i ostaje jedini prioritet. Sve drugo i nije tako važno. Jedino je bitno da se zaradi što više tog prljavog i krvavog novca. Cilj je opravdavao sredstva i shodno tome oni su i delovali. Zato su se sve češće i fokusirali na decu iz osnovnih škola, dobro znajući činjenicu da su srednjoškoci već kapirali neke stvari i da njih nisu mogli tako lako da prevare i obmanu. Zato su i krenuli da opsedaju osnovne škole. Njihove primarne mete i glavne žrtve postala su deca od svega sedam do četrnaest godina. Jer, šta znaju osnovci? Veruju u sve što im se kaže!
Jedan prijatelj mi reče da je skoro ušao na Facebook profil svog sina, klinca od dvanaest godina, čisto da vidi šta klinja radi, i da je tada gotovo doživeo šok. Jedan od okorelijih narko dilera u gradu, mladić od tridesetak godina, koji je važio za neku facu i mangupa, na Facebooku je bio super ortak sa njegovim sinom. I ne samo sa njim, već sa mnogo klinaca, što mlađih, što starijih. S obzirom na to da je mesto u kojem živimo tipična mala sredina, u kojoj se svi međusobno dobro poznaju, otac skonta o čemu je reč. Smesta uđe na profil dotičnog dilera da vidi šta to on ima sa tim silnim klincima. Imao je šta da vidi. Ostao je bez teksta. Odmah potom telefonirao je nekolicini roditelja koje je poznavao, a čija su deca takođe bila Facebook prijatelji sa dotičnim dilerom da bi ih upozorio i skrenuo im pažnju na tu pojavu. Naglasio im je da obavezno provere da li je i njihovoj deci taj diler slao poruke i na taj način pokušao da ih vrbuje i uvuče u taj svet smrti i užasa. Svi roditelji koje je pozvao, prvom prilikom ulogovaše se na Facebook naloge svoje dece. Destinu minuta nakon pretraživanja po tom virtuelnom svetu i digitalnom egu svojih potomaka, svi roditelji bili su šokirani, prilično uplašeni i zabrinuti! Nisu mogli da veruju u ono što vide. Nisu mogli da veruju kako im je sve to promaklo. Kako tako nešto nisu primetili?! Jeste da su shvatali da je internet štetan i opasan, ali takve stvari, koje su tom prilikom spoznali, nisu mogli ni da zamisle. Svakako da su znali da njihova deca provode i previše vremena na kompjuteru, ali sve su to smatrali bezizlenim dečijim igrarijama. Ko bi još pomislio da će ih opsedati tamo neki diler droge? I to nije bilo sve. Najstrašnije u svemu tome bilo je to što su svi ti klinci prosto obožavali tog dilera. On je redovno posećivao njihove profile, ostavljao komentare ispod njihovih objava, slao poruke, bodrio ih, podržavao i razumeo, a klinci su se ložili i primali na te priče. Raspitivao se gde žive, ko su im mama i tata, gde izlaze, u koju školu idu… A klincima je bilo drago što im je takav frajer bio dobar prijatelj na fejsu. Jadna dečica nisu ni shvatala šta navodni prijatelj ustvari želi i koje su mu bile krajnje namere. Deca nisu shvatala da je on želeo njihove male neiskvarene duše, a da su oni već bili spremni da mu je predaju. Bilo je potrebno samo nekoliko reči podrške, razumevanja i hvale. Bilo je potrebno samo malo pružene pažnje. I oni su se upecali. Jadni mali naivci! To samo govori koliko su deca usamljena, koliko im se malo posvećuje vremena, koliko roditelji nemaju razumevanja za njih i njihove probleme, a zlo je uvek prisutno i vreba na svakom koraku, što u stvarnom što u virtuelnom svetu.
Da, Internet je olakšao vođenje posla svim biznismenima i povezao ljude više nego ikad, pa tako je olakšao i vrbovanje budućih narkomana od strane dilera. Ovde bi naravno i policija trebalo da bude u toku i unapredi svoj obaveštajni rad.
Sve je istinito osim da su najveći krivci roditelji. Adolescenti imaju tu osobinu da napuštaju roditeljski dom kao primarni čopor gde je otac / majka neprikosnoveni autoritet i počinju da istražiju po okolini pokušavajući da oforme sopstveni čopor. Sve ljudske nakaze, pa i dileri, znaju za ovu ranjivu fazu mladog čoveka, pa naravno i koriste.
Dobar izbor tekstova Exxx. Zaista.
Alex
trudim se ;)
Nadam se da ce ovi tvoji tekstovi bar malo uticati na svest i razum, pa ce se mozda nekoliko njih i zapitati i proveriti sta njihova deca rade …Treba pisati, treba pricati… ti to umes! Moramo sacuvati nasu decu, dati sve od sebe… i to bas sto im treba je podrska, znam da ljudima tamo nije lako, ali to ne sme da bude opravdanje za agresiju, nezainteresovanost, nepaznju prema deci… Ista situacija je i u mom rodnom gradu kao i u tvom… Tuga… pokusala sam jednom da sa svojim iskustvom dam neke predloge i pokazem kako to mi ovde funkcionisemo i radimo i ubrzo odustala( mora se promeniti svest ljudi, a to ce potrajati…) nazalost nase dece i mladih ljudi…
Sarah
slažem se sa tobom ;)
Otupeh zube i jezik pricajuci, i ruke pisuci, da dok se dete odgaji ima da svisnes. I da treba da svisnes ako hoces da imas postovanja vredno bice. Inace koji si moj pravio decu?! Proglasise me panicarkom, hipohondrom, blesavom zenom, zatucanom…
Ne hajem naravno, ali me za decu dusa boli.
Elektra
biti roditelj – najveća odgovornost i najveći prioritet, ali malo ko to tako razume i shvata
Tuzno, zaista tuzno i zastrasujuce. Ovde je jos gore, prestonica i ne zna se ko je ko i zasto ko koga, a klinci…Secam se letnjih raspusta, kako su mi klinci isli na zivce ispod prozora sa njihovim igranjem, vriskom…nekada do 22h, a zadnjih leta, tisina, para mi usi, pogledam kroz prozor, nigde dece, a ako i vidim neko zevaju u mobilne i ne pricaju, ostatak je u kucama na kompu…i kako da ga nateras da izadje napolje da se igra u relanom zivotu sa drugarima a ne online??
Nisam roditelj i ne smem da sudim ili bilo sta kazem, samo konstaujem cinjenicno stanje, koje je za plakanje.
Moj brat svojoj deci od 9 i 13 godina nije uveo internet, nece namerno, jebes ga jednom i on uradi nesto pametno :)
Zelena
tvoj komentar može otvoriti čitavu polemiku
Djeca su usamljena. Roditelji u trci za novcem i obezbjeđivanjem egistencije (radeći po 2, 3 posla) nemaju dovoljno vremena da im se posvete ili pak jure vlastite karijere, a djeca su prepuštena tetama, bakama i ostalima..
Izazova je mnogo, djeca u tom uzrastu imaju potrebu da se dokazuju i taj glavni baja ih impresionira.
Ako već roditelji znaju da je taj glavni baja narko diler onda trebaju o tome da pričaju sa djecom. Moraju ih upoznati sa svim opasnostima i posljedicama konzumiranja iste. Od djece ne treba ništa kriti.
Kod nas i u osnovnim i u srednjim školama pored nastavnog osoblja radi i policajac koji nadzire djecu i njihove eventualne kontakte sa kriminogenim licima.
Dolly
tako treba da funkcioniše i kod nas ali čini mi se da baš nije tako. U školama su postavili i kamere ali deca su već skontala gde kamera ne može da snima…
Druže moj, iako te poznajem dosta dobro, za razliku od mnogih koji ostavljaju komentare na ovom blogu, iako sam pročitala sve tvoje tri knjige, i redovno čitam sve tvoje postove, mogu ti reći da si me ovim tekstom maksimalno iznenadio i šokirao. Možda sam ja to sve lično shvatila iz razloga što govoriš o gradu u kome smo zajedno odrastali i mnogo toga zajedno proživeli. U svakom slučaju, ovim postom si potvrdio, da je tvoj EXPERIMENT uspeo i da ovim tekstom nikog nisi ostavio ravnodušnim, a to, prijatelju moj, retko ko može. Drago mi je zbog toga i samo nastavi tako. ;)
WOOman
hvala ti na ovim lepim rečima, nemaš pojma koliko mi znače ;)
Zapostavljanje i zloupotreba dece, stanje u društvu, vreme u kome živimo ili tekst u koji je sve upakovano – šta komentarisati?? :roll:
Dete može podjednako lako da se izgubi i na ulici i u njegovoj sobi (nemam dece tako da pričam ‘napamet’), ali danas sve je bliže i brže, a dete, radoznalo do malog prsta na nozi, uvek dođe do onog što mu se brani. Odgovorni roditelji se bave pitanjem KAD je vreme za ozbiljan razgovor i kad se konačno povede tema ostanu iznenađeni koliko deca već znaju o ..(čemu god da se priča). Na žalost, u ovoj tehnološkoj eri nema toga što olakšava roditeljstvo. Prečice ne postoje. Postoji samo priča i to bez upotrebe skraćenica, sa velikim i malim slovima i svim znakovima interpunkcije. I, pored priče, provera, kao što je učinio tvoj prijatelj.
Kao što rekoh, nemam dece i ne znam kako to izgleda iz prvog reda, ovo je samo mišljenje nekog ko sve posmatra sa strane, za sad.
Shunjalica
bićeš dobar roditelj ;)
do tog ponedeljka ću ti verujem, a od tog ponedeljka ću debelo da sumnjam :)
nisam šokiran ovim tekstom jer sam prilicno upucen sta se desava na FB i zato i nemam tamo nalog, ali zato moji klinci imaju i svako malo ih spijuniram sta rade i koga imaju za prijatelje…kod zelene nedavno pisah o konzumiranju alkohola pa ne bih ponovo, ali me cudi ako vec dosta njih zna za tog tipa zasto nesto ne preduzmu? a on se nece smiriti dok ga neko ne propusti kroz sake…
u svako mslucaju tekst je vredan paznje nek ljudi znaju kakve zamke ih sve cekaju kad klince puste bez kontrole…
pozdrav :)
Sanjar
dobro zboriš
I ja imam teoriju o vaspitanju dece a ona je (ma, svi to isto mislite, garant) da je NAJTEŽI zadatak roditelja vaspitanje deteta! I jeste, bogami! Koliko puta mora da obrne ista rečenica: Ne laži, govori istinu, jer jedino ja mogu UVEK da stojim iza tebe, makar i ubila čoveka, znaj! Niko te neće voleti i pošto si ukrao, a niko neće biti ponosniji na tebe ako postaneš dobar čovek, vredan, radan, poštovan i odgovoran jer ću tada JA znati, da sam uspela u tvoj dobrom odgoju.
Srećom, moja deca su već velika bila kada je kompjuter ušao u našu kuću, tako da na FB ne mogu da iz prevare idioti. Dovoljno su pametne da procene!
Strašne stvari se dešavaju i nije loše po nekad zaviriti i u dečije dnevnike (radila sam to, krišom), jer i iz njih može svašta da se nauči.
Dudo
ti se prešla krizu jer tvoja deca sada već mogu da imaju decu. Mi sa malom decom smo ugroženi
Mi smo ugrozeni ne samo zbog male dece :mrgreen:
salim se, naravno a u sali uvek pola zbilje… :lol:
ja tek treba pubertet da preguram, prvi, pa onda drugi… starija je devojcica… :D
videcemo koliko dugo ce jos izdrzati bez compa… :D
Sarah
razumem o čemu govoriš :)
I o tome istupih zube. Zao mi je sto zaista nemam vremena da pisem, ali ti to radis odlicno. Treba da se govori o svemu, po milion puta. Svakog roditelja bih uhvatila za usi da cita slovo po slovo.
Elektra
slažem se sa tobom, roditelji treba mnogo više da čitaju, da nešto nauče, nije filozofija napraviti dete, to zna svaka budala, filozofija je ono posle…
procitala sva tri fb posta, ne i komentare, pa se izvinjavam ako kazem nesto sto je vec receno, ali fb je onakav kakav svaka individua zeli da bude! meni bilo zanimljivo pre 3 godine, jer su mi se drugarice rastrkale po svetu…. nikad nisam prihvatala nepoznate za prijatelje, a kad sam presla brojku od 150, shvatila sam da tu nesto ne valja i pobrisala sve one s kojima nisam u kontaktu.. sad sam na brojci 38 i koristim nalog za chat radi dogovora za izlaske s drugaricama ili za raspitivanje za zdravlje junacko ovih sto su preko, posto je telefon skup, a skype me nervira… i sta ima deca od 12 godina da vise na fejsu?! sta ce njima nalog??? to roditelji treba da objasne da je za odrasle i nema polemike vise… odoh, pocinje mi sheherezada :D pozz
Suzana
tvoj komentar otvara jednu žešću polemiku: “da li deci dozvoliti ili zabraniti…” a to je već druga tema o kojoj ću možda i pisati čim mi deca dozvole da pristupim kompu ;)
:)
To je slika cele ove zemlje ne samo tvog grada. Dileri – kriminalci caruju i ne moze im niko nista. A roditeji bi morali da objasne deci kakav je fb, pa i da ih kontrolisu povremeno!
Breskvice
mnogi roditelji i ne znaju šta je to FB ;)
Stariji roditelji možda i ne znaju, ali ima ih koji ne znaju ni za dilere. Nije danas mala obaveza imati dete i brinuti o njemu.
Breskvice
imati dete je pre svega velika privilegija jer mnogi ljudi decu nemaju i ne mogu da imaju iako to žele svim srcem, kao apsurd toj tvrdnji mnogi koji ne zaslužuju da imaju dece, samo ih štancuju…
Da to sam i ja primetila i to me užasno nervira.
Breskvice
ista stvar i sa parama, uvek su u pogrešnim rukama ;)
Sve što vas zanima o zaradi pogledajte na: http://www.velika-zarada.com
Internet poslovi, net zarada i drugo. :) Posjetite.
O ovakvim stvarima se ne može jednostavno dovoljno pričati. Tužna istina.
Čini mi se da su ti roditelji djecu pravili bez plana i razmišljanja. Vidi se koliko vode brigu o djeci. A kriminal se teško može iskorijeniti kad nema niti volje da se to učini jer je važno za vrijeme mandata što više “zaraditi”. Čini se da je u državi kakva je naša ukidanje smrtne kazne zločin.
Zli Podstanar
welcome to eXperiment