Oda poštarima: Priče iz poštanske torbe

Priče iz poštanske torbe je zbirka priča dva autora Zorana Popnovakova i Aleksandra Tepića. Obojica autora su novosadski poštari koji su svoja iskustva i dogodovštine sa posla preneli u ovu atipičnu zbirku priča. Zbirka sadrži ukupno 42 priče i po rečima autora priče su autentične i zasnovane na stvarnim događajima.

Iskren da budem bio sam prilično iznenađen idejom na osnovu koje je koncepirana ova knjiga, ali kada mi je knjiga stigla i kada sam krenuo sa čitanjem, shvatio sam da je knjiga pun pogodak. Čitajući ovu knjigu nećete samo naučiti o poštarskoj profesiji, šta i kako funkciniše, dobrim i lošim stranama poštarskog zanimanja, već ćete se susresti sa smešnim i nesvakidašnjim, tužnim i tragičnim životnim situacijama i mnogo čime iz svakodnevice. U pitanju su priče iz života koje u jednu celinu povezuje poštarska torba. Čitajući ove priče doživećete taj novosadski duh kojim i odiše ova zbirka priča. Upoznaćete Novosađane, njihov temperament, karakter, način komunikacije, šale, odnos prema životu, bilo da su poštari bilo da su klijenti u pitanju. Shodno tome u Pričama može pročitati i o Elvis Prislu s Klisu i kako pomaže poštarima u podeli pošte, o čikici strastvenom ljubitelju muzike pre svega džeza koji redovno sa svojim poštarom sluša muziku, o poštaru koji je hranio psa čije je vlasnik preminuo, o ljubavnim jadima i švalerskim avanturama, o popu koji bi da pije pivo ispred prodavnice, o tragičnoj sudbi žene koja živi sa robijašem i nasilnikom, o usamljenim bakama i dekama kojima kontakt sa poštarima mnogo znači, o doživljenim neprijatnostima za vreme obavljanja poštarskog posla i drugim zanimljivim životnim pričama ili epizodama iz svakodnevnog života poštanskih radnika i Novosađana uopšte. Sa druge strane, ova knjiga predstavlja svojevrsnu kritiku društva u kojem živimo, nezaobišavši ni trenutnu situaciju sa korona virusom, i razbija predasude koje mnogi imaju o poštanskim ili bilo kojim drugim državnim službenicima.

Pre nego što je zbirka ugledala svetlost dana, neke od priča objavljivane su na portalu Dotkom Politikin Nezabavnik u kategoriji Tajne poštankske torbe, tako da su pratioci ovog portala koji se bavi muzikom, filmovima, književnošu i kulturom na vreme bili upućeni u celu priču. Nužno je da napomenem da je dvojac koji stoji iza ove zbirke priča takođe pokrenuo i pomenuti portal, pa se u tom smislu priča zaokružuje i upotpunjuje. Spaja se moderni virtuelni književni izraz sa tradicionalnom formom knjige.

Knjiga je upotupnjena kolor karikaturama poznatog karakaturiste Hugo Nemeta, što samoj knjizi daje jednu posebnu draž i vizuelni pečat. Hugo Nemet je takođe poštar tako da je ova knjiga zapravo delo trojice poštara, što je, moram da priznam, za svaku pohvalu. Kolegijalnost i saradnja za primer. Kamo sreće da je više ovakve  umetničke kolaboracije.

Hugo Nemet

Knjiga je naišla na dobar prijem. Uprkos situaciji sa ovim ludilom oko korone, održano je nekoliko promocija knjiga: U Novom Sadu, Beogradu i Srbobranu. Mediji su pisali i pričali o ovoj knjizi. Autori su bili čak i na TELEVIZIJE. Sve u svemu odlična reakcija na knjigu, zbog čega mi je izrazito drago.

Čitajući knjigu obraćao sam pažnju na više stvari pre svega na temu i ideju samih priča, ali kao kolega pisac i autor više zbirki priča, fokusirao sam se i na stil pisanja, način pripovedanja, i moram vam priznati da imam samo reči hvale. Odličan, moderan i slobodan književni izraz kojim se oslikava pravo stanje stvari, bilo da je u pitanju poštarska profesija, bilo život uopšte. Međutim, nikako nisam mogao da odgonetnem koje priče je pisao Zoran a koje Aleksandar, mada to nije ni važno. Projekat Poštanska torba je uspeo a to je jedino bitno.

Hugo Nemet

Kao zaključak mogu reći da mi je knjiga prilično prijala. Opustila me je i razonodila. Izazivala smeh, ali i setu, jer kao što je prethodno napomenuto, Priče iz poštanske torbe jesu priče o životu, pa shodno tome sadrže i lepe i teške trenutke, smeh i suze, radost i tugu, humanost i ljudsku okrutnost i sve ono što jedan život čini.

Ova zbirka priča me je navela na pomisao kako svaka profesija i svako zanimanje treba da ima jednu ovakvu knjigu, ali neko treba te priče najpre da uoči, sakupi ih i na posletku napiše i uobliči u knjigu. Na sreću poštarske profesije Pop i Aleks su to učinili i stvorili jednu nesvakidašnju odu poštarskoj profesiji. Knjiga koju treba da ima svaki poštanski službenik.

Hugo Nemet

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?