Pisaca mi je oduvek bilo žao, Jer ko bi ikada poželeo odrasti i biti poput pisca: ozbiljnog i omnipotentnog, a krhkog poput pauka u uglu sobe? Pisaca mi je oduvek bilo žao Zato što pristaju da zauvek budu pogrešno shvaćeni – Jer svako od nas snosi posledice za izgovorenu reč, Ali kako se tek odgovara …
Prvo su munje razvukle i oparale nebo. Bile su izlomlјene i čudne, kao štapovi neonskog svetla. Došla je tutnjava, zaglušujuća, čitava se kuća zatresla i znao sam da je Apokalipsa i okrenuo sam se da ponovo zaspim. Bio sam na toj zabavi a oko mene svi moji divni lјudi, koje sam davno izgubio u vrevi …
Kapljična infekcija bolest svetskoga uma preneta satelitima s umjetnoga neba na krila slepog miša u pacovske njuške iz Betmenovog semena repate zmije ljuljaju ponovo kolevku sveta dok skakuću amfibije na šišarke iz ruku kolonizatora dok se prevrću utrobe da obznane večno proleće dok se lale pretvaraju u Ensorove maske evo me još jednom na početku …
Kuc kuc, po vetru Čuje se pahuljica snega, A sunce se mršti i njemu je hladno. Čuk čuk, dete je zgazilo puža, Ulice su mokre, a majka je kupila lampice za jelku. Muk muk, i sindikat će se zatvoriti, I sada su neradni dani, Vreme je da se uživa u izobilju I da se čuje …
Nova se bolest širi planetom sve veća panika vlada svetom ljudi su plašljivi i sve se više boje strahuju da će prestati da postoje, političari vešto koriste situaciju narod su uveli u masovnu izolaciju među četiri zida su ga zatvorili policijski čas svima su uveli zbog toga su svuda puste ulice ali su zato prepune …
Hvala ti što me činiš srećnim, što si mrak moje duše razbila svetlošću očiju svojih, a samoću gajenu u mom biću izbrisala zauvek usnama svojim vrelim. Hvala ti što si od nekad oronule ruševine mog života izgradila novu sigurnu tvorevinu, sazdanu na temeljima ljubavi tvoje, što si mi pokazala i pomogla da shvatim šta je …
Sinak imaš li kapacitet za tugu samo to je bitno da li si telo bez duše ili telesina koja uzdiše ništa me drugo ne zanima ni broj tvoj ni kroj ni boja ni kom se bogu moliš ni gde ćeš na Lešće il Mirogoj hodamo okolo svi sa belegom svojim usudom prokletsvom il ludom srećom …
Kada me sretneš i ugledaš, nemoj me pljunuti u lice, jer u meni spoznaješ sebe i vidiš sve ono čemu zavidiš, što prezireš i ne razumeš, ta ćete pljuvačka samo peći, ne udaraj mi pesnicu u kojoj je pretočena sva tvoja zlonamernost, bes i gnev, sa ciljem da me zgromiš i uništiš, jer sam drugačiji …
Mogu da te pustim da hodaš pravo Hajde sad vidi stvari Ali neću da te pustim da hodaš pravo Hajde sad vidi stvari I ako mogu da te pustim da hodaš pravo Sreća Spušta se veče Za mene Šteta Za veče Nemoj da mi kvariš Sve te stvari Hajde sad vidi stvari Hoću da te …
Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi. Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav, onaj koji ne prihvata pomoć. Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja, onaj koji ne menja rutinu, onaj …
Ponekad sanjam prečudne stvari Opasne igre vode nas dole Želim da čovek s nožem u ruci Ubije sve moje idole Čovekove krvave ruke Imaju neke drugačije boje Opasne igre, duboke noći Sve što vidim samo je moje! Tamo gde čovek upravo stoji Ne može više biti ni jedan Poslednji pozdrav idolima mojim Sve su to …
Dana 7.12.2019. godine u Centru za kulturu Bor, borski bend POEZ11A održao je svoj premijerni koncert za svoje sugrađane. Shodno tome ulaz je bio slobodan i posećenost je bila velika. U prepunoj sali prisutni su imali prilike da uživaju u jednom novom zvuku, popu upotpunjenom elementima bluza i psihodelije. Odlična muzika ukombinovana poezijom. Akustika, klasika, …
Napolju deca igraju uz doboše. Pištaljka ili utoka, Smartphone, sličice i Drina. Nije tačno da se pre rata ne peva! Visoki soliteri njišu se po ko zna koji put. Rimtutituki. Beograd je svet, A svet je jedan trance ditiramb. Popeću se do poslednjeg sprata još jedne ulice I na fasadi ispisati tvoje ime. Pratim ritam. …
Kilometri – daljine Kazaljke vrte se ukrug Ljudi bezglavo žure Da li stižu ikada gde Menjaju se daljine Kazaljke vrte se ukrug Obezglavljeni ljudi žure Da li stižu ili idu na put Samo ti i ja ne Menjaju se slike i boje na njima Da li neko primećuje Il’ samo gleda I svi nekuda žure …
LJUBAV ĆE NAS RASTRGNUTI Kad rutina žestko ujeda i ambicije su niske, i ozlojeđenost kulminira, ali osećanja ne rastu, menjamo naš odnos i krećemo različitim putevima. Tada će nas ljubav ponovo rastrgnuti. Ljubav, ljubav će nas ponovo rastrgnuti. Zašto je u spavaćoj sobi tako hladno, Okrenula si se na svoju stranu? Jesam li toliko promašio …
Redovi ne stoje više vodoravno sad se između njih lakše čita, vidim stvari koje ranije nisam sad više ne mora ništa da se pita. Svako oseća svakog, vrhunac komunikacije, velika iskorišćenost svakog mozga, odavde se dalјe praktično ne može postigli smo sve što čovek hoće da dozna. Sve je već viđeno i sve se već …
Imam leđa za talase Stopala za snove Dlanove za Nebo Srce za daljine Nadanja za dolaske Oči za čekanje Imam godine za satove Kalendare za mitove Ekrane za dodire I reči za stihove Imam dušu za tebe Imam tebe za sebe Imam nas za talase Tekst: Ivan Ilić Muzika: Ivan Ilić i Željko Ljubić Piti …