Priče iz poštanske torbe je zbirka priča dva autora Zorana Popnovakova i Aleksandra Tepića. Obojica autora su novosadski poštari koji su svoja iskustva i dogodovštine sa posla preneli u ovu atipičnu zbirku priča. Zbirka sadrži ukupno 42 priče i po rečima autora priče su autentične i zasnovane na stvarnim događajima.
Iskren da budem bio sam prilično iznenađen idejom na osnovu koje je koncepirana ova knjiga, ali kada mi je knjiga stigla i kada sam krenuo sa čitanjem, shvatio sam da je knjiga pun pogodak. Čitajući ovu knjigu nećete samo naučiti o poštarskoj profesiji, šta i kako funkciniše, dobrim i lošim stranama poštarskog zanimanja, već ćete se susresti sa smešnim i nesvakidašnjim, tužnim i tragičnim životnim situacijama i mnogo čime iz svakodnevice. U pitanju su priče iz života koje u jednu celinu povezuje poštarska torba. Čitajući ove priče doživećete taj novosadski duh kojim i odiše ova zbirka priča. Upoznaćete Novosađane, njihov temperament, karakter, način komunikacije, šale, odnos prema životu, bilo da su poštari bilo da su klijenti u pitanju. Shodno tome u Pričama može pročitati i o Elvis Prislu s Klisu i kako pomaže poštarima u podeli pošte, o čikici strastvenom ljubitelju muzike pre svega džeza koji redovno sa svojim poštarom sluša muziku, o poštaru koji je hranio psa čije je vlasnik preminuo, o ljubavnim jadima i švalerskim avanturama, o popu koji bi da pije pivo ispred prodavnice, o tragičnoj sudbi žene koja živi sa robijašem i nasilnikom, o usamljenim bakama i dekama kojima kontakt sa poštarima mnogo znači, o doživljenim neprijatnostima za vreme obavljanja poštarskog posla i drugim zanimljivim životnim pričama ili epizodama iz svakodnevnog života poštanskih radnika i Novosađana uopšte. Sa druge strane, ova knjiga predstavlja svojevrsnu kritiku društva u kojem živimo, nezaobišavši ni trenutnu situaciju sa korona virusom, i razbija predasude koje mnogi imaju o poštanskim ili bilo kojim drugim državnim službenicima.
Pre nego što je zbirka ugledala svetlost dana, neke od priča objavljivane su na portalu Dotkom Politikin Nezabavnik u kategoriji Tajne poštankske torbe, tako da su pratioci ovog portala koji se bavi muzikom, filmovima, književnošu i kulturom na vreme bili upućeni u celu priču. Nužno je da napomenem da je dvojac koji stoji iza ove zbirke priča takođe pokrenuo i pomenuti portal, pa se u tom smislu priča zaokružuje i upotpunjuje. Spaja se moderni virtuelni književni izraz sa tradicionalnom formom knjige.
Knjiga je upotupnjena kolor karikaturama poznatog karakaturiste Hugo Nemeta, što samoj knjizi daje jednu posebnu draž i vizuelni pečat. Hugo Nemet je takođe poštar tako da je ova knjiga zapravo delo trojice poštara, što je, moram da priznam, za svaku pohvalu. Kolegijalnost i saradnja za primer. Kamo sreće da je više ovakve umetničke kolaboracije.
Knjiga je naišla na dobar prijem. Uprkos situaciji sa ovim ludilom oko korone, održano je nekoliko promocija knjiga: U Novom Sadu, Beogradu i Srbobranu. Mediji su pisali i pričali o ovoj knjizi. Autori su bili čak i na TELEVIZIJE. Sve u svemu odlična reakcija na knjigu, zbog čega mi je izrazito drago.
Čitajući knjigu obraćao sam pažnju na više stvari pre svega na temu i ideju samih priča, ali kao kolega pisac i autor više zbirki priča, fokusirao sam se i na stil pisanja, način pripovedanja, i moram vam priznati da imam samo reči hvale. Odličan, moderan i slobodan književni izraz kojim se oslikava pravo stanje stvari, bilo da je u pitanju poštarska profesija, bilo život uopšte. Međutim, nikako nisam mogao da odgonetnem koje priče je pisao Zoran a koje Aleksandar, mada to nije ni važno. Projekat Poštanska torba je uspeo a to je jedino bitno.
Kao zaključak mogu reći da mi je knjiga prilično prijala. Opustila me je i razonodila. Izazivala smeh, ali i setu, jer kao što je prethodno napomenuto, Priče iz poštanske torbe jesu priče o životu, pa shodno tome sadrže i lepe i teške trenutke, smeh i suze, radost i tugu, humanost i ljudsku okrutnost i sve ono što jedan život čini.
Ova zbirka priča me je navela na pomisao kako svaka profesija i svako zanimanje treba da ima jednu ovakvu knjigu, ali neko treba te priče najpre da uoči, sakupi ih i na posletku napiše i uobliči u knjigu. Na sreću poštarske profesije Pop i Aleks su to učinili i stvorili jednu nesvakidašnju odu poštarskoj profesiji. Knjiga koju treba da ima svaki poštanski službenik.
